Početna Škola Kako najlakše naučiti lekciju za školu

Kako najlakše naučiti lekciju za školu

227
1
Kako najlakše naučiti lekciju

Učenici svakodnevno traže odgovor na pitanje kako najlakše naučiti lekciju za školu. Usvajanje školskog gradiva zaista zahteva vreme, napor i upornost. Onda kada ne ide sve po planu i kada dete ne postigne željene rezultate, valja se zapitati u čemu je problem. 

Rečenice poput: Ova lekcija je preteška. Sve sam naučio, ali kad se ispitujem, ništa ne znam. Profesor me ne voli.” i slične, samo su neke od onih koje školarci najviše koriste kao izgovore i opravdanja za neuspeh. Sa druge strane, roditelji slabe ocene svoje dece pravdaju lenjošću i neredovnim učenjem. 

Šta je zaista problem i da li postoji trik kako najlakše naučiti lekciju za školu saznajte u daljem tekstu.

Preduslovi za lakše učenje lekcije

Za lako i uspešno savladavanje lekcije najvažnije je psihofizičko stanje deteta. Pre svega, važno je da ono bude naspavano i odmorno, jer će u suprotnom zevati pa i zaspati nad knjigom i neće naučiti lekciju. 

Sledeći i u isto vreme ključni korak tokom učenja jeste koncentracija. Veliki broj učenika ima problem sa usmeravanjem pažnje na ono o čemu slušaju na času ili čitaju kod kuće. Zašto?
Problem loše koncentracije u vezi je sa najrazličitijim aktivnostima i preokupacijama koje su svakodevica deteta. Na primer, to mogu biti različiti školski predmeti i obaveze, treninzi ili sekcije koje učenik pohađa, ali i problemi kod kuće ili u školi, teška materijalna situacija, smrt bliske osobe i slično. Zbog svih tih i sličnih stvari dete ne može da fokusira svoje misli na gradivo koje uči, pa nije na odmet primenjivati vežbe za bolju koncentraciju.

Motivacija je takođe važan preduslov za uspešno učenje lekcije, a odnosi se na stanje u kojem je dete podstaknuto unutrašnjom potrebom i željom na aktivnost učenja radi postizanja određenog cilja. Takve unutrašnje potrebe i želje deteta mogu probuditi radoznalost, osećaj kompentencije, ali i dobar rezultat na testu, dobre ocene, pohvalu, diplomu, konkretnu nagradu i slično.

Pogrešne navike koje učenici imaju 

Do poteškoća u savladavanju gradiva uglavnom dolazi zbog pogrešnih navika učenika, a dve su ključne – nagomilavanje gradiva i mehaničko učenje.

Naime, izuzetno je važno kako učenici pristupaju gradivu i kako organizuju sam proces usvajanja istog. Zato bi trebalo da dete ima radnu naviku, tj. da lekcije iščitava i uči nakon svakog časa, da redovno piše domaći zadatak i da na vreme obavlja sve aktivnosti predviđene školskim programom. Ako dete čeka kontrolnu vežbu ili usmeno ispitivanje da bi naučilo lekciju, posledica će biti nagomilano gradivo, koje onda samo po sebi postaje zahtevno. Više lekcija iz istog ili različitih predmeta postaje nemoguća misija, pogotovo ako je učenik uslovljen ograničenim vremenom.

Druga loša navika koju učenici imaju jeste učenje lekcije napamet i bez razmišljanja o tome šta se uči. U praksi se ovakvo učenje naziva mehaničkim i nakon što se reprodukuje za ocenu, gradivo se vrlo brzo zaboravi. Ponavljanje lekcije naglas i od reči do reči kako je napisano u knjizi iziskuje napor i vreme, brzo umara dete i obeshrabruje ga ako lekciju ne uspe doslovno da ponovi. 

Pet najvažnijih koraka kako najlakše naučiti lekciju

Za proces učenja lekcije ključna je organizacija – određivanje vremena i način usvajanja gradiva. Kako god da je dete naviklo da uči i šta god da smatra najboljom i najlakšom metodom, sledećih pet koraka trebalo bi da uvek budu sastavni deo procesa učenja.

