U izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljena zbirka pesama Izabrane pesme koja će sve ljubitelje poezije povesti u avanturu poigravanja rečima i stihovima dvojice velikih majstora pisane reči Luisa Кerola i Edvarda Lira. Ovu igru poezije i duha prati i forma knjige koja može da se okreće poput peščanog sata i čita sa obe strane.
Luis Kerol je svetsku slavu stekao romanom Alisa u Zemlji čuda. Međutim, značaj Alise, nesumnjivo jednog od onih dela koja iz korena menjaju svetsku književnost, nepravedno je bacio senku na ostatak književnog stvaralaštva Luisa Kerola, naročito pesničkog. Svojim nadasve duhovitim pesmama, punim višeslojnih metafora, i sposobnošću da se beskrajno igra jezikom i rečima ovaj čovek se s pravom smatra rodonačelnikom poezije apsurda.
Najveću slavu engleski umetnik Edvard Lir stekao je kao pesnik, jedan od utemeljivača poezije nonsensa i najistaknutijih predstavnika anglofone vedre poezije i stihovanog britanskog humora.
Zbirku pesama Izabrane pesme priredio je i prepevao Peđa Trajković, pesnik, satiričar, dramski pisac, prevodilac, ilustrator knjiga za decu i dobitnik brojnih i značajnih nagrada u svim oblastima kojima se bavio.
Obraćajući se čitaocima knjige, Peđa Trajković je u predgovoru, između ostalog, rekao: „Prepevavanje Lira i Кerola nikako nije puko prevođenje upotrebljenih reči, već spremnost da se nesputano prihvati poziv na igru, onu kojom su oni hrabro, usred konzervativne viktorijanske Engleske, okrenuli sva uštogljena književna pravila i norme naglavačke! Oni su poeziju pretvorili u urnebesnu igru, a igru u umetnost. Zato se Edvard Lir i Luis Кerol ne prevode rečima, nego dušom i duhom. Njihova poezija je pisana za budućnost i velika je greška ograničavati je vremenskim stegama XIX veka.
Siguran sam da ćete shvatiti da Кerol i Lir zaslužuju da se nađu pred srpskom čitalačkom publikom XXI veka, kao što i ona zaslužuje da čita njihovu poeziju u jednom drugačijem, modernom ruhu. Iskreno se nadam da će se za pedesetak godina neko drugi setiti da ponovo prepeva ova dva velikana i njihovu neiscrpnu igru prenese u neko novo vreme.“
LUIS КEROL
Pravo ime slavnog engleskog književnika, matematičara, logičara, profesora Univerziteta i istaknutog fotografa svoga doba Luisa Кerola bilo je Čarls Latvidž Dodžson.
Rodio se u selu Dersberi 27. januara 1832. godine kao treće od jedanaestoro dece u porodici lokalnog sveštenika. Školovao se u Ričmondu i Regbiju, a 1851. godine stigao je na Univerzitet Кrajst Čerč u Oksfordu, gde je posle šest godina postao magistar, a posle deset stekao zvanje đakona Anglikanske crkve i dobio mesto profesora matematike.
Nesrećna (ili srećna) sudbinska okolnost opteretila ga je teškom govornom manom, izrazitim mucanjem, pa je Engleska crkva tako ostala bez jednog prosečnog sveštenika, ali je, zahvaljujući tome, svetska književnost dobila svog velikana. Verovatno i zbog toga što je odrastao uz osmoro mlađe braće i sestara ovaj fizički hendikep je u razgovoru s decom potpuno nestajao, pa je zato Кerol izbegavao komunikaciju sa odraslima i radije se družio s decom zabavljajući ih svojim neobičnim pričama.
Roman Alisa u Zemlji čuda objavljen je 1865. godine, a u narednih nekoliko godina preveden je na francuski, nemački, italijanski i ruski jezik, čime ovaj pisac stiče svetsku slavu i bogatstvo.
Ipak, Кerol je do kraja života ostao profesor matematike na svom koledžu, a sve što je zaradio dao je u dobrotvorne svrhe. Umro je 14. januara 1898. godine u Gilfordu.
EDVARD LIR
Edvard Lir, engleski umetnik renesansnog tipa – slikar, ilustrator, karikaturista, pesnik, putopisac, muzičar, kompozitor… – rodio se 12. maja 1812. u okrugu Holovej u Severnom Londonu. Veoma rano Edvard Lir je pokazao svoj raskošni umetnički talenat i već sa šesnaest godina je dobio stalno zaposlenje u engleskom Zoološkom društvu, gde je crtao životinje, naročito ptice, za publikacije tog vremena.
Najveću slavu Edvard Lir je stekao kao pesnik, jedan od utemeljivača poezije nonsensa i najistaknutijih predstavnika anglofone vedre poezije i stihovanog britanskog humora. Svoju čuvenu Кnjigu besmislica (Book of Nonsense) objavio je 1846. godine. Međutim, on je ostavio iza sebe i druga duža, pesnički složenija dela koja se smatraju vrhunskim u svom žanru, a pesme Sovac i mačkica (The Owl and the Pussy-Cat) i Zbrkavci (The Jumblies) nezaobilazne su u svakoj antologiji svetske poezije za decu.
Poslednjih osamnaest godina života Edvard Lir je proveo u Italiji, u Sanremu, u društvu svoje verne mačke Fos. Tamo je i umro 29. januara 1888. godine.
PEĐA TRAJКOVIĆ
Peđa Trajković, pesnik, satiričar, dramski pisac, prevodilac, ilustrator knjiga za decu i kulturni animator, rođen je u Кotoru 1956. godine.
Objavio je pedesetak knjiga vedre poezije, pretežno za decu. Ilustrovao je nekoliko stotina knjiga za druge pisce. Autor je nekoliko desetina pozorišnih radio-drama i dramskih radio-minijatura.
Urednik je i ilustrator elektronskog književnog časopisa za decu i mlade Slova na struju i umetnički direktor i ilustrator časopisa Riznica iz Banjaluke.
Poslednjih godina prepevava klasike poezije za decu, poezije nonsensa i humorističke poezije: E. Lira, L. Кerola, A. Milna, M. Edgara, R. Dala, O. Neša, S. Miligana, Š. Silverstejna i mnoge druge.
Dobitnik je brojnih i značajnih nagrada u svim oblastima kojima se bavio.
Živi u Jagodini.
