U današnje vreme većina roditelja ima utisak da je „dobro vaspitanje“ njihove dece Sizifov posao. Uče decu lepom ponašanju, pokušavaju i trude se da im prenesu i usade pozitivne vrednosti za koje veruju da su ključne u pravilnom formiranju ličnosti.
Zadatak koje roditeljstvo stavlja pred mame i tate nije nimalo lak, a dodatno ga otežava mnoštvo negativnih primera sa kojima se dete susreće u svetu izvan porodice, ali i putem medija. Popularizovanje estradnih ličnosti koje se hvale skandalima, velika prisutnost u medijima ličnosti sa kriminalnom prošlošću i ljudi iza kojih ne stoje njihova postignuća, u velikoj meri stvaraju okruženje u kojem roditelji imaju utisak da gube sopstvenu, roditeljsku moć. U ovakvoj stvarnosti roditelji moraju stvari postaviti drugačije. Jedino tako će moći da učvrste svoj autoritet i osećaj da imaju kontrolu nad procesom vaspitanja dece.
Najranije iskustvo je i najvažnije
„Dete je otac čoveka“ – Sigmund Frojd
Najranije detinjstvo ima krucijalan značaj za pravilan razvoj deteta. Iskustvo koje dete stekne do navršene treće godine života imaće ogroman uticaj na kasnije oblikovanje i formiranje dečje ličnosti. U tom periodu dete je potpuno upućeno na roditelje i za to vreme ono treba da uspostavi izvesnu autonomiju i veći stepen samostalnosti. Drugim rečima, to je jedinstvena prilika za postavljanje zdravih temelja za forimiranje ličnosti mališana. Zato roditelji treba da budu uvek dostupni svom detetu.
Roditelji kao uzori
Tokom čitavog detinjstva pa i u kasnijem dobu, roditelji su najznačajnije figure detetovog sveta. Oni su prvi modeli sa kojima se mališan poistovećuje i od kojih uči. Odgovorni su ne samo za sistem vrednosti koji će njihov mališan usvojiti, već i za obrasce ponašanja, stil komunikacije, stepen emocionalne i socijalne inteligencije…
Ukoliko ste dobar uzor svome detetu, ako ste dosledni i odgovorni, vrlo je verovatno da će i vaš mališan imati iste kvalitete. Ni idoli iz javnog života, ni superheroji iz stripova i filmova neće imati ni najmanju šansu ako ste svoju dužnost valjanog uzora ispunili pravilno.
Iznesite pred detetom svoj stav prema negativnim pojavama
Negativne društvene pojave ne deluju na sve mališane štetno. Ako je dete uvereno de je neko loše ponašanje dobro, ono će ga usvojiti. Zato je bitno da dete na vreme izgradi stav prema negativnim društvenim pojavama. Jer ukoliko neko ponašanje kritikuje, procenjuje kao loše, dete će to ponašanje izbegavati.
Roditeljski zadatak je da kada dete posmatra neko negativno ponašanje, iznesu pred njim svoj jasan stav o takvom ponašanju. I da mu obrazlože zašto je to loše. Dajte detetu primer ponašanja koje bi bilo suprotno od ovog viđenog. Ono će samo proceniti koje od ta dva ponašanja je dobro, a koje loše. Nakon toga mu dajte predlog kako da se ponaša u slučaju izloženosti negativnim uticajima, kojih će, na žalost, sigurno biti.
Podstičite detetovu kritičku misao
Ovo je najvažnija sposobnost kada je u pitanju odrastanje mališana u društvu poput našeg. Dete treba da ima svoje mišljenje i da ne prihvata nikakve informacije bez prethodne provere i preispitivanja njihovog sadržaja. Razvoj kritičkog mišljenja podstičite posrednim putem, time što ćete neprestano ohrabrivati radoznalost i istraživački duh vašeg deteta. Uporedo sa tim, pružite priliku detetu da se upusti u raspravu sa vama i da iznese svoje argumente.
To je dobar put za razvoj detetove individualnosti, njegovog zdravog samopouzdanja. Na ovaj način dete će naučiti kako da proceni da li su neki uticaji, situacije ili modeli, loši ili dobri. I naučiće da se takvim situacijama odupre.
