Statistički podaci kažu da je iz godine u godinu sve veći broj razmažene dece. Prema mišljenju psihologa, isključivu krivicu za to snose roditelji, pre svega zbog raznih obaveza tipičnih za moderan način života.
Zbog previše poslovnih obaveza majka i otac imaju sve manje vremena za svoje mališane. A roditelji moraju da posvete svojoj deci što je moguće više pažnje i vremena, svakodnevno. To vreme se ne može kupiti novcem.
U stvarnom životu često se, međutim, dešava sasvim suprotno. Zbog toga što ih grize savest jer nisu dovoljno posvećeni svojoj deci, roditelji počinju nekontrolisano da im kupuju razne poklone, igračke, da ih puštaju da rade šta hoće, da izlaze u susret svim njihovim prohtevima. U međuvremenu, mališani pokušavaju na sve načine da probiju granice. Oni vrlo lako ukapiraju šta im može proći kod tate, a šta kod mame. Zato je jasno postavljanje granica od presudnog značaja u vaspitanju. Dete treba tačno da zna šta sme a šta ne sme.
Stručnjaci naglašavaju da dete najlakše postaje razmaženo ako se roditelji prema njemu ophode kao prema maloj bebi, bez obzira što više nije tako malo i potpuno je sposobno za obavljanje mnogih samostalnih radnji. Na taj način oni sputavaju njegov put ka samostalnosti i čine ga „gotovanom“, koji očekuje da drugi sve urade za njega. A dete tako postaje razmaženo.
Koje dete je razmaženo?
Deca mlađa od 3 godine nisu baš umešna u kontrolisanju svojih emocija, pa često za svaku sitnicu počinju da plaču i histerišu. Njihove emotivne reakcije povremeno su izuzetno snažne, naročito ako su gladni ili pospani. Međutim, ako su te reakcije česte, onda je krajnje vreme da preispitate svoje vaspitne metode.
Ukoliko dete ima više od 3 godine, a i dalje se ponaša isto, reč je o tipičnom primeru deteta koje je razmaženo. Jedna od glavnih karakteristika razmežene dece je njihovo neprekidno nezadovoljstvo, koje je naročito izraženo kada se nađu u društvu svojih vršnjaka. Tada ili otimaju tuđe igračke, ili su srditi, ili uopšte ne žele da se igraju sa drugom decom.
Sa razmažencima je teško pronaći zajednički jezik i uspostaviti bilo kakvu kontrolu njihovog ponašanja, naročito na javnom mestu. Bez obzira gde se nalaze, ako im nije sve po volji (a obično nije), oni će biti besni i neraspoloženi za bilo kakvu saradnju. Često se dešava da potpuno uspostave kontrolu nad roditeljima, umesto da bude suprotno. A to je, priznaćete, već ozbiljan problem.
Kako da vaše dete ne postane razmaženko?
Zarad njegove svetle budućnosti, detetu je potreban autoritet. Zato drage mame i tate, ne dozvolite nikada detetu da bude hirovito. Ne ispunjavajte mu svaku želju, ne budite popustljivi i ne dopuštajte mu da ignoriše vaše „Ne!“. Budite svesni činjenice da deca često koriste plač za manipulaciju, odnostno za ispitivanje koje su vaše granice.
Porodica je najčvršći temelj detetove buduće samostalnosti. U njoj dete stiče iskustva koja će usmeravati njegov životni put. Ako od deteta napravite gotovana i razmaženka, znatno ćete otežati taj njegov put. Zato morate da budete autoritativni. Da ne gledate detetu uvek kroz prste, da mu jasno date do znanja da ima svoja prava, ali i da mora da poštuje svoje obaveze. Jedino tako ćete ga naučiti da postane odgovorno. A odgovornost je jedna jako pozitivna osobina.
To, sa druge strane, nikako ne znači da prema svom detetu ne treba da budete nežni. Naprotiv, ono mora da se uvek oseća sigurnim i voljenim, ali ga postepeno treba puštati da se u obavljanju nekih radnji sve više oslanja na sebe i svoje sposobnosti. Tako će se dete sve više osamostaljivati, tačnije osposobljavati. Tako će razviti i osećaj odgovornosti. I neće postati razmaženo.
