Početna Zabava Radoznalac Istorija slavljenja Nove godine: Tradicija duga 4.000 godina

Istorija slavljenja Nove godine: Tradicija duga 4.000 godina

252
0
PODELI

Svakog decembra u danima pred doček Nove godine sve nas obuzme euforija. I taji iz godine u godinu; pitamo se kako da organizujemo praznične dane kako bi ih proveli u što prijatnijoj atmosferi. Razmišljamo o poklonima, pripremi hrane, ukrašavanju novogodišnje jelke, trudimo se da obezbedimo sve što nam je potrebno da obradujemo naše najmilije i da nam ništa ne zafali u praznične dane. I sve nas hvata neko pozitivno ludilo koje nas drži sve do proslave Pravoslavne Nove godine.

A sigurno ste se ponekad zapitali kako su zimski praznici izgledali u prošlosti. Kada  je prvi put u istoriji proslavljena Nova godina? Ko je prvi uveo proslavu zimskih praznika? Evo odgovora.

Zimski praznici u Mesopotamiji – svečanosti u čast boga Marduka

Zimske proslave organizovane su još pre više od 4.000 godina, a sve je počelo negde krajem trećeg i početkom drugog  milenijuma  p.n.e u drevnoj Mesopotamiji. Mnogi običaji, kao što su darivanje poklona, organizovanje parada, paljenje vatri, bogata trpeza i sl., usvojeni su još iz tog vremena.

Stanovnici Mesopotamije klanjali su se mnogi bogovima, a najpoštovaniji je bio Marduk, vavilonski bog za koga se verovalo da je tvorac čitavog univerzuma. Smatralo se da Mardok započinje svoju bitku sa mračnim silama početkom zime. Da bi u toj borbi podržali svoga boga, Vavilonci su svake godine organizovali dvanaestodnevni festival. Prema legendi, njihov kralj bi trebalo da umre na kraju godine i na taj način privoli Marduka da se bori protiv sila tame i haosa, a na strani ljudi i Sunca. Da bi poštedeli svoga kralja, Vavilonci su umesto njega „podmetali“ lažnog kralja, a to su obično bili osuđenici koje su oblačili u kraljevsko odelo i potom ih žrtvovani umesto pravog kralja. Vavilonci su slavili Novu godinu na dan prolećne ravnodnevice.

Zimske svečanosti u Skandinaviji

Negde otprilike u isto vreme, na tlu današnje Evrope razvila su se verovanja o raznim zlim bićima,  duhovima, vešticama i trolovima. Obzirom da su zimski dani bili veoma kratki, naročito u decembru, ljudi su strahovail da se sunce nikada neće vratiti. Zato su priređivali svečanosti u čast sunca, kako bi ga nekako privukli da im se vrati.

Na Skandinavskom poluostrvu tokom polarnih noći Sunce je nestajalo i nije ga bilo desetinama dana. Iz tog razloga su Skandinavci organizovali izvidnice i penjali se na planinske vrhove da bi čekali povratak Sunca. Čim bi ljudi iz izvidnice ugledali prve zrake Sunca izvidnica se spuštala u sela kako bi što pre donela dobre vesti. Tada je počinjalo slavlje. Palile su se vatre, ljudi su se sakupljali oko njih i pevali pesme o dolasku proleća, na ogolele grane drveća su kačili plodove jabuka i oraha kao znak dobrodošlice proleću.

Vavilonci i Skandinavci slavili su prolećnu ravnodnevicu kao početak godine, jer sa dolaskom proleća priroda oživi.

Stari Rim – Saturnove svečanosti

Stari Rimljani priređivali su svečanosti posvećene bogu Saturnu. Takozvane Saturnalije organizovane u danima oko zimske kratkodnevice. Rimljani su u vreme prazničnih dana tradicionalno odlazili u goste rođacima i prijateljima i nosili im poklone verujući da im na taj način donose sreću u narednoj godini. Predvorja svojih kuća ukrašavali su venčićima, a zimzeleno drveće kitili su svećama. Gazde su služile robove, pevalo se i igralo, uživalo u hrani i piću. Rimske zimske svečanosti bile su ustvari pandan grčkog festivala Hronija, posvećenog bogu Kronu.

Sredinom 2. veka p.n.e. rimski Senat je odredio prvi januar kao početak Nove godine. U međuvremenu, narednih stotinak godina, ovaj kalendar je više puta modifikovan, da bi 46. godine p.n.e. bio uveden Julijanski kalendar, nazvan po slavnom rimskom imperatoru Juliju Cezaru. Taj kalendar prihvatiil su i hrišćani.

Širenje hrišćanstva i početak proslave Božića

Vremenom, počelo je da se širi hrišćanstvo i polako je potiskivalo paganske običaje. Međutim, mnogi tvrde da su brojni rituali koji se sada primenjuju prilikom proslavljanja Božića, ustvari nasleđeni iz Hronija i Saturnalija. Neki od njih su paljenje sveća, kićenje zelenog drveća, darivanje poklona, pevanje svečarskih pesama…

Hrišćani su od 98. godine počeli da slave 25. decembar kao dan Hristovog rođenja. Kada je kasnije sredinom 16. veka uveden novi, Gregorijanski kalendar, koji je pomeren za 11 dana unapred (sada ta razlika iznosi 13 dana), katolički i prostestantski narodi prihvatili su njega, dok su pravoslavci nastavili da računaju vreme po starom Julijanskom kalendaru. Međutim, Gregorijanski kalendar je vremeno postao opšteprihvaćen i po njemu se Nova godina u većini svetskih zemalja dočekuj u noći između 31. decembra i 1. januara. U većini pravoslavnih zemalja crkva je do danas nastavila da se pridržava julijanskog kalendara, pa otuda pravoslavci slave dve Nove godine: kalendarsku i pravoslavnu.

 

OSTAVITE ODGOVOR