Primer pismenog sastava na temu „Jedna uspela šala“ za učenike srednjih škola. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u nekoliko tema, kao na primer „Na letnjem raspustu“, zatim „Na moru“ i slične teme u kojima se opisuje leto ali anegdote iz života.
Jedna uspela šala
Nepromišljene dečje dogodovštine su nešto što se dugo pamti. Vremenom kako rastemo i sazrevamo shvatamo da ono što je nama kao deci bilo smešno, roditeljima je bio šok.
Bio sam sa porodicom na letovanju. Prvih dana smo uživali i jedva da su uspeli da nas isteraju iz vode, ali kako su dani odmicali postajalo mi je sve dosadnije i želeo sam da se nešto promeni. Brat i ja skloni dečjim nestašlucima smišljali smo kako da napravimo neku dogodovštinu ne bi li razbili svakodnevnu monotoniju. Sunce je pržilo kao i prethodnih dana.Tata je na plaži čitao novine, a mama se sunčala ne želeći u vodu. Kao i svaki put do tada pustili su nas da se okupamo, ali uz napomenu da budemo samo u plićaku i to u pravcu njihovih ležaljki kako bi mogli da motre na nas. Mama nam je savetovala da ponesemo kanticu i da se igramo u pesku. Bila je opuštenija kada nas gleda na obali kako sakupljamo kamenčiće i pravimo kulu od peska.
Brat i ja smo se zagonetno nasmejali, jer to je bio početak naše smišljene šale. Ubacivali smo kamenčiće u kanticu, ali smo netremice gledali mamu i tatu. Iskoristili smo trenutak njihove nepažnje. Kačkete smo spustili pored kantice, a zatim nečujno prošli pored roditelja i smestili se ispod nečijeg suncobrana odmah iznad njih. Sa nestrpljenjem smo čekali razvoj situacije. Mama je ustala, tražila nas je pogledom. Užurbanim korakom stigla je do vode. Tata je krenuo za njom. Gledali su u kanticu i kačkete a zatim ka pučini. Dozivali su nas. Šćućureni ispod suncobrana, brat i ja smo se smejali. Mama i tata su unezvereno trčali plažom, zaustavljali ljude, nešto su razgovarali. Stvorio se neki metež.
Brat i ja smo dotrčali do njih uz radosni povik „Juhuuu! Evo nas!“ Očekivali smo da će se i oni smejati našoj šali. Strašno smo se prevarili. Druga deca su nam se divila, a nas dvojica smo bili ponosni. Osećali smo se kao junaci plaže dok smo se grohotom smejali. Ono što se dešavalo posle toga želim da zaboravim.
Tek sada posle mnogo godina to se u porodici prepričava kao dogodovština sa letovanja. Ma koliko bio ponosan na sebe tada, ne bih voleo da imam domišljatu decu kao što smo bili brat i ja kao mali.
