Nakon što je dete uspešno savladalo ozbiljan zadatak polaska u školu i prihvatilo sve školske obaveze, na scenu stupaju nove prepreke. Pred mališanima se pojavljuju novi izazovi i problemi u vezi sa savladavanjem novog školskog gradiva. Pre ili kasnije, svako dete se susretne sa zadatkom koji mu se čini nerešiv.
Reakcija dece tada može biti različita. Jedna grupa dece isprobava više načina ne bi li došla do rešenja, ulažući pri tome velike napore. Druga grupa obuhvata one mališane koji imaju utisak da zadatku nisu dorasli i najčešće izjavljuju „Ja to ne umem“ ili „Ja to ne mogu“. Odustaju od rešavanja zadatka nakon prvog neuspelog pokušaja. To, međutim, nije razlog za veliku brigu roditelja, ali predstavlja neku vrstu alarma koju ne bi trebali da ignorišu, ukoliko žele da njihovo dete sutradan, kad odraste, postane uspešna osoba.
U rešavanju ovog problema važnu ulogu imaju roditelji, ali i učitelji koji udruženim snagama mogu pomoći detetu da postane sigurnije u sebe, upornije i odlučnije. Postoje mnogi postupci kojima roditelji itekako mogu podstaći razvoj upornosti i samopouzdanja kod deteta. Koji su to postupci?
1. Podstičite dete da ne poredi sebe sa drugom decom
Objasnite mališanu da svako može biti uspešan i neuspešan u obavljanju nekog zadatka. Najbolje je koristiti konkretne primere. Uzmite primer nekog sportiste koga dete voli; neke osobe iz javnog života, kulture ili nauke, ili čak neku istorijsku ličnost.
Pojasnite mališanu da su svi navedeni uspešni ljudi bili briljantni i izuzeti u pojedinim sferama života i posla, dok su na drugim poljima bili prosečni. Dete će brzo shvatiti da ne mogu svi biti podjednako uspešni u svemu i da je za uspeh neophodno uložiti mnogo truda, upornosti i vremena.
Sportisti koji su postigli vrhunske rezultate nisu to ostvarili preko noći, iz prvog pokušaja, već su dugo, naporno i uporno vežbali. Takmičili se, postizali različite rezultate, nekad odlične, nekad prosečne, a nekad i loše. Ono što je najvažnije – nisu odustali, već su bili istrajni i verovali su u sebe i zahvaljujući tim svojim osobinama, došli su do vrhunskih rezultata.
2. U dogovoru sa detetom postavite ciljeve koji su realni i lako ostvarivi
Neka to budu zadaci u skladu sa detetovim trenutnim mogućnostima i potencijalnima. Na ovaj način ono će nakon uspešno ostvarenih zadataka shvatiti da je uspeh moguć i dostupan. Tako će nekom narednom problemu pristupiti sa više samouverenosti i odlučnosti. I shodno tome, sigurno neće odustati nakon prvog neuspešnog pokušaja da reši svaki složeniji zadatak.
3. Vratite dete „korak unazad“
Kada vam se dete požali da nije u stanju da reši neki problem, budite strpljivi i podsetite ga kako je i ranije bilo naizgled nerešivih situacija, ali ih je ono uspešno savladalo, pa mu je to kasnije postalo lako. Navedite konkretan primer, poput vožnje bicikla. Kada se prvi put popeo na bicikl, vašem mališanu je delovalo nemoguće voziti ga, a sada to čini sa lakoćom i uživa u tome.
Recite detetu da ono što se čini nemogućim i nerešivim danas, ne znači da će tako biti i sutra i da svaki problem ima rešenje.
4. Budite uzor detetu
Imajte uvek na umu da ste kao roditelj dominantna figura u životu vašeg deteta. Kao takvi, roditelji su najznačajniji modeli sa kojima se dete tokom svoga odrastanja identifikuje. Zato od vas u velikoj meri zavisi kako će ono reagovati na prepreke i probleme, ali i to kako će se osećati nakon nekog uspeha ili neuspeha.
Objasnite detetu da je za savladavanje prepreka i problema koji se tokom života postavljaju pred čoveka potrebno mnogo truda i vremena i da će biti još mnogo slučajeva kada do rešenja neće moći da dođe iz prvog pokušaja. Taj neuspeh pri prvom pokušaju da se neki problem reši predstavite kao trening, kao nešto što je dobro uraditi da bi narednog puta dete imalo više uspeha.
Suština je da detetu treba pružiti podršku i podsticati svaki njegov pokušaj da nauči nešto novo. Cilj obrazovanja nikako nije samo efikasnost kruto izražena u ocenama od 1 do 5. Taj cilj je mnogo, mnogo kompleksniji. On podrazumeva ostvarivanje raznih zadataka, od razvoja psihosocijalnih osobina, do potpunog usvajanja osećanja obaveze i društvene i lične odgovornost.
