Kritikovanje kao metoda u vaspitanju dece može biti veoma korisna, ali samo ako je roditelji primenjuju na ispavan način. Jedino u tom slučaju reči mame i tate imaće pozitivne efekte i uticaće na to da se ponašanje deteta promeni na bolje. Pri tome, postoji nekoliko pravila koja psiholozi preporučuju roditeljima.
1. Kritka mora biti isključivo usmerena na ponašanje, a nikada na osobine deteta
Kritikovanje osobina deteta koje ono ne može da promeni može biti jako opasno u procesu vaspitanja. Zato uvek kritikujte postupke mališana, a nikako njihove osobine. Na primer, umesto da detetu kažete: „Kakavi si ti lenjivac“, upitajte ga: „Zašto nisi raspremio sto posle doručka?“.
2. Uvek budite što konkretniji
Slobodno dajte detetu do znanja šta vam se tačno ne sviđa u njegovom ponašanju. Precizno mu kažite šta vam se ne dopada, kada i koje su vam situacije izazvane njegovim ponašanjem zasmetale. Na primer, umesto rečenice: „ Nikada ne uradiš ono što od tebe očekujem“, kažite to na drugačiji način: „Sinoć nakon kupanja nisi prebrisao podne pločice koje su bile potpuno mokre“.
3. Neka vaše kritike budu jasne i lako razumljive
Ne okolišajte detetu kada želite da mu kažete šta vam smeta i koja su vaša očekivanja. Budite direktni, jer ćete jedino tada biti sigurni da vas je dete dobro razumelo. Umesto da, na primer, kažete „uh, stalno idem za tobom i skupljam lom koji si ostavio“, bolje je da se detetu obratite sa: „Molim te da naredni put očistiš blato sa cipela pre nego što uđeš u kuću, a ne u predsoblju“.
4. U kritikovanju budite mirni i staloženi, a viku i dreku odložite za kasnije
Kada dete u nekom svom postupku napravi grešku, a vi mu na to ukažete mirnim glasom, ono će vas sigurno čuti dobro, verovatno i bolje nego kada bi ste se na njega glasno izvikali. To što se u vašem glasu primećuje doza ljutnje ni najmanje neće pomoći drugima da vas bolje čuju.
Ako detetu saopštite kritiku na mirnim, tihim glasom, ostavljate sebi prostor da kasnije, ukoliko se isto loše ponašanje bude nastavilo, možete da povisite ton i da žustrije reagujete na ponovljeno neprikladno ponašanje deteta. Ako je dete po prvi put uradilo nešto na pogrešan način, a vi se odmah izurlate na njega ne ostavljate ni malo prostora za manevrisanje. U tom slučaju, dete vas neće dobro čuti i razumeti zašto vam toliko smeta nešto što se njemu dopada. A ukoliko mališan ponovi isto loše ponašanje, vi nećete imati bolji način da ga odvratite od takvih postupaka, pošto ste se već ranije izdrali na njega.
Zato kritiku i ljutnju treba stepenovati. U slučaju da više puta opominjete vašeg mališana za istu stvar i pri tome svakog puta budete sve ljući i sve glasniji, dete će sasvim jasno shvatiti da njegovo ponašanje nije dobro.
5. Kritikujte odmah
O tome da vam neko ponašanje smeta, dete treba da bude obavešteno odmah ili što je pre moguće. Ako je ponašanje deteta neprimereno, a vi pri tome budete samo nemi posmatrač, ono će razumeti da vam ti njegovi postupci ne smetaju i da ih dozvoljavate i opravdavate. Međutim, ako reagujete odmah, izbeći ćete mogućnost da zaboravite o čemu se konkretno radilo. Ako ste zaboravili detalje detetovog neispravnog ponašanja, nećete moći kasnije ni da kritikujete to ponašanje.
Odlaganje kritike ima još jednu veliku negativnost – nagomilavanje vašeg nezadovoljstva detetovim ponašanjem. Kada vam se u jednom trenutku bude nakupilo mnogo toga što vam ne prija i na šta treba da ukažete detetu, desiće se da u nekoj beznačajnoj situaciji puknete i glasno se istresete na dete za sve njegove greške unazad na koje ga niste ni upozorili. Dete će tada biti samo zbunjeno i uplašeno, jer neće razumeti čemu tako burna rekacija.
6. Ignorisanje – strogo zabranjeno!
Sigurno postoje situacije kada vas ponašanje deteta dovede u toliko neprijatnu situaciju da budete razočarani i nemate pojma šta biste više mogli da mu kažete, kako da ga iskritikujete. Tada vam se čini da je najlakše da se pravite da ga ni ne primećujete. Iako je i prekid razgovora jasan signal da nešto želite da poručite, mališan će najverovatnije to pogrešno protumačiti i nastaviti da se ponaša po starom. Zato uvek treba da regujete na loše ponašanje tako što ćete detetu jasno dati do znanja da je njegovo ponašanje negativno i da je prešlo svaku granicu dopustljivosti.
