Škola zahteva od deteta razvijenu pažnju, zapažanje, pamćenje, dosetljivost i preciznost. U školi se takođe treba potčinjavati izvesnim jednostavnim (ali u prvo vreme za dete teškim) pravilima ponašanja i rada: učenik mora biti pažljiv na časovima, on mora da se navilkne na uzdržanost, koncentraciju.
Kako da pripremimo budućeg đaka za ove nove zahteve? Pozvaćemo u pomoć igru. U igri se dete daleko lakše potčinjava pravilima. Evo šta piše psiholog D. Elkonin: „Dete je teško naterati da mirno sedi za stolom, da ne smeta drugima. Njegovu pažnju svaki čas nešto odvlači, ono postavlja pitanja i sl. Ali ako u igri treba mirno sedeti, ono to čini bez velilkog napora i u toku dužeg vremena. Ovo se može objasniti time što mu u igri pravilo nije nametnuto, to je njegovo sopstveno pravilo…“
„Kako teče školski čas?“
Deca vole da se igraju škole. Dobro je ako kod vas u porodici ili u susedstvu već ima neki učenik (bolje iz nižih razreda), koji bi mogao da upozna dete (razume se, uz vašu pomoć), kako teku časovi u školi. Ulogu učitelja mogu da uzmu na sebe roditelji.
Neka „čas“ pučne zvonom i traje dvadesetak minuta i zatim se završi zvonom (ako nema zvona može se lupati metalnim štapićem o nešto što odzvanja). Za „čas“, po zadatku voditelja-„učitelja“, deca treba da pripreme sve što je neophodno, da ustaju kada on ulazi, da dižu ruku ako hoće nešto da kažu, da mirno sede do kraja časa. Na jednom času se može izvesti jedna ili dve-tri igre.
A evo šta ćemo se igrati na času:
„Sastavi delove pa ćeš imati celinu“
Za ovu igru koja razvija istrajnost i koncentraciju, a osim toga zahteva dosetljivost i zapažanje potrebne su dve jednake razglednice (bolje je ako je to ilustracija za neku knjigu, neka ličnost iz bajke).Na jednoj od njih odsecite beli rub i zamolite dete da po izlomljenoj liniji raseče razglednicu na dva dela. Lako je sastaviti sliku od dva dela. Neka sada ono opet iseče dobijene delove i, gledajući celu razglednicu, pokuša da sastavi onu rasečenu. Ponovite zadatak nekoliko puta: svaki put se dobija sve više delova i sve je teže sastaviti od njih sliku. Kada igra već počne da se komplikuje, treba je prekinuti.
Celu razglednicu, i onu isečenu na delove, stavite u koverat. Dete će ih i dalje sa zadovoljstvom koristiti i naučiti drugove ovoj igri.
„Zasmejavanje“
Dete je vrlo lako zasmejati, ono se teško uzdrži od smeha. Igra koju predlažemo može da razvije kod deteta sposobnost da se uzdržava, da upravlja sobom.
Jedan od učesnika, pravevi besmilslene pokrete, podražava životinje, menjajući glas, „greškom“ zamenjujući nazive predmeta, ili na bilo koji drugi način zasmejava druge. Deca moraju da se uzdrže od smeha, da pokušaju da se ne osmehnu, da sačuvaju potpuno ravnodušni izraz lica. Kome ovo ne uspe, daje fotu.
„Nisu svi prsti vešti“
Ispred svakog igrača stavlja se gomilica od deset očišćenih palidrvaca. Voditelj objašnjava: „Sada ćemo videti koji prsti sve lepo, spretno rade, a koji ne“. Postavlja se zadatak: kako se od palidrvaca može najbrže složiti prava linija.U početku deca mogu raditi svim prstima, zatim samo prstima leve ruke, zatim palcem i malim prstom, domalim i srednjim, malim prstima obeju ruku i td…
Pošto podelite još po šest palidrvaca, zatražite od dece da naprave četiri trougla, tri četvorougla, zatim „bunar“ od 16 palidrvaca.
Za svaki dobro izvršen zadatak dobija se jedan poen.
„Pet palidrvaca“
U ovoj staroj igri prstima obeju ruku treba podići pet palidrvaca. Prvo palidrvce – sa dva palca, drugo – sa dva kažiprsta, treće, četvirto i peto srednjim, domalim i malim prstima. Pobeđuje onaj ko prvi ispuni zadatak.
Posle uvežbavanja učesnici igraju zatvorenih očiju.
