Način odgajanja dece delimično se izmenio u odnosu na vreme naših baka, u smisu da je nega deteta modernim rešenjima olakšana. Međutim neke stvari koje su se od starina koristile, koriste se i danas –„igre za bebe“.
Bebe sa već sa nekoliko meseci života postaju društvena bića, reaguju na spoljašnje draži, smeškaju se, guču. Od navršenih 6 meseći života moramo im posvećivati više pažnje i lagano ih upoznavati sa sredinom i okruženjem.
Siguran sam da se svi sećate „sad me vidiš, sad me ne vidiš“ ili „buba lazi, nešto traži“, igrice i razbrajalice pri kojima su se bebe u doba vaših baka od srca smejale. Sigurni smo da će izazvati istu reakciju i kod vaše bebe. Međutim ove igrice ne služe samo da zabave bebu, već i da unaprede njenu socijalizaciju, nauče je o stalnosti objekta na primer u igri „sad me vidiš, sad me ne vidiš“, koordinaciji reči i akcije „ovaj kaže ‘ajde, ‘ajde“, brojanju „jedan, dva, to sam ja“ i sl.
Što se tiče samih igara, ukoliko ih niste praktikovali ili ih se ne sećate, upitajte vaše roditelje, sigurni smo da ih se oni itekako dobro sećaju. Ukoliko ih se nekim čudom ne sećaju evo kratkog podsećanja na nekada najpopularnije igrice za bebu.
Sad me vidiš, sad me ne vidiš
U ovoj igri morate rukama prekriti svoje lice i pitajte vaše dete „Uja, gde je mama?“ (odnosno tata). Onda otkrijte ponovo svoje lice i kažite „Utata, vidim te!“. Naravno, morate biti spremni da ovu igru ponavljate do iznemoglosti, jer će vas svaki ponovni osmeh nagnati da ponovo vratite ruke na lice.
Mnoge bebe prosto ne mogu da je se zasite.
Taši, taši, tanana
Dok pevate: – „Taši taši tanana i svilena marama, u marami šećera da mi dete večera …“ uhvatite vašu bebu za ručice i pokažite joj kako da tapše. Na početku se beba neće snaći, šake joj verovatno neće biti potpuno otvorene ali će vremenom uspeti da samostalno tapše. U međuvremenu, možda će beba uživati u tome da vas drži za ruke i tapše njima. Postoji veliki broj ovih pesmica i nazivaju se tašunaljke.
Isto možete pokušati i sa sastavljanjem bebinih stopala, a možete i da promenite pesmicu i da tapšanje izvodite uz neku drugu rimu.
Ja sam palac debeljak
Uz tekst koji sledi pokazujte i dodirujete jedan po jedan bebin prstić na ruci ili nozi:
Ja sam palac debeljak,
rastom malen ali jak.
Kažiprst kaže put,
i preti mi kad je ljut.
Srednjak je u sredi
za dvojicu vredi.
Prstenjak je poštenjak
i premda nosi zlatni pas
on je ipak sav uz nas.
A peti je mali,
taj se svima hvali,
i drva sam nosio,
i travicu kosio,
po svetu sam putovao,
s ljudima se rukovao,
i knjige sam listao,
svud sam brate pristao,
samo niko da me hvali
zato što sam mali.
I sledeća pesmica takođe može poslužiti:
Prvi prst je palac, pravi radoznalac.
Drugi pravo kaže, i nikad ne laže,
a srednjak je treći, prst najveći.
Četvrti – domali, prstenom se hvali,
a malić je najmanji, najslabiji, najtanji.
Ringe, ringe raja.
Ova igra je možda najpopularnija i može se igrati tek kada beba prohoda. Verovatno se svi sećate stihova ali nije na odmet da ih ponovimo. U krugu sa vama i bebom mogu da budu i vaša druga deca, bebini drugari, kao i ostali ukućani. Dok se okrećete u krug pevajte svi na glas sledeće stihove.
„Ringe, ringe, raja došo’ čika Paja pa pojeo jaja. Jedno jaje muć a mi deca čuč!“ – kada dođete do poslednje reči „čuč“ svi u krugu moraju da čučnu.
U drugoj varijanti ove igre umesto poslednjeg stiha „a mi deca čuč“, kada svi u krugu čučnu, možete pokušati sa „a mi deca hop“, na šta svi u krugu treba da poskoče.
Buba lazi, nešto traži
Izgovarajući tekst „Buba lazi, nešto traži“ dodirujete bebine prstiće na rukama ili nogama i krećite prema pazuhu, uz blago golicanje, koje se reč nešto pojačava na uzvik „Našla je!“
Koliko je velika beba
„Koliko je velika beba?“ izgovorite bebino ime, ili ime brata, sestre ili kućnog ljubimca, pomažući bebi da raširi ruke što više može i uzviknite „Ovoliko!“.
Oči, nos, usta
Obe bebine ruke uzmite u svoje, jednom po jednom dodirujte oba svoja oka, zatim nos, pa usta (tu ih i poljubite), svaki deo lica koji beba dodirne posebno naglasite: „Oči, nos, usta“. Ni na jedan drugi način se imena delova tela ne uče brže.
