Početna Kuhinjica Ishrana dece Istraživanja: Uticaj ishrane na kognitivne sposobnosti i učenje kod dece

Istraživanja: Uticaj ishrane na kognitivne sposobnosti i učenje kod dece

381
0
PODELI

Svima vam je verovatno poznato da ishrana ima priličan uticaja na dečije kognitivne sposobnosti. Postoji puno naučnih studija koja dovode u vezu ishranu i ponašanje. Međutim, to je prilično široka i još uvek nedovoljno istražena tema, pa je pred naučnicima još puno posla koji treba da obave i istraže na koje tačno aspekte učenja i kod koje dece ima uticaj određena vrsta hrane.

Ono što je zajedničko za sva dosadašnja istraživanja jeste da ona naglašavaju važnost kvalitetne ishrane u prve dve godine života deteta. Naučnici tvrde da je pravilna ishrana jedna od ključnih faktora za razvoj kognitivnih sposobnosti malog deteta i da je veoma važno čak i kako se hrane trudnice, jer hrana koju jede buduća majka itekako utiče na pravilan razvoj ploda u stomaku.

Uticaj ishrane na kognitivne sposobnosti može imati kratkoročne i dugoročne efekte.

Kratkoročni efekti ishrane na kognitivne sposobnosti deteta

Četrnaest procenata dece u Velikoj Britaniji preskače doručak, što je više zabeleženo kod srednjoškolaca i kod siromašnih. Studije koje su se bavile dečijim ponašanjem u školi kada oni preskoču doručak, pokazuju da je promena ponašanja najočiglednija kada su zadaci mentalno zahtevniji, kada razmišljaju, pamte i manipulišu informacijama u kratkom vremenskom periodu, kao i u slučaju kod dece koja su se uopšte slabo hranila.

Ove studije prvenstveno polaze od pretopstavke da je doručak prvi i najvažniji način povećavanja nivoa glukoze u krvi, što znači da obezbeđuje više energije mozgu tokom jutra. Međutim, kratkoročni efekti ishrane na kognitivno razmišjanje mogu delovati na najmanje dva načina.

#1 Proteini i ugljeni hidrati

Konzumiranje ugljenih hidrata i proteina indirektno dovodi do oslobađanja neurotransmitera u mozgu koji kontrolišu komunikaciju između neurona i regulišu raspoloženje, uzbuđenje i motivaciju, što će verovatno uticati na akademsko ponašanje. Tada ne postoji mnogo posla za mozak s obzirom na ovu vrstu doručka koji deca konzumiraju, a samim tim proteini i ugljeni hidrati imaju kratkoročan uticaj na učenje u školi.

#2 Veštačke boje u ishrani

Drugi indirektan kratkoročni efekat ishrane na kognitivno ponašanje je putem negativnog uticaja hiperaktivnog ponašanja. Ovo je diskutabilna tema već godinama, ali nedavna sveobuhvatna studija je otkrila da veštačke boje u hrani imaju mali, ali merljiv negativni uticaj na dečije ponašanje. Kako kod školske tako i kod preškolske dece, otkriveno je da su ona hiperaktivnija (previše aktivna, nepažljiva i impulsivna) nakon konzumiranja veštačkih boja u hrani, uključujući i decu sa dijagnozom ADHD (hiperaktivni poremećaj i deficit pažnje).

Autori sugerišu da može doći do uticaja na učenje u školi ako većina dece pokaže ove male promene u ponašanju. Takođe, oni su primetili da ovo ponašanje podseća na subkliničko trovanje olovom koje je dovelo do zabrane olovnog benzina. Postoje dokazi da neka deca mogu biti genetski rizična da postanu osetljiva na veštačke boje u hrani.

Dugoročni efekti

Neuhranjenost i pothranjenost

Najekstrenmniji dugoročni efekat ishrane na kognitivno ponašanje potiče od neuhranjenosti ili pothranjenosti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pothranjenost dovodi do slabijeg razvoja u prve dve godine života, dok nedostaci mogu biti vidljivi i u tinejdžerskim godinama, čak i nakon nutritivne rehabilitacije. Osim toga, u različito razvijenim zemljama postoji direktna povezanost između unosa kalorija, masti i proteina i kognitivnog razvoja u predškolskom uzrastu.

Važno je naglasiti značaj kvalitetne ishrane u prvim godinama života, i reći da su poznate prednosti dopunjavanja siromašne ishrane kod dece ispod dve godine, dok ove prednosti nakon navršene dve godine nisu jasne. Takođe, treba napomenuti da je pothranjenost obično praćena ekstremnim siromaštvom, i moglo bi uticati na dečiji mentalni razvoj na mnogo načina.

Vitamini i minerali

Jedna tema u vezi ishrane za koju vlada povećano interesovanje je uticaj mikronutrijenata (vitamina i minerala), od kojih su neki specifično povezani sa razvojem mozga i kognitivnim razvojem kod dece.

Na primer, procenjuje se da 25% svetske populacije pati od anemije zbog nedostatka gvožđa, što se najčešće javlja u prve dve godine života i povezano je sa kratkoročnim i dugoročnim ishodima kognitivnog razvoja i sa školskim postignućima i prati decu sve do kraja školovanja.

Drugi važan mikronutritijent je jod, čiji se nedostatak kod dece manifestuje oko 13. godine i utiče na IQ.

Važan je i tiamin čiji nedostatak može dovesti do agresivnog ponašanja kod adolescenata ali koji se može popraviti ako im se daju suplementi tiamina.

Nedostaci mikronutrijenata su uobičajeni kod opšte pothranjenosti, a dokaz ove tvrdnje je da je uticaj tih nedostataka u zapadnim zemljama manje izražen. To je delimično zbog bolje ishrane a delimično zbog inicijative Svetske zdravstvene organizacije da se hrani naknadno dodaju određeni mikronutrijenti, što uključuje naknadno dodavanje jodirane soli u hranu.

Sa druge strane, veruje se da zapadni način ishrane sa hranom koja je bogata zasićenim mastima i kojoj se dodaje so i šećer, dovodi do problema koji su povezani sa kognitivnim ponašanjem.

Iako problemi zapadnog načina ishrane nisu u dovoljnoj meri shvaćeni, smatra se da je manipulacija neurotransmiterima veoma važna. U istraživanjima na životinjama pojavili su se veoma jasni rezultati koji pokazuju nedostatke u učenju i pamćenju nakon nedelju dana pošto im se način ishrane promeni ishrana na hranu bogatu mastima, solju i šećerom.

 

OSTAVITE ODGOVOR