Početna Zdravlje Zdravlje dece Imunodeficijencija kod dece: Uzroci, simptomi i dijagnostika

Imunodeficijencija kod dece: Uzroci, simptomi i dijagnostika

451
0

Jak imunološki sistem predstavlja ključni odbrambeni mehanizam od raznih infekcija i bolesti. Ova složena mreža ćelija, tkiva i organa ima zadatak da prepozna i eliminiše patogene mikroorganizme, dok u isto vreme srečava prekomerne reakcije koje mogu dovesti do autoimunih bolesti. Ipak, često se dogodi da imunitet oslabi i ne bude dovoljno jak kako bi se organizam sam branio. Najčešće je to prolazno stanje, ali u nekim slučajevima može biti i trajno.  

Jedno od stanja koje karakteriše slab imunološki sistem deteta je i imunodeficijencija. Reč je o kompleksnom zdravstvenom stanju koje zahteva duboko razumevanje kako bi se pružila odgovarajuća briga i podrška detetu. U ovom detaljnom pregledu, istražićemo šire aspekte imunodeficijencije, fokusirajući se na uzroke, simptome i dijagnostičke metode, sa naglaskom na informacije koje su od značaja za roditelje.

Šta je imunodeficijencija i koji su uzroci njenog nastajanja kod dece?

Stanje u kojem imuni sistem deteta ne može efikasno da obavlja svoje funkcije, što za posledicu ima nemogućnost organizma da se na odgovarajući način odbrani od infekcija i oboljenja naziva se imunodeficijencija. Genetske predispozicije, stečeni faktori ili njihova kombinacija mogu biti uzroci imunodeficijencije kod dece. Detaljno razumevanje ovih uzroka ključno je za pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje. 

Genetski faktori i nasledna imunodeficijencija

Primarne imunodeficijencije predstavljaju nasledne bolesti kod dece. Na primer, Severe Combined Immunodeficiency (SCID) koji spada u grupu primarnih imunodeficijentnih poremećaja, može se preneti s roditelja na dete. Ovaj genetski faktor može uticati na razvoj i funkciju imunološkog sistema. Ako jedan ili oba roditelja nose gen koji predisponira ka imunodeficijenciji, postoji šansa da će dete naslediti ovu predispoziciju. Genetsko savetovanje može pomoći porodicama da bolje razumeju rizike i preduzmu odgovarajuće korake.

Jedan od primera genetskog uzroka imunodeficijencije je i X-vezana Agamaglobulinemija ili kako se još naziva i Brutonova bolest, gde dečaci nasleđuju mutaciju u genu X hromozoma, što rezultira nedostatkom određenih antitela. Prenosi se sa majke na sina, a primarni nosilac bolesti je deda sa majčine strane. Zato je od velike važnosti porodična anamneza kako bi se lakše ustanovio i potvrdio imunološki poremećaj. 

Stečena imunodeficijencija

Stečeni faktori takođe igraju značajnu ulogu u razvoju imunodeficijencije kod dece. Teške infekcije, dugotrajna izloženost određenim lekovima ili invazivnim terapijama poput hemioterapije mogu značajno oštetiti imunološki sistem.

Human Immunodeficiency Virus (HIV) je jedan od stečenih uzroka imunodeficijencije kod dece. HIV napada imuni sistem (uključujući T-helper ćelije) i smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcija.

Prolazak deteta kroz teške i stresne situacije ili traume može takođe izazvati imunodeficijenciju. Stresni događaji (gubitak voljenog člana porodice ili dugotrajni emocionalni stres) utiču na lučenje određenih hormona koji imaju supresivni efekat na imunološki sistem. 

Kombinacija genetskih i stečenih faktora

U nekim slučajevima, imunodeficijencija može biti rezultat kombinacije genetskih (naslednih) i spoljašnjih (stečenih) faktora. U slučaju kada je kombinacija faktora u pitanju, genetske mutacije mogu povećati osetljivost deteta na stečene uzroke imunodeficijencije.

Na primer, ukoliko dete ima genetsku predispoziciju ka smanjenoj proizvodnji antitela, a zatim se izloži dugotrajnom lečenju antibioticima, to može dodatno oslabiti njegov imuni sistem. Zato će lekar, ako je dete bolesno, a posebno ako postoje sumnje ili se zna da mali pacijent boluje od imunodeficijencije, pre nego što prepiše antibiotik naložiti da se urade laboratorijske analize. Introlab laboratorija u Beogradu poseduje najsavremeniju laboratorijsku opremu i može svakom pacijentu obezbediti detaljno testiranje, nakon čega će lekar na osnovu rezultata analiza odrediti terapiju, odnosno dozu i dužinu primene antibiotika. 