Korak 1: oganizacija vremena

Odredite tačno vreme kada ćete učiti lekciju i koliko dugo će to trajati. Idealno vreme je ono kada ste odmorni i kada vas ne ograničavaju druge obaveze. Ako učite više lekcija iz različitih predmeta odredite šta je prioritet, kog dana i koliko minuta / sati ćete učiti koju lekciju. 

Korak 2: iščitavanje lekcije i selekcija informacija

Učenje lekcije počnite tako što ćete najpre iščitati celu lekciju kako biste znali o čemu se u njoj govori. To je i najbolji način da steknete prvi utisak o složenosti lekcije i da dalje planirate kako ćete je učiti. Već na prvo čitanje susrešćete se sa informacijama za koje treba proceniti da li su važne i koliko. Na osnovu bitnosti informacija pravite njihovu selekciju. Svi pojmovi koji se uvode kao novi, njihova pojašnjenja, definicije i primeri za određenu pojavu, novi obrasci i formule smatraju se važnim i njih uvek treba učiti. Informacije koje nisu toliko važne ili koje se ponavljaju iz prethodnih lekcija možete samo iščitati. 

Korak 3: markeri, beleške, mape uma kao pomoć 

Skoro da nema učenika kome podvlačenje važnih informacija ne predstavlja pomoć i olakšicu u učenju. To zapravo i jeste način da izdvojimo bitno od manje bitnog, a crvena hemijska olovka ili markeri u boji najbolje u tome pomažu. Ako učite npr. lekciju iz istorije, crvenom bojom zaokružujte događaje i bitke, plavom istorijske ličnosti ili znamenitosti, a zelenom godine. Kako još možete olakšati učenje?

– Pored definicija stavljajte uzvičnike. Ako je u pitanju lekcija koja zalazi u dublju problematiku, napravite mapu uma sa ključnim pojmovima i idejama. Ako se za neku pojavu setite primera kojeg nema u knjizi, na njenim marginama dodajte belešku i sl. Možda se svi ovi postupci čine komplikovanim, ali kada počnete da ih primenjujete, postaju spontani i neizostavni u učenju. Takođe, sve ove olakšice čine stranice vaše knjige preglednijim pa ćete se tokom učenja i obnavljanja snalaziti lakše, brže i jednostavnije pogotovo ako imate fotografsko pamćenje

Korak 4: povezivanje gradiva

Umesto da lekciju učite napamet bez dubljeg razmišljanja o njoj, potrudite se da povezujete gradivo. Informacije možete povezivati sa prethodno savladanim gradivom, možete praviti korelacije sa drugim predmetima, a možete tražiti primere i iz svakodnevnog života. 

Na primer, književnost možete povezivati sa istorijom, jer su različiti istorijski događaji služili književnicima kao inspiracija tokom pisanja dela (primer može biti pesma M. Bojića Plava grobnica). Takođe, različite pravce iz likovne umetnosti možete povezivati sa pravcima u muzici i književnosti; matematika, fizika i hemija daju istu mogućnost itd. 

Korak 5: obnavljanje lekcije

Bez obnavljanja nema ni potpuno naučene lekcije. Brojnih informacija koje su vam promakle ili koje ste lako zaboravili možete se prisetiti upravo obnavljanjem. Što duže obnavljate lekciju, ona postaje jasnija i lakša za pamćenje. Zbog toga ovaj korak nikako ne smete preskakti.

Još trikova kako najlakše naučiti lekciju

Mimo ovih pet koraka za lakše učenje, postoji i niz trikova koji proces učenja mogu olakšati. Evo o kojim trikovima je reč:

  1. Učite isključivo u sedećem položaju i sa uspravnom kičmom.
  2. Učite u više kraćih vremenskih intervala (npr. pola sata učite pa 10 minuta napravite pauzu i tako u krug).
  3. Neka vam motivacija i cilj za učenje budu neka lična zadovoljstva (npr. izaći ćete u grad tek pošto sve naučite).
  4. Prirodne nauke učite logički i konstantnim vežbanjem.
  5. Strane jezike učite u neposrednoj komunikaciji, uspomoć filmova i muzike.
Prethodni članakObilazak Praga sa decom – destinacije koje morate videti
Sledeći članakNajbolje evropske destinacije za letovanje sa decom

1 KOMENTAR

  1. Kad sam bio skolarac, jedino sto je meni pomagalo je ponavljanje tj. prepricavanje. Citam par puta pa prepricam sam sebi. To se pokazalo kao dobra metoda.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here