Anksioznost kod dece je često neprepoznata ili pogrešno protumačena kao stidljivost, tvrdoglavost ili neposlušnost. Iako je u određenoj meri anksioznost normalna i očekivana pojava u razvoju deteta, prekomerni i dugotrajni strahovi mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje. Roditelji i staratelji često nisu sigurni kada zabrinutost prelazi u anksiozni poremećaj i kako da prepoznaju prve simptome. U ovom tekstu ćemo objasniti kada se anksioznost kod dece javlja, koje su njene najčešće forme i kako je možete prepoznati na vreme.
Rani znaci anksioznosti – kako prepoznati prve simptome?
Mnogi roditelji primete prve znake anksioznosti kroz promene u ponašanju deteta, ali im je teško da ih povežu sa dubljim emocionalnim problemima. Anksioznost se može ispoljavati kroz stalnu zabrinutost, strah od nepoznatih situacija ili preteranu potrebu za sigurnošću.
Jedan od čestih fizičkih znakova anksioznosti kod dece je grickanje noktiju ili zanoktica. Neka deca nesvesno koriste ruke kako bi kanalisala unutrašnju napetost, što može dovesti do upaljenih zanoktica i oštećenja kože oko noktiju. U takvim situacijama, roditelji često posežu za alatima i koriste cangle kako bi uredili zanoktice i sprečili dalje povrede, ali je važno razumeti da ovo može biti samo spoljašnja manifestacija dubljeg problema.
Pored toga, deca sa anksioznošću mogu pokazivati simptome poput glavobolja, bolova u stomaku, problema sa spavanjem ili izbegavanja društvenih situacija. Ako primetite ove znake, važno je obratiti pažnju na uzroke koji ih izazivaju i pružiti detetu emocionalnu podršku.
U kom uzrastu se najčešće javlja anksioznost kod dece?
Anksioznost se može pojaviti u bilo kom uzrastu, ali se njeni oblici menjaju kako dete raste i razvija se. Kod beba i male dece, najčešći oblik je separaciona anksioznost – intenzivan strah od odvajanja od roditelja ili staratelja. Ovaj strah je potpuno normalan u uzrastu od 8 meseci do 3 godine, ali ako traje duže i značajno ometa svakodnevne aktivnosti, može ukazivati na dublji problem.
Kod predškolske i školske dece anksioznost se često manifestuje kroz strahove povezane sa novim situacijama – polazak u vrtić, prvi dan škole, odvajanje od porodice na ekskurzijama ili odlazak kod lekara. U ovom uzrastu deca mogu razviti i specifične fobije, poput straha od mraka, nepoznatih ljudi ili životinja.
Tokom adolescencije, anksioznost se može manifestovati kao socijalna anksioznost, preterana briga o budućnosti, školski stres ili panični napadi. Ovaj period je posebno izazovan jer se anksioznost može pomešati sa tipičnim adolescentnim promenama raspoloženja, pa je važno obratiti pažnju na dugotrajnije obrasce ponašanja.
Razlika između uobičajenih strahova i anksioznog poremećaja
Strah je prirodan deo razvoja i pomaže deci da se prilagode svetu oko sebe. Međutim, kada strah postane preteran, iracionalan i uporan, može preći u anksiozni poremećaj.
Uobičajeni strahovi kod dece, poput straha od čudovišta, glasnih zvukova ili nepoznatih ljudi, uglavnom nestaju kako dete raste i stiče nova iskustva. Ovi strahovi su obično kratkotrajni i ne utiču značajno na svakodnevni život.
S druge strane, anksiozni poremećaji su dugotrajni i ometaju detetovu sposobnost da funkcioniše normalno. Ako dete zbog straha odbija da ide u školu, izbegava druženje ili ima izražene fizičke simptome poput mučnine i vrtoglavice, može biti potrebno potražiti stručnu pomoć.
Kako prepoznati anksioznost kod dece kroz ponašanje?
Deca ne umeju uvek da verbalizuju svoje emocije, pa se anksioznost često manifestuje kroz promene u ponašanju.
Jedan od prvih znakova može biti pojačana potreba za sigurnošću – dete može stalno tražiti potvrdu da će sve biti u redu, postavljati ista pitanja iznova i iznova ili izbegavati određene situacije koje izazivaju nelagodu.
Drugi znak je preterana razdražljivost ili povlačenje u sebe. Neka deca postaju agresivna ili nervozna kada su pod stresom, dok se druga povlače, postaju ćutljiva i izbegavaju interakcije.
Takođe, anksioznost može uticati na san – dete može imati noćne more, teškoće pri uspavljivanju ili se buditi tokom noći. Ako primetite ove promene, važno je pružiti detetu osećaj sigurnosti i razgovarati sa njim o njegovim brigama.
Fizički simptomi anksioznosti – kada telo pokazuje znake stresa
Anksioznost kod dece se često ne prepoznaje jer se manifestuje kroz fizičke simptome. Deca se mogu žaliti na bol u stomaku, mučninu, glavobolju ili osećaj stezanja u grudima, iako medicinski nalazi ne pokazuju nikakav fizički problem.
Ovi simptomi se javljaju zbog prekomernog lučenja hormona stresa, koji utiču na rad organa i nervnog sistema. Često se intenziviraju u situacijama koje dete doživljava kao preteće – pre ispita, sportskih takmičenja ili odvajanja od roditelja.
Roditelji treba da obrate pažnju na učestalost i povezanost ovih simptoma sa određenim događajima. Ako dete stalno oseća nelagodu bez vidljivog razloga, može biti korisno potražiti savet psihologa ili dečjeg terapeuta.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Iako blaga anksioznost može biti deo normalnog razvoja, u nekim slučajevima je neophodno uključiti stručnjaka. Ako anksioznost ometa detetovu sposobnost da obavlja svakodnevne aktivnosti, izaziva intenzivne strahove ili utiče na njegovo fizičko zdravlje, potrebno je konsultovati dečjeg psihologa ili psihijatra.
Stručnjaci mogu pomoći detetu da nauči tehnike suočavanja sa stresom, kao što su vežbe disanja, relaksacija i kognitivno-bihevioralna terapija. Takođe, roditelji mogu dobiti smernice kako da podrže dete i stvore okruženje koje smanjuje anksioznost.
Važno je ne ignorisati detetove strahove ili ih umanjivati – umesto toga, pružiti mu sigurno okruženje u kojem može otvoreno govoriti o svojim osećanjima.
Anksioznost kod dece je ozbiljno stanje koje može značajno uticati na njihovo emocionalno i fizičko zdravlje. Redovan razgovor, empatija i po potrebi stručna pomoć ključni su faktori u prevazilaženju anksioznosti i obezbeđivanju zdravog razvoja deteta. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
