PRIČE O JABUKAMA – Jesen već odavno gospodari našim krajem, a sa njom i jesenji darovi. Jabuka, krušaka i drugih plodova bilo je na sve strane, čitava priroda sprema se za počinak.
Ovom prilikom vam donosimo nekoliko priča o jabukama, koje su najlepše i najukusnije baš u ovo doba godine.
Jabuka – Petar Stokić
Jabuka je rumena i okrugla. Ona nema noge. Ima samo jednu malenu ruku. Nјom se pridržava za granu. A kada dođe jesen, kad trave zamirišu kao seno, jabuka se pusti i pođe u svet.
Sletela tako jedna jabuka na zemlјu. Okrenula se levo i tamo ugledala cvrčka. Zaneo se i svira. Okrenula se desno, i tamo videla ogradu. Oslušnula jabuka i čula kako neki dečak kaže:
– Mama, idem da vidim ima li još koja jabuka na grani.
A na drvetu nema ništa. Opalo je i lišće. Zboralo se i požutelo. Po zemlјi umire u tišini. Pegavi list kašlјe. Vetar ga ušuškava…
Jabuka je okrugla i lepa, ali se ipak skrila. Nije se zavukla pod lišće zato da tamo spava, da se skloni od kiša i zime, da ne čuje cvrčka, da ima krov nad glavom, nego nije htela da je nađe dečak.
Došao dečak u vrt i veli:
– Hm, nema je! Da nije pala?
Dečak nije našao jabuku. Preskočio je ogradu, zovnuo je psa i pojčeo s njim da se igra. Kao, eto, njih dvoje idu u lov…
A jabuka?
Ona je ostala pod lišćem. Prvo je bila okrugla i lepa. Obrazi su joj bili rumeni. Zatim je počela da poboleva. Pocrnela je u licu, smežurala se i zgrčila. Kada je pao prvi sneg, ona ga nije ni videla ni čula. Jabuke više nije bilo…
Jabuka – Dragan Lukić
Na brdu je raslo drvo. Na njemu je visila rumena jabuka. Naišao je lopov. Popeo se na drvo i kad je hteo da dohvati jabuku, grana se zatresla i jabuka je rekla: „Nisam ja za tebe“.
Otkinula se, pala na zemlјu i počela da se kotrlјa niz brdo. S proplanka su jabuku videli čobani. – Gle lepe jabuke! Nastala je svađa oko toga ko ju je prvi ugledao. Svi potrčaše prema njoj. A jabuka reče: „Nisam za vas“.
Skrene naglo i otkotrlјa se dalјe. Kotrlјala se tako jabuka, kotrlјala i nišla na dva putnika. Videli je i jedan i drugi , i pomislili: „Lepe li jabuke! Uzeću je, ali da ne vidi moj saputnik!“ A jabuka reče: „Nisam za vas“.
Skrene i otkotrlјa se dalјe preko livade. Na livadi je spavao dečak, a devojčica je sedela pored njega. Ugledala je jabuku i rekla:
„O, divne li jabuke! Probudiću brata, pa ćemo je zajedno pojesti“. A jabuka se nasmešila: „Ja sam za vas“. I dokotrlјa se devojčici u krilo.
Stara jabuka (365 priča za laku noć)
U jabučaru je mnogo jabuka, među njima i jedna stara, koja se već počela sušiti. „Protiču moji poslednji dani“, šumila je ona lišćem. ,,Ni ptice mi više ne sleću na grane niti klјucaju moje plodove, kao da su kiseli i divlјi!“
Jednog oktobarskog dana mali crvendać je sleteo na staro drvo, umoran i gladan. Klјucao je jednu jabuku i mnogo mu se dopala.
– ,,Odavno nisam okusio tako sočnu i slatku jabuku“, rekao je.
– ,,Govoriš li iskreno, mali crvendaću?“ – zapitala je jabuka.
– „Zašto bih lagao? Na tebi mi se toliko dopada da ću sviti svoje gnezdo!“
– „Hvala ti, dragi moj!“ obradovala se jabuka. „Ti i ne slutiš da me svojom pažnjom i lјubavlјu vraćaš u život!“
I kad je granulo proleće, nov život je ušao u staru jabuku. Rascvetala se toliko da su svi dolazili da joj se dive. A u jesen su njene grane bile povijene od slatkih plodova.
Pogledajte i priču koju smo ranije objavili Jabuka – Vladimir Sutejev
