Kada postaneš roditelj čini ti se kao da se kazaljke sata brže okreću, da dan traje kraće i uvek ti nedostaje još samo malo vremena da bi uspeo sve obaveze da završiš. U svakodnevoj gužvi i trci sa vremenom i ne primetimo kako mališani odrastu munjevitom brzinom. A onda, jednog jutra shvatimo da naša beba više i nije beba već biće sa sopstvenim stavom i sopstvenim zahtevima.
Jedna od čestih situacija koja nas može dovesti do ovog saznanja jeste bojkot odevne kombinacije koju smo pripremili da dete obuče. Svaki mališan, pre ili kasnije počne da iznosi svoje želje u odabiru odeće i glasno i uporno se bori za njih.
Kako odreagovati u ovakvim okolnostima i kako možete ubediti dete da nosi odeću koja mu se ne dopada? Postoje načini, a ovo su neki od njih.
Odeća je izraz naše ličnosti
Ovu činjenicu ističu svi modni dizajneri i modne kuće i najčešće je koriste pri plasiranju svojih novih kolekcija. Odeća koju nosimo dosta govori o nama i ona je jedan od načina da pokažemo neke svoje karakteristike.
Mališanima je ovaj način izražavanja pogodan, tako da oni već od svoje treće godine biraju šta im se dopada, a šta ne. Od tada počinje njihova borba sa odraslima za izgradnju sopstvenog stila odevanja.
Roze je za devojčice, a plavo za dečake
Polaskom u vrtić dete počinje da se poistovećuje sa grupom, da opaža kakvu garderobu nose dečaci a kakvu devojčice iz grupe. Zato želi da bira odeću koja je slična stvarim koje nose njegovi drugari iz vrtića.
Ukoliko dečaci u vrtiću ne nose hulahopke, velika je verovatnoća da će se vaš mali dečak oštro usprotiviti pokušajima da mu ih u hladnim danima obučete. Najčešći argument će biti da „to nose samo devojčice“. Alternativa je da vašem mališanu obučete dugačke pamučne gaće, uz obrazloženje da „to nose kauboji“. I sa devojčicam je priča ista. Često se događa da odbijaju da nose trenerke i pantalone, i da insistiraju na oblačenju haljinica.
Mališani takođe često usvajaju stereotipe poput tvrdnje da su roza ili crvena majica za devojčice, a plava za dečake. Ove situacije se lako rešavaju kupovinom odeće neutralnih boja.
Odabir odeće utiče na izgradnju ukusa i doprinosi samopouzdanju deteta
Krenite od sebe i situacija u kojima ste se dobro osećali i bili samouvereni jer ste bili odeveni u skladu sa svojim stilom. Isto se događa i sa decom. Kada nose svoju omiljenu garderobu osećaju se odlično, zadovoljno i prihvaćeno od strane drugara, pa često izgleda kao da se prave važni.
Zajednička kupovina i odabir odeće su dobar način na koji možete od malih nogu vašem detetu sugerisati šta je lepo a šta ružno, šta je pristojno a šta nepristojno u odevanju. Tako ćete pomoći detetu da izgradi svoj stil i ukus.
Isprobavanjem odevnih kombinacija dete uči da kombinuje boje, stiče iskustvo sa komadima odeće i njihovom namenom, ispituje koju materijali su prijatni, topli, lagani i sl.
Roditelji ne treba da se smeju detetu zbog izbora boja i smešnog kombinovanja odeće. Imajte na umu da dete tek treba da formira svoj ukus. Roditelji su uzori svoje dece u svemu, pa i u odevanju. Međutim, ne i jedini uzor. Na detetov ukus i stil mogu uticati i vršnjaci, kao i javne ličnosti.
Česte su situacije kada dete insistira na oblačenju garderobe koja nije prikladna, na primer, za boravak u vrtiću. Mališan se tada uporno raspravlja sa roditeljima, plače, vrišti, ljuti, negoduje odbacujući garderobu koju mu mama i tata nude. U takvim okolnostima valjalo bi da roditelj najpre pokuša da primiri dete. Zatim i da mu objasni da će zbog toga kako se obuklo verovatno biti ismejano od strane vršnjaka, što će za njega biti neprijatno iskustvo.
Način na koji ćete ubediti dete da odustane od odevne kombinacije zavisi od stepena tvrdoglavosti deteta.
Roditelji devojčica su sigurno makar jednom bili u prilici da pregovaraju sa „malom damom“ oko nošenja haljinice sa čipkom i karnerima koju je kupila recimo neka rođaka čiji je ukus suprotan vašem.
Iako se roditeljima takva haljina ne dopada, njihova mala princeza ne želi da je skine ni po koju cenu. Taktika pri ubeđivanju koja može da pomogne je da objasnite da za svaku odeću postoji mesto i vreme. Kažite vašoj devojčici da je haljina koju želi da nosi posebno lepa i da kao takva treba da bude na posebnom mestu u garderoberu, i da je treba čuvati za posebne prilike. Objasnite kako bi bila šteta da se prlja i haba u dvorištu ili u vrtiću. S vremena na vreme dozvolite joj da je nosi kada je kod kuće.
Ovakvim kompromisom roditelji će moći da utiču na ukus svoje male dame, a do svečane prilike sporna haljina neće više ni biti tako lepa u očima devojčice.
