Već od momenta kada vaš mališan načini prve samostalne korake i krene u osvajanje svoje nezavisnosti, suočiće se sa brojnim uspesima i neuspesima. Najpre su tu prepreke koje iz više pokušaja dete uspe da savlada, pri čemu reaguje burno na neuspeh i raduje se uspehu. Tokom sazrevanja i odrastanja oblikuju se i formiraju obrasci, odnosno načini na koje će dete da reaguje kada se suoči sa neuspehom.
Iako je čoveku po prirodi svojstvena težnja i želja za uspehom. Međutim, sasvim je normalno i neizbežno da na putu do uspeha ima prepreka koje se ponekad ne mogu savladati iz prvog pokušaja. Upornost i doslednost kod deteta direktno je zavisna od modela koji je ono izgradilo, odnosno usvojilo u detinjstvu. Naravno, i u ovom procesu ključnu ulogu imaju roditelji.
Sve ovo postaje izuzetno važno u periodu kada dete krene u školu i u velikoj meri može uticati na budućnost deteta i njegovih životnih postignuća.
Uloga roditelja u izgradnji načina na koji će se dete suočavati sa neuspehom
Doživljaj neuspeha je po intenzitetu i trajanju veoma snažan kod dece školskog uzrasta i ne treba ga ignorisati. Naime, dete je u tom periodu posebno osetljivo kada su u pitanju njegove želje i očekivanja. Osećaj neuspeha odnosno detetovo suočavanje sa neostvarenim željama i neispunjenim očekivanjima izaziva snažan „zemljotres“ koji potresa njegovo samopouzdanje i sliku koju ono ima o sebi. Dete neuspeh shvata kao lični poraz i kao urušavanje ugleda u očima vršnjaka, učitelja, roditelja i ostalih osoba iz okruženja.
U ovakvim situacijama roditelji bi trebali da sa dosta strpljenja i pažnje priđu detetu i pomognu mu da sagleda i shvati realnu situaciju neuspeha. Međutim, roditelji često svojim nepromišljenim porukama, komentarima, stavovima, u pokušaju da uteše dete, zapravo pogoršavaju situaciju i produbljuju osećaj neuspeha koji se javlja kod mališana.
Šta je to što roditelji mogu da učine kako bi osnažili svoje dete i pripremili ga da se na pravi način nosi sa neuspehom?
Naučite dete da je neuspeh prilika za sticanje novih iskustava
Kada primetite da je dete tužno jer je doživelo neuspeh, smireno i sa puno pažnje porazgovarajte sa njim. Podsetite ga ili ga upoznajte sa pričama i biografijama uspešnih ljudi koji su ostavili traga i doprineli civilizacijskom razvoju. Naravno da ni svi ti slavni nisu iz prvog puta postigli uspeh, već je mnogo sitnih neuspeha i razočarenja prethodilo velikim otkrićima i rezultatima kojih ne bi ni bilo da su odustajali i očajavali pri svakom osujećenju njihovih ciljeva.
Objasnite mališanu da je neuspeh šansa za sticanje novih iskustava i veština. Naučite ga da svaki pokušaj samome sebi predstavlja kao izazov koji ne mora nužno da iz prvog puta dovede do željenih rezultata.
Pomozite detetu da razume da neuspeh nije pokazatelj nečijih ličnih vrednosti ili loše sreće
Mnoga deca neuspeh doživljavaju kao ličnu sramotu, smatrajući da je zbog, npr. loših postignuća u školi, opao njihov ugled kod osoba iz neposredne okoline. Uz to, dete često može da sebe etiketira kao luzera, kao neznalicu i sl.
Roditelji u takvim situacijama imaju ulogu da pomognu detetu da shvati šta je neuspeh, fokusirajući se na konkretnu situaciju. Važno je naglasiti detetu da se uspeh i neuspeh ne odnose na njegove sposobnosti, mogućnosti i karakterne osobine. Da razume da se neuspeh odnosi na konkretan događaj i da vremenski traje koliko i taj događaj.
Imajte na umu da dete upravo u porodici stiče prva iskustva i prve doživalje uspeha i neuspeha. A roditelji su ti koji predstavljaju uzor, model sa kojim se dete poistovećuje usvajajući obrasce ponašanja.
Ukoliko želite da vaš mališan bude uporan, hrabar, da se „uspešno nosi sa neuspehom“ uz snažnu volju da nakon „pada“ ustane i uloži još više snage i krene dalje u novi pokušaj, onda trebate sami, sopstvenim primerom, da svom detetu date dobru lekciju o tome kako se nositi sa neuspehom.
