Prema globalnim statistikama, oko 75% svetske populacije ima neki problem sa vidom, bilo da se radi o refraktivnim greškama (kao što su kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam), ili o ozbiljnijim stanjima poput katarakte, glaukoma, ili bolesti mrežnjače. Kada se kao roditelj prvi put susrećete sa problemima sa vidom kod dece, sigurno ne znate kada je pravo vreme za dečijeg oftalmologa, koje simptome treba da pratite i da li eventualno sve možete završiti brzo i jednostavno u optičarskoj radnji.
Simptomi koje treba pratiti kako biste znali kada je pravo vreme za dečijeg oftalmologa
U Srbiji, vrtići i škole često organizuju sistematske preglede za decu, koji uključuju i osnovne preglede vida. Međutim, ovi pregledi ne uključuju detaljan oftalmološki pregled. Zato treba pratiti sledeće simptome i ukoliko uočite da nešto nije u redu, odvedite svoje dete kod očnog lekara.
Sa razvojem tehnologije i nekoliko sati dnevno koje deca provode ispred ekrana telefona, tableta, kompjutera ili televizora, dolazi i do povećanja broja slučajeva pogođenih miopijom. Naučnici su došli do poražavajućeg podatka po kome će do 2050. godine oko polovina svetske populacije biti kratkovida. Dakle, prva stvar koju kao roditelji treba da uradite je da udaljite koliko je to moguće dete od ekrana.
Ukoliko dete žmuri ili se približava objektima da bi ih videlo, pretpostavka je da ima problem sa fokusiranjem. Drugi značajan simptom problema sa vidom su škiljenje I trljanje očiju. Česte glavobolje, posebno nakon čitanja ili gledanja u ekran su još jedan znak koji vi, kao roditelj , treba da ispratite. Ako se dete žali da ne vidi jasno, odnosno da ne može da razlikuje najbolje boje ili sitne detalje, možda je pravo vreme za dečijeg oftalmologa.
Kako izgleda pregled kod dečijeg oftalmologa
Pregled kod dečijeg oftalmologa razlikuje se od pregleda odraslih, jer zahteva poseban pristup kako bi dete bilo opušteno i moglo da sarađuje sa lekarom. Pregled obično traje od 20 do 45 minuta, a počinje razgovorom sa roditeljima o detetovom zdravlju, istoriji problema sa vidom, eventualnim simptomima koje su roditelji primetili. Takođe, oftalmolog će postaviti pitanja o razvoju deteta, porodičnim problemima sa očima i navikama (kao što je gledanje u ekrane).
Oftalmolog najpre pregleda oči spolja kako bi se uverio da nema očiglednih znakova infekcije, upale, crvenila, otoka ili drugih anomalija u očnim kapcima, trepavicama i konjunktivi.
Nakon toga testira oštrinu vida koristeći karte sa simbolima i slikama. Za malu decu, umesto standardnih slova, koriste se posebne karte sa slikama, simbolima ili jednostavnim oblicima kako bi dete moglo da prepozna i opiše šta vidi. Ukoliko je dete naučilo slova, može se koristiti tzv. Snelenova karta (s redovima slova različitih veličina) za merenje oštrine vida na daljinu. U nekim slučajevima, koristi se uređaj koji meri refrakciju svetlosti kroz oko i daje podatke o tome da li dete ima kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam.
Oftalmolog će pratiti pokrete detetovih očiju dok ono prati svetlosnu tačku ili igračku u različitim pravcima. Ovim testom se proverava da li oba oka rade zajedno i da li postoji problem sa mišićima koji pokreću oči.
Ukoliko lekar izrazi sumnju da postoje urođenje katarakte ili retinalne anomalije, ukapaće kapi za proširenje zenica kako bi bolje video unutrašnjost oka. Kapi mogu izazvati privremeno zamućenje vida, ali omogućavaju temeljni pregled mrežnjače (retine), optičkog nerva i sočiva.
Nakon širenja zenica, lekar koristi specijalni instrument nazvan oftalmoskop za pregled mrežnjače, krvnih sudova i optičkog nerva kako bi se uverio da nema oštećenja ili abnormalnosti.
Na samom kraju pregleda oftalmolog će odrediti dijagnozu vašem detetu ili dati preporuke kojih trebada se pridržavate.
Da li se celokupan pregled može obaviti u optičarskoj radnji
Iako optičari u Srbiji mogu da obave osnovni pregled vida, ali oni nisu lekari. Oftalmolozi su specijalisti za dijagnostiku i lečenje bolesti oka. Ako postoji sumnja na ozbiljnije probleme, kao što su strabizam (škiljenje), ambliopija (lenje oko), refraktivne greške (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam) ili bilo kakve bolesti oka, optičarska radnja nije adekvatno mesto za pregled.
Međutim, optičarske radnje često sarađuju sa oftalmolozima, i postoje dani kada možetekod njih odraditi celokupan pregled očiju. Pregled i određivanje dioptrije, pregled, određivanje i nabavka kontaktnih sočiva, merenje očnog pritiska, pregled očnog dna, vađenje stranog tela iz oka, samo su neke od usluga koje možete naći u renomiranim optikama. U tom slučaju, svratite u neku od njih i raspitajte se da li i kada možete dovesti svoje dete na pregled.
