„Čistoća je pola zdravlja“, kaže narodna poslovica, a sapun je, pored vode, osnovni „rekvizit“ za održavanje čistoće. Pranje ruku i kupanje danas se ne mogu zamisliti bez sapuna.
Sapun dobijamo kada masti i ulja kuvamo zajedno sa alkalnim materijama. Te masti mogu biti svinjska mast i loj, a ulje se dobija od biljaka ili voćnih semenki. Ulja se najčešće vade iz palmovog drveta, maslina i kokosovog oraha.
Veština pravljenja sapuna postojala je od davnina a onda je najednom nestala pre nekih 1000 godina da bi je konačno oživeli Francuzi i Italijani. Čak šta više, sapun je dobio ime po jednom italijanskom gradu „Savone“, koji je vaskrsao proizvodnju sapuna.
Kratak istorijat sapuna
1) Kada su ljudi bronzanog doba, da bi oprali svoju umašćenu odeću, kuvali istu u ključaloj vodi pomešanoj sa pepelom od drveta, služili su se, a da to nisu ni znali – sapunom. Jer, sapun nastaje kuvanjem mešavine masti i alkalija kojih ima u pepelu. Danas se, umesto pepela najčešće upotrebljava kamena soda. U hemiji sapun je, u najširem smislu rečeno, so više masnih kiselina.
2) Stari Rimljani su sapun uvozili iz Galije, ali umesto za pranje, oni su ga upotrebljavali najpre za spravljanje raznih krema i pomada koje su služile Rimljankama za ulepšavanje.
3) Kada su uvideli da te pomade „pomažu“ vodi da bolje pere, Rimljani su ubrzo počeli da grade vlastita postrojenja za izradu sapuna, u kojima su radili robovi.
4) U devetom veku francuski grad Marselj postao je u čitavom tadašnjem kulturnom svetu najpoznatiji centar za proizvodnju sapuna. l danas su poznati takozvani „marseljski„ sapuni koji se spravljaju od specijalne mešavine biljnih ulja (upotrebljavano je i maslinovo ulje). Mešavine od kojih je nastao sapun sipali su u ogromne kalupe, i kada bi se masa ohladila, te velike blokove sapuna sekli su uz pomoć tanke metalne žice.
5) Solvej je pronašao ekonomičan način za dobijanje sode, neophodnog sredstva pri proizvodnji sapuna. Od tada je sapun tako reći na juriš osvojio čitav svet.
Neko će pitati, a deterdženti? Mnogobrojni deterdženti koji se danas upotrebljavaju nisu ništa drugo nego – sapun u prahu!
Kako se pravi sapun
Sapun se spravlja na sledeći način: prvo se masti i alkalne materije kuvaju u ogromnim kazanima. Taj proces se naziva saponifikacija. Pred sam kraj kuvanja, smesi se dodaje so, koja potpomaže da se sapun podigne na vrh kazana. Otopina, ili soni rastvor potone na dno. Proces se ponavlja pet do šest puta, do trenutka dok se i poslednji komadić masti ne pretvori u sapun.
Zatim se takav polutečni sapun prebaci u mašinu, gde se meša sve dok ne postane glatka masa kojoj se potom dodaju razni sastojci, mirišljavi ekstrakti, boje i druge materije koje podižu kvalitet sapuna.
U poslednjem koraku, masa se izliva u kalupe.
Ovaj tekst nas podseća da postoje užasno mnogo zanimljivih stvari u našem okruženju, stvari koje svakodnevno koristimo, a o kojima nikada i ne razmišljamo.