Simptomi imunodeficijencije kod dece

U zavisnosti od tipa imunodeficijencije i njenih uzročnika, variraju i simptomi koji se javljaju kod dece. Važno je napomenutu da neka deca možda neće pokazivati očite simptome bolesti ili će oni biti blagi, pa je u tim slučajevima teže odrediti dijagnozu. Ipak, postoje određeni znakovi na koje treba obratiti pažnju. 

Česte infekcije i njihovi specifični oblici

Deca sa imunodeficijencijom često pokazuju povećanu podložnost infekcijama, koje mogu biti ozbiljnije i dugotrajnije nego kod dece sa normalnim imunitetom. Ove infekcije mogu uključivati respiratorne, gastrointestinalne ili kožne probleme.

Akutni otitis (upala srednjeg uha) i sinusitis (upala sinusa) koji se kod deteta ponavljaju, mogu biti znakovi da postoji problem sa imunološkim sistemom. Roditelji treba da obrate pažnju na učestalost i intenzitet ovih infekcija.

Problemi sa rastom i razvojem

Imunodeficijencija može uticati na opšti rast i razvoj deteta. Deca sa oslabljenim imunitetom često mogu zaostajati u težini i visini u odnosu na svoje vršnjake. Ako dete ima spor rast ili ne dobija na težini kako bi trebalo, to može biti signal da postoji problem sa imunološkim sistemom. Redovni lekarski pregledi pomažu u praćenju rasta i razvoja deteta, a pravilna ishrana može učiniti da se ublaže imunološki problemi i da se imunitet ojača.

Autoimune bolesti i njihove manifestacije

Pored čestih infekcija, deca sa imunodeficijencijom imaju povećan rizik od razvoja autoimunih bolesti. To znači da imunološki sistem može početi da napada sopstvene ćelije i tkiva.

Juvenilni (dečiji) reumatoidni artritis je primer autoimune bolesti koja može biti povezana sa imunodeficijencijom. Rano prepoznavanje simptoma, kao što su bolovi u zglobovima, ključno je za pravovremeno lečenje.

Dijagnostika imunodeficijencije kod dece

Oboljenje imunog sistema kakvo je imunodeficijencija nije uvek lako potvrditi. Dijagnostika često zahteva multidisciplinarni pristup i kombinaciju različitih medicinskih testova. Zato, ukoliko kod lekara postoji sumnja na bolest, predložiće vam imunološke analize koje dete treba da uradi, ali i čitav niz drugih testova i pregleda kako bi se oboljenje potvrdilo i tačno definisalo. Sam proces dijagnostikovanja ima za cilj precizno određivanje tipa i uzorka imunodeficijencije kako bi se postavila pravilna dijagnoza i planirao odgovarajući tretman. 

Imunološki testovi za precizniju analizu

Imunološki testovi, poput analize belih krvnih zrnaca i merenja nivoa antitela, omogućavaju detaljnu analizu imuniteta deteta. Ovi testovi pomažu lekarima da identifikuju specifične probleme u odgovoru imunološkog sistema. Takođe, jedna od analiza može biti i testiranje IgG nivoa (imunoglobulina G) koji može ukazati na sposobnost organizma da se bori protiv bakterijskih infekcija.

Genetsko testiranje za otkrivanje naslednih faktora

Genetsko testiranje je ključno za identifikaciju naslednih imunodeficijencija. Identifikacija specifičnih genetskih mutacija pomaže u postavljanju tačne dijagnoze. Ako se u porodičnoj anamnezi već javljala nasledna imunodeficijencija, genetsko testiranje može pomoći u proceni rizika kod novorođenčeta.

Analiza gena kada je u pitanju SCID (teška kombinovana imunodeficijencija) može otkriti mutacije koje dovode do nedostatka ključnih imunoloških ćelija. Isto tako, jedna od analiza može biti i testiranje na genetske promene u oblastima genoma koje su povezane sa naslednim oblikom hronične granulomatozne bolesti (CGD)

Proučavanje imunologije, odnosno istorije bolesti deteta, uključujući učestalost i ozbiljnost infekcija, ključno je za postavljanje dijagnoze imunodeficijencije. Kombinacija kliničke procene i testova pruža sveobuhvatan uvid. Ako je dete doživelo nekoliko ozbiljnih bakterijskih infekcija u relativno kratkom vremenskom periodu, to može biti znak da imunološki sistem nije adekvatno funkcionisao. Zato, imunodeficijencija kod dece zahteva pažljiv pristup dijagnostici i lečenju. 

Rana identifikacija problema, uz saradnju porodice sa medicinskim stručnjacima, ključna je za postizanje najboljih rezultata. Roditelji treba da budu svesni simptoma, razumeju uzroke i budu spremni na saradnju sa lekarima kako bi obezbedili najbolju moguću negu za svoje dete.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here