Koliko se svi ljudi međusobno razlikuju, utoliko se razlikuju i njihovi odnosi prema urednosti. Pri razmišljanju o osmišljenom, racionalnom vaspitanju dece treba pronaći zlatnu sredinu između prevelike pedanterije i neurednosti. Navikavanje deteta na red prema zadacima vaspitanja a kasnije i na školski red je obavezno. To je zato što se bez minimalne mere urednosti ne može, pogotovo kad je u pitanju zajednički život u porodici, u školi i na poslu. Međutim, važno je da roditelji uvek brižljivo postupaju jer stalna grdnja dece ni ovde ne vodi do željenog cilja.
Kako vaspitati dete da bude uredno
Pre nego što se u obzir uzmu bilo koji uobičajene vaspitne metode, moraju se sagledati opšte osobenosti dečjeg bića, uzrast deteta i stanje njegovog psihičkog razvoja.
Kao i uvek i svuda, i ovde je odlučujuće za ishod dečijeg vaspitanja: uzor oba roditelja, rođaka i kućnih prijatelja.
Mogu se jasno uočiti dva potpuno suprotna odnosa malog deteta prema “redu” i urednosti:
- Sa jedne strane dete ima veliku sklonost za čvrste navike, koje mu znače i predstavljaju sigurnost: ono želi svoje utvrđeno i sigurno mesto za stolom, istu šoljicu, tanjir, kašiku, isti red pri ustajanju iz kreveta i odlasku u krevet na spavanije, ono želi istu uspavanku ili melodiju, a kod pričanja uobičajene bajke ni za dlaku odstupanje od ustaljenog teksta, a kod odstupanja odmah to i “reklamira”.
- Sa druge strane, dete voli da prazni posude sa raznim sadržajima, baca lutke i druge igračke, da podere i prospe sadržaj papirne kese i raspe ga po celoj sobi ili dvorištu. Ukratko, dete želi da stalno širi oko sebe nered u kome se očigledno dobro oseća.
I jedan i drugi model ponašanja deteta je potpuno normalan.
Zato je sasvim pogrešno, a i gotovo beznadežno pre šeste godine života, stalno jadikovati o neurednosti u dečjoj sobi. Ovo je isto tako besmisleno i bezuspešno kao kada bi se neko žalio na svuda razbacanu strugotinu u stolarskoj radionici ili na brašno u mlinu!
Takođe je besmisleno opominjati jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje dete: “Spremi to već jednom!” i uz to pustiti ga samog sa razbacanim i ispremeštanim stvarima i igračkama.
Potrebno je dogo vremena da jedan odrasli rasprema zajedno sa malim detetom i da pri tom deluje krajnje veselo, kao i pri svakoj drugoj zajedničkoj igri. Raspremanje drvenih i drugih igrački može da bude omiljena i lepa zabava kad ih majka ili otac i dete naizmenice bacaju u neku kutiju. Životinje i lutke vode se šalju “u krevet”, jer su “jako umorne”, a to znači smestiti ih u neku kutiju.
“Kad se mama vrati kući obradovaće se što smo nas dvoje tako lepo sve raspremili”. Otac i majka moraju tada da iskažu odgovarajuće priznanje!
Kod starijeg deteta (5-7) godina roditelji mogu izuzetno da ostave i ne raspreme, na primer, delove nekog “građevinskog poduhvata” ili slagalice, ukoliko to nije još dovršeno ili nije uspelo. Građenja ili konstrukcije koje izvode odrasli, takođe se ne raspremaju svakodnevno! Niti je to uvek moguće!
Obezbedite prostor za odlaganje igračaka, odeće, obuće…
Za igračke: kartonske, drvene ili plastične kutije, koje možete napraviti prepravkom starih stvari ili ih možete kupiti. Ako je u pitanju više dece u kući, najbolje je različitim bojama obeležiti kutije.
Za odeću: niske vešalice ili mali čiviluci mogu se uglaviti i smestiti između nameštaja, olakšavajući time malim dečjim rukama da odeću sama kače na šarene vešalice i čiviluke.
Rublje, čarape i cipele: ovi odevni predmeti trebalo bi da su i malom detetu dostupni u nisko postavljenim kutijama ili niskim fijokama, kako bi dete što pre naučilo da samo brine o redu. Duboke i visoke fijoke komoda ili pregrade ormana za ovo su sasvim neprikladne i nezgodne.
U kupatilu: Ako želide da izbegnete stalne svađe i nesporazume zbog zamenjivanja peškira i sl., ima načina. Na primer, svaki član porodice može da dobije svoju određenu boju za toaletni artikal, (traku, izvezeni znak, čašu i četkicu za zube) koju lako može da prepozna već i najmlađe dete.
Nisu uvek ni roditelji baš primeri za urednost! Poneka majka ili otac trebalo bi možda da u svoju vlastitu korist i svom detetu za ljubav, budu uredniji. Ponovićemo još jednom – dete najbolje uči gledajući šta rade odrasli. Zato budite uredan roditelj i dete će slediti vaš primer.
