Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu Jedan smešan događaj za učenike osnovnih škola. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuju svakodnevni događaji u kući.
Jedan smešan događaj
Bilo je lepo i sunčano nedeljno popodne. Brat i ja smo bili na selu kod bake i deke. Naš letnji raspust je tek počeo, pa smo odlučili da nekoliko dana uživamo u prirodi i lepom vremenu na selu. Oduvek sam volela da raspuste provodim kod bake i deke. Na selu mi je svaki dan zanimljiv i pun nekih neočekivanih događaja, smešnih i srećnih trenutaka. Pored toga, tu su i sve neizbrisive uspomene iz detinjstva koje sam doživela i koje ću sigurno dugo pamtiti.
Dan je, kao što rekoh bio izuzetno lep. Vrelo sunce pružalo je svoje zrake u svakom kutku prirode. Nebo potpuno plavo, mamilo je moj osmeh, a topao vazduh činio je da budem vesela i radragana. Vreme je bilo savršeno za šetnju ili igru napolju. Brat je nerado krenuo sa mnom i sve vreme se žalio na vrućinu i omorinu, pa smo posle kratke šetnje krenuli put kuće. Bila sam ljuta na njega, i razmišljala sam kako ću se dosađivati u kući. Kako smo se približavali dvorištu, sve više smo čuli neke ljutite glasove koji su se pretvarali u viku i svađu. Ubrzali smo ka kući, ne bismo li videli šta se to dešava.
Deka je sedeo ispred kuće, na terasi i smejao se. Toliko se glasno i neprestano smejao, da nije mogao da nam objasni šta je u pitanju. Razmišljala sam šta se to događa u kući, pa se deka toliko smeje. Sa kim to baka priča ili, na koga to baka viče. Bilo je jasno da je veoma ljuta i da je njen glas podsećao na one stroge mamine i tatine glasove, kad napravimo neki nestašluk. Sve je ukazivalo da se u kući nešto dešava zbog čega se baka vrlo razljutila.
Međutim, zašto se deka toliko smeje, ako je baka ljuta. Šta se u stvari dešava. Bratu i meni je sve bilo nejasno. Bili smo zbunjeni, pomalo uplašeni, ali najviše radoznali. Zato smo odlučili da uđemo u kuću i vidimo šta se tu dešava. Od ulaznih vrata se već moglo naslutiti da je u kući pravi nered. Svuda po kući su bile razbacane stvari, nekoliko oborenih i slomljenih saksija sa cvećem. Neke pocepane novine sa vidno izgrebanim listovima bile su svuda po kući. Kako smo se približavli kuhinji u kojoj je bila baka, njen glas je bio sve strožiji i glasniji. Nikada ranije nisam čula da tako viče na nekog i da je toliko ljuta. Onda kad smo ušli u kuhinju shvatili smo šta ju je toliko naljutilo.
Prizor je zaista bio veoma smešan. Baka se ušunjala iza nekog starog ormara i sa oklagijom u ruci stražarila je na jednoj strani, dok je veliki i sivi mačor Mita, vrebao sa druge strane ormara. Bilo je jasno da pokušavaju da uhvate miša. Baka je bila ljuta jer je miš napravio neki nered u špajzu i pogrickao neke kese i džakove, te je tako napravio veliku štetu. Zatim je baka dovela Mitu da uhvati miša, ali je Mita, jureći miša napravio još veću štetu. Prosuo je baki neku korpu sa voćem, oborio spremljene kolače sa police, repom je prosuo posudu sa mlekom i još mnoge druge stvari je polomio i upropastio. Baka se čas ljutila na miša, a čas na Mitu.
Mita je bio lenj, ali lukav mačor. Najviše je voleo da spava i da se, onda kad baka to ne vidi, ušunja u kuću ili špajz i napravi neku štetu. Dok je baka iščekivala da miš izađe, Mita je gledao u onu baricu prosutog mleka. Nije ga zanimao ni miš, a ni baka. Naravno, u tom trenutku nepažnje, miš je protrčao pored Mite i krenuo ka svojoj rupici. Baka se ponovo ljutila na miša, a onda na nespretnog Mitu. Brat i ja smo sedeli i posmatrali smešan prizor. Toliko nam je bilo smešno da smo jedva došli do reči.
Iako je baka bila veoma ljuta i besna, a kuća je bila u potpunom neredu, brat i ja nismo mogli da prestanemo da se smejemo. Kasnije smo baki pomogli da sredi sav nered, ali kad god bismo se setili tog događaja, brat, deka i ja počeli bismo da se smejemo. Na kraju je i baki sve to bilo smešno, ali je i dalje bila ljuta na Mitu. Mita se tog dana sakrio iza kuće, dok se baka ponovo nije razveselila i zaboravila na sve. Međutim, brat i ja smo ovaj smešni događaj dugo prepričavali i iznova mu se smejali.
znači toliko je bio smešan sastav da sam se i ja smejao i hvsla ns ideji za moj pismeni sastav bas je lep i smesan sastav.
Kakav nevidjeni bezobrazluk!!! Ovo da je pisalo dete iz osnovne skole svi bi smo bili Dostojevskii! Sramota sta radite! Onda bezobrazna deca u skoli ovo prepisu, a oni koji zaista iz svoje glave napisu sastav dobijiu losu ocenu od ucitelja idiota koji se uvlaci roditeljima i direktoru da bi sacuvao posao, a ne profesiju!
Poštovana, u tekstu nigde ne piše da je sastav pisalo dete, piše da je ovo primer pismenog sastava. Ne mislimo da su deca bezobrazna, već zlatna, sa njima treba raditi, treba ih nadahnuti. Ovaj tekst ima tu svrhu. Zaista mi je žao ako neko koristi tekst na drugi način.
S poštovanjem
Urednički tim sajta MojeDete.
Sta je u ovom sastavu bilo toliko neprimereno???
stvarno super
,svaka cast