Roditelj kao vaspitač
U prvim godinama života, za dete je roditelj glavni pokretač čitavog njegovog sveta. On je taj koji ga vaspitava, koji ga motiviše i podstiče na rad. Roditelj igra veoma bitnu ulogu u psiho-socijalnom razvoju deteta, tu je da ga zaštiti i da mu se nađe u svim bitnim životnim situacijama. Roditelj bi trebalo da bude taj koji najviše radi sa detetom, da ga motiviše na igru, rad i učenje.
Ali, imajući u vidu i to da je upravo roditelj onaj koji je obavezan da tom istom detetu obezbedi materijalna sredstva koja će mu omogućiti lagodiniji život i mogućnost da se školuje, roditelji sve manje vremena provode sa svojom decom, ne svojevoljno. Roditelji su sve preokupiraniji poslom i brojnim obavezama, a njihova deca prepuštena na brigu bakama i dekama, bebisiterkama, dadiljama, rođacima, starijoj braći i sestrama, pa i komšijama, a u najgorem slučaju ulici.
Važno je da kod dece razvijemo samostalnost, da se oni što više oslanjaju na svoje mogućnosti i umenja, da sami kod sebe obezbede luksuz samostalnog vezivanja pertli, samostalnog oblačenja ili samostalnog ručavanja nezavisno od roditelja, braće, sestara ili vaspitača.
Svi gore navedeni aspekti mogu detetu pružiti određene segmente za određenu vrstu razvoja, bilo socijalnu, bilo emocionalnu ili psihološku… Međutim, imaju i određene nedostatke. Pre svega, za što bolji psiho-socijalni razvoj, najpoželjnije bi bilo da detetu roditeljsko staranje zameni vrtić.
Kada je pravo vreme za vrtić?
Na ovo pitanje nema konkretnog odgovora, bar se on ne izražava u mesecima ili godinama. Kao što smo već napomenuli, to kada je vreme da dete krene u vrtić sve više zavisi od okolnosti i mogućnosti ili nemogućnosti roditelja da sa decom dovoljno rade. Čak i ako roditelji intenzivno i svakodnevno rade sa decom, to uglavnom nije sasvim dovoljno.
Po zakonu, donja granica za polazak u vrtić je 6 meseci života deteta. A po preporukama psihologa i vaspitača sa dugogodišnjim iskustvom najbolje je početi sa socijalizacijom dece već od navršene prve godine. U tom uzrastu deca najlakše prihvate kolektiv i najbolje se adaptiraju.
Deca između svog 3. i 4. rođendana osećaju snažnu potrebu za druženjem sa svojim vršnjacima, uživaju u kolektivima i treba ih, ako već nisu, što pre socijalizovati. Često deca koja krenu kasno u vrtić dugo negoduju, jer su vremenom navikla na ustaljeni ritam života i na pažnju koja je stoprocentno usmerena samo na njih. Tada treba biti dosledan i ne odustajati, bez obzira što dete u početku negoduje prilikom integracije u kolektiv.
Kako će se koje dete prilagoditi na boravak u vrtiću i kada mu je vreme da krene je prilično individualna stvar. Svako dete je priča za sebe, ali bi to trebalo da bude najranije kada napune jednu godinu, a najkasnije do četvrte godine.
Dete u vrtiću
U vrtiću dete provodi vreme sa svojim vršnjacima i vaspitačima, stručnim osobljem osposobljenim za pravilno vaspitanje i pripremu za obrazovanje dece. Dete se u vrtiću susreće sa drugim mališanima istih godina, ali i sa programom i režimom dana koji je prilagođen detetovom uzrastu. Iako se mnogi roditelji, ali i deca, nerado odlučuju za vrtić ipak je to mesto u kome će dete naići na najbolju pažnju i sadržaje bitne za razvoj i obrazovanje.
U vrtiću će naučiti da poštuje ostalu decu i vaspitača, koji će mu pre svega biti prijatelj, ali i autoritet. Naučiće da poštuje pravila i norme, naučiće da deli, da uvažava tuđe mišljenje i tuđu ličnost i interesovanja ostale dece. A kroz određeno vreme, vrtić će detetu postati drugi dom, ući će u svakodnevnu rutinu njegovog življenja.
Za razvoj dečje ličnosti potrebni su stalna briga, posvećenost i uticaj vaspitača u pokretanju, podsticanju, usmeravanju i bogaćenju dečje aktivnosti a ne njenom potiskivanju ili upravljanju njome.
Mana boravka deteta u vrtiću je što se u kolektivu lakše dobijaju virusi pa je dete češće podložno prehladama. Ali i to zavisi od deteta i njegovog imuniteta.
