Velik broj istraživanja ukazuje na to da deca sve manje čitaju. Samo četiri odsto dece čita knjige u slobodno vreme, svako treće dete nikada nije pročitalo knjigu. PISA testiranje dece je otkrilo da čak polovina đaka u Srbiji ne zna sa razumevanjem da čita niti razume napisane tekstove. Mnogi smatraju da bi čitanje jednom u budućnosti moglo da nestane i da će ljudi postati poput robova, samo će gledati u ekrane televizora, računara ili mobilnih telefona.
Iako su knjižare prepune knjiga koje bi trebale da mame decu i zovu ih na čitanje, na žalost, deca su sve manje zainteresovana za čitanje. Dečje redakcije prosto mame decu predivnim knjigama, lepim ilustracijama, velikim štampanim slovima te naslovima o kojima su generacije pre mogle samo da sanjaju, ali deca nisu zainteresova čak ni za čitanje lektire koja je obavezna u svim školama.
Šta kada se dete buni i neće da čita lektiru i zašto to radi?
Spisak obavezne lektire radio je tim stručnjaka i on je prilagođen deci u određenom razredu ili u određenoj životnoj dobi. No, bez obzira na to, deca ne vole da čitaju. Koji je glavni razlog? Prvi i glavni razlog zašto deca ne vole da čitaju je taj što ne rezumeju pročitano. Čitanje sa razumevanjem mora da se nauči i za to je potrebno vreme i pomoć odraslih (roditelja i prosvetnih radnika).
Ako vaše dete ne voli da čita lektire i prepisuje je sa internet stranica, nemojte mu zabraniti korištenje Interneta kao pomoć kod pisanja lektira. Naime, savetujte dete da najpre obavezno pročita knjigu, a nakon toga, ako nešto ne razume, recite mu da pomoć potraži na Internetu.
Internet kao pomoć u analizi lektire – da ili ne?
Postoji velik broj internet stranica koje svojim analizama nude pomoć pri pisanju lektira, a dete tako može lakše da razume dela i knjige koje mu nisu u potpunosti jasne. Deci je ponekad teško da dođu do zaključa šta je pisac hteo da kaže ili da pravilno analiziraju pesmu. Na stranicama koje nude pomoć kod pisanja lektira, dete može da nauči kako pravilno da analizira delo i pesme te da sazna sve o analizama likova. Uz pročitanu knjigu i analize dela, detetu će analiziranje lektire biti mnogo lakše. Samim time i čitanje, kao i pisanje domaćih zadataka vezanih za lektiru biće mu mnogo lakše, pa ga više nećete morati siliti na čitanje lektire.
Osim toga, velik broj dece, pogotovo u višim razredima, govori da nema vremena da čita i da su knjige jako debele. I tu se namaće Internet kao glavno rešenje. Pronađite knjigu koju vaše dete treba da pročita za lektiru na Internetu i ponudite mu je u pdf-u. Tako neće imati fobije od debele knjige, već će samo skrolati tekst kako čita. Možda mu čitanje na računaru bolje odgovara.
Kako pomoći detetu da zavoli lektiru?
Deca se ježe na to kada im se govori da nešto „moraju“. Stoga, ako ćete svom detetu knjigu prezentovati kao nešto zanimljivo i uzbudljivo, kao nešto u čemu će uživati jednako kao u gledanju filmova, vaš uspeh je zagarantovan! Recite mu kako su dečje knjige za lektiru birane upravo da zabave decu u slobodno vreme. Nemojte da namećete čitanje knjiga kao još jednu napornu obavezu.
Deca bi podsticaj za čitanje trebala da vide u svojim roditeljima. Ako roditelji nemaju naviku čitanja knjiga, neće je imati niti njihovo dete. I samo čitanje lektire detetu će padati teško. Ono što većina roditelja radi pogrešno je to da detetu brani gledanje televizije i pretraživanje Internata, a sa druge strane teraju mališana da na silu čita.
U vezi sa tim, glavni roditeljski zadatak je da nađu pravu meru. Dozvolite detetu Internet i televiziju i nemojte da se detet oseća kao da je knjiga razlog što nešto ne sme. Deci treba pokazati i naučiti ih da koriste medije na pravi način i u korisne svrhe. Na primer, ako dete ima svog omiljenog junaka iz nekog crtanog filma, podstaknite ga na čitanje knjige u kojoj se pojavljuje taj isti, njemu omiljeni junak. Nemojte da prisiljavate dete, već pronađite pravi pristup kako ćete mu predstaviti knjigu i probuditi zainteresovanost za čitanje.
