KAKO BOLJE UČITI – Nije tajna da svi ljudi nemaju jednake sposobnosti. Međutim, to ne znači da sposobniji ljudi lakše i bolje obavljaju zadatke koji se postavljaju pred njih. Dešava se, i to često da sposobni ljudi loše urade svoj posao. Kako će neko uspeti u radu zavisi od više stvari: sposobnosti, želje i volje, radne navike, raspoloženja i niza drugih uticaja. Tako je i sa učenjem.
Učenje je sticanje umnog znanja, veština i navika potrebnih za obavljanje određenih poslova. Nema učenja bez pamćenja, niti pamćenja bez zaboravljanja. Treba zato znati kada i kako se najbolje pamti, odnosno, najlakše uči.
Najvažnije je da dete svakodnevno uči i ništa, ili gotovo ništa, ne odlaže za sutra. Ako dete počne da koristi izgovore „to ću kasnije“ ili „imam vremena“, neće daleko dogurati. Odlaganje za kasnije pretvara se u kampanjsko učenje.
Nije dovoljno samo čitati, posle jednog ili dva čitanja dete treba da se presliša i na taj način utvrdi šta je stvarno zapamtilo i koliko razume ono što uči. Najbolje je prilikom učenja koristiti „svoje reči“ i nalaziti nove primere
Važan je plan učenja
Ako neko zaista želi, lakše će naučiti, umeće bolje da zapamti, jer će uložiti veći napor. Pažnja mu neće svaki čas odlutati – umeće bolje da se usredsredi na ono što hoće da savlada.
Veoma je značajno da se na učenje napravi plan kojeg se treba pridržavati i koji će u vama stvoriti naviku učenja. Kada imamo utvrđeno mesto i vreme učenja, mnogo lakše usvajamo novo i dotad nepoznato gradivo. U planu rada mora postojati i sistem učenja. Da li je to samo čitanje i podvlačenje, ili je kombinovanje sa zapisivanjem, beleženjem značajnih pojedinosti – to isključivo zavisi od vas samih. Svakako treba isprobati nekoliko različitih tehnika učenja i primeniti onu koja nam najviše odgovara.
Dobro je da dete planira da sebi postavi cilj: kakav uspeh želi da postigne na kraju školske godine. Ovde je reč o željama i ambicijama deteta a ne roditelja. Roditelji su tu da zajedno i što realnije sagledaju koliko dete može i hoće uz naravno njihovu pomoć i podršku koja je uvek poželjna.
Dnevno planiranje učenja
Potrebno je dobro izbalansirati dečje radno i slobodno vreme. Iako je naše školstvo takvo da svojim obimnim gradivom prilično opterećuje učenika u dobroj organizaciji vremena leži ključ uspeha uspešnog učenja.
Ovo u prevodu znači:
– da dete redovno ustaje u određeno vreme i tako stvori naviku prirodno buđenja;
– da najpre radi teže a potom lakše zadatke;
– da na spavanje takođe ide u tačno određeno vreme;
– da ima dnevni plan rada koji treba da ispoštuje zajedno sa roditeljima.
Ponavljanje je majka mudrosti
U toku učenja važno je znati da je mnogo lakše upamtiti novo gradivo ako ga povezujemo sa već poznatim stvarima i ako umemo da i to sistematizujemo. Zato, kad god sednemo da učimo, dobro bi bilo da ponovimo prethodne lekcije, posebno ako su povezane. Nisu stari Rimljani tek tako izmislili poslovicu: „Repetitio mater studiorum est“ ili prevedeno na naš jezik „Ponavljuanje je majka mudrosti“.
Osim toga, umni ljudi kažu da učenje mogu da pripomognu i osvežavajući napici: čaj, voćni sokovi, i drugi napici koji u sebi sadrže dosta vitamina B. Uostalom, u toku učenja važno je praviti manje pauze, a to je prilika da u organizam unesemo malo potrebnih vitamina. Razmrdaćete se dok pripremate osveženje. Jer je i to veoma važno, učiti treba u sedećem stavu (nikako u mekanoj fotelji ili na krevetu), uz izvesnu mišićnu napetost. Ležeći u krevetu nećete mnogo naučiti. Čak se vrlo lako može desiti da vas savlada i san.
Uklonite sve prepreke za uspešno učenje
Pripremite sve što vam je potrebno za učenje. Između ostalog: kompjuter, knjige, olovke, sveske i td.
1. Prilagodite odeću učenju – Pored mozga, i vaše telo je veoma važno za učenje. Ako imate neprijatnu odeću, to će izazvati nepotrebne ometanja.
2. Reguliše temperaturu okoline – Kao i kod odeće, ako se ne osećate prijatno jer vam je previše hladno ili vruće, vaš um neće biti potpuno koncentrisan.
3. Proverite da li je prostorija dovoljno osvetljena – Ako je okruženje previše tamno, vaše oči će biti pod kontantnim naporom; pa će tako i vaš mozak posvetiti više pažnje naporu da vidi, nego da proučava.
4. Napravite listu vaših problema – Da biste mogli da se usredsredite na učenje, zapišite misli koje ste imali na umu, a koje vam ometaju maksimalnu koncentraciju.
