U vaspitanju dece većina roditelja primenjuje nasledjene metode. Ima onih koji decu kada pogreše batinama dovode u red, onih koji koriste metodu nagrade i kazne, a ima i roditelja koji dugim neiscrpnim razgovorima pokušavaju da usade detetu neka osnovna pravila i norme.
Deci nije potrebna kazna kako bi nešto naučila, ništa više neko li nama odraslima. Dete koje zna da je nešto pogrešilo pokušaće da to više ne ponovi i ne treba mu nikakva kazna. Onom mališanu koji to ne zna, dovoljno je reći da je to što radi ili govori pogrešno. Ukoliko se dete ne slaže, i ako iskreno veruje da je postupilo ispravno, neće promeniti mišljenje zbog kazne. Pre će se osetiti poniženim i besnim i prvom prilikom, ponoviće istu grešku.
Šta se postiže kaznom ili nagradom?
Najviše čemu kazne mogu naučiti vaše dete je da počne krišom da radi ono što mu je zabranjeno. Veoma je moguće vaspitavati dete i bez kazni i bez pretnji kaznom. Kao i kazne, i nagrade nisu adekvatne mere u vaspitanju dece. One u vaspitanju predstavljaju male „ucene“. Roditelji se često služe „ucenama“ koje recimo glase „Ako budeš imao dobre ocene dobićeš nov kompjuter“. To je pogrešno jer deca ne bi trebala da uče radi nagrada, već im se treba objasniti da uče kako bi bili pametniji.
Za dete nema veće nagrade od odobravanja roditelja, a ni veće kazne od osuđivanja, pa je u tom smislu nagrada i kazna, logična i neizbežna. Prosto je nemoguće a da ne pohvalimo dete zbog uspeha, dobrih ocena, lepog crteža ili da mu se ne zahvalimo na pomoći u kući ili bašti. Isto tako, ako uradi nešto loše prosto je nemoguće ne pokazati nezadovoljstvo. Međutim, treba se uzdržati, ne moramo vikati ili tući dete kako bi mu pokazali da je uradilo nešto loše.
Nikada nemojte da dopustite sebi da kažete detetu da ga ne volite zato što je bio nevaljao. Nisu retki roditelji koji stalno koriste ove reči kako bi izrazili nezadovoljstvo za neki dečiji nestašluk. Skoro podjednako opasno je reći i „Volim te, zato što si bila dobra“, jer je to svakako laž. Ako svoju decu volite bezuslovno, zašto bi ih navodili da pomisle da za vašu ljubav postoje nekakvi uslovi. Detetu je potrebno da se uvek oseća voljeno, to je jednostavno važno.
Priroda nagrade
Kako nagraditi dete a da je ta nagrada primerena i prikladna? Ukoliko dete nagradite recimo novim kompjuterom, to će biti iz razloga jer stari ne podržava najnovije igrice. A da li je prava nagrada zarobiti dete u virtualni svet, oštetiti mu vid i deformisati kičmu? Ako je u pitanju slatkiš, a da li slatkiši izazivaju karijes? A knjiga, zar je mudro detetu uskratiti knjigu? I tako u nedogled. Sve što se deci treba dati, daće im se zbog ljubavi, bezuslovno. Ne treba upadati u lavirint beskonačne potrošnje i poklanjati deci nešto što je nepotrebno ili bez vrednosti.
Decu treba voditi u prirodu zato što znate da vole da trče i skaču, zato što zajedno uživate u tome a ne zato što su bila dobra i to zaslužila svojim ponašanjem.
Nagrada nije napredak na putu vaspitanja, već veliki korak unazad. Nagrade obesmišljuju prave vrednosti kao što je istinska dobrota koja je nekoristoljubiva i bezuslovna.
Da li deca treba da rastu u večitom lavirintu nagrada i kazni? Da ih podstičemo uslovljavanjem a ne iskrenošću i ljubavlju.
Primer: Bolje je reći „Večeras idemo u bioskop, pa zato požuri i uradi domaći.“, nego „Ako uradiš domaći, ići ćemo u bioskop.“
