Pred vama se nalazi ukratko prepričano delo “Ivo Senković i aga od Ribnika”. Tekst koji je pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate pesmu i doživite je na svoj način.
Ivo Senković i aga od Ribnika
Srpsku istoriju upotpunili su brojni događaji, borbe, teritorijalna osvajanja, težak i bezizlazan položaj našeg naroda, ali i brojne značajne ličnosti. Verme kada je srpski narod bio pod snažnim terorom neprijatelja – turske sile, iznedrilo je brojne heroje. Odvažni i hrabri, spremni da žrtvuju život i časno poginu, hajduci i uskoci bili su od izuzetnog značaja kao branioci i moralna podrška svog naroda. Čuvali su i štitili svoja ognjišta, borili se za prava i dostojanstvo svog naroda, te su svojim hrabrim podvizima postali teme brojnih epskih pesama.
Jedan od najhrabrijih uskoka jeste i Ivo Senković koji nije samo poznat po junaštvu na megdanu, nego i kao zaštitnik svoje porodice, pogotovo oca, čiji je ugled i dostojnstvo hrabro odbranio. Aga od Ribnika, iskusni ratnik i megdandžija poziva ostarelog Đurđa Senkovića na megdan, a ukoliko se ne bude odazvao moraće da mu se pokori i da ga služi. To je obeshrabrilo i unesrećilo starog Đurđa, nije ni slutio da će njegov šesnaestogodišnji sin, Ivo Senković biti njegova najveća podrška i pomoć. Iako je bio veoma mlad i neiskusan, Ivo je želeo da sačuva očevo dostojnstvo, ali i da oseti vitešku borbu. To će oca uznemiriti jer je svestan da mu je sin premlad, neiskusan, brzoplet i da je dovoljan jedan nepromišljeni potez da izgubi život. Ipak, otac mu daje savete i priprema ga za borbu, predočava mu šta ga sve može snaći i kako treba da se ophodi prema agi.
Nakon svih očevih saveta i dobre pripreme, Ivo Senković kreće na put. Neizvesnost biva prekinuta susretom Iva i age, gde dolazi do agine iznenađujuće i ujedno razočaravajuće reakcije. Očekivao je da ugleda starijeg i iskusnijeg megdandžiju, a ne tek odraslog mladića. Agu će taj prvi utisak navesti na čuđenje, a zatim misli kako se može nagoditi i prevariti neiskusanog Iva. Međutim, Ivo veoma mudro postupa i ne dozvoljava nikakve uslove, nagodbe, a pogotovo ne primirje. Aga postaje iznenađen hrabrošću i odlučnošću mladića, ali ubrzo odustaje od borbe i beži sa megdana. Ivo ga juri, sustiže, ali ne želi da ga ubije, već da ga živog preda ocu. Ivo pokazuje nepromišljenost, što ide uz njegove godine, jer je ipak neiskusan, mlad, naivan, nespreman na lukavost age koji to koristi i pokušava da ga ubije.
Međutim, Ivo brzo i smelo reaguje što mu pomaže da ubije agu. Srećan i ponosan na svoj podvig Ivo oblači tursko ruho skinuto sa age, jaše aginog konja, a aginu glavu nosi ocu kao znak da mu je sačuvao dostojnstvo. Međutim, taj trijumfalni dolazak kući, naslutiće mogućnost velike tragedije, jer otac ne prepoznaje Iva, već misleći da je aga i skuplja malo snage koje mu je preostalo i kreće da ga ubije. Trenutak koji je izbegao tragediju bio je taj kada je Ivo bacio aginu glavu pred oca i time ga osvestio.
Ivo Senković, mlad i neiskusan, opravdava svoje uskočko poreklo, brani oca i štiti porodicu. Njegove osobine su promenljive, stvaraju se spontano kao odraz neiskustva i odgovornosti. Stoga je njegova hrabrost pokazatelj slobodarskog duha i viteštva, a ujedno i pokazatelj da ljudsko dostojnstvo i čast nemaju cenu.
