Govor je vrlo složen proces čiji razvoj uslovljavaju različiti faktori: anatomski, fiziološki, psihološki, socijalni i koji počinje sa dolaskom novorođenčeta na svet.
Iako su deca različita i kroz proces progovaranja i usvajanja jezika prolaze individualno, trebalo bi da svako dete do polaska u prvi razred ima čistu artikulaciju. Važno je da izgovara sve glasove pravilno i da ima razvijenu fonemsku diskriminaciju, tj. da ne meša pojedine glasove dok ih izgovara (npr. l umesto r). O tome koliko je bitno i to da dete reči povezuje u rečenice iskazujući jasno i glasno svoje misli, želje i potrebe ne treba ni govoriti. Sve su to preduslovi za brže uklapanje deteta u školski sistem i inače za njegov svakodnevni život.
Ukoliko dete ima bilo koji govorni problem, rešenje treba tražiti na vreme. U daljem tekstu slede smernice kako najlakše pomoći detetu da ispravi govor.
Detetu je potrebno vreme da razvije i usavrši govor
Proces progovaranja nije nešto što se dešava preko noći ni za kratko vreme. Potrebno je da prođu meseci i godine da bi dete tečno i jasno govorilo. Zato mu od najranijeg uzrasta treba dati vremena i mogućnosti da greši, isprobava, koriguje, a potom i da usavršava naučeno. U ovom procesu roditelji su govorni model i osobe koje prate napredovanje mališana, gde naročito treba obratiti pažnju na odnos između uzrasta deteta i savladanog govora.
Na primer, pre nego što izgovori prve reči dete treba da prođe kroz fazu gukanja i brbljanja. Tek onda dolazi i do izgovora prvih glasova, gde su za prvu godinu života karakteristični a, e, o, m, p, b. U periodu od druge do treće godine očekuje se izgovor glasova t, d, k, i, j, u, g, n, nj, v, f, h, a od treće do četvrte i izgovor glasova s, š, z, ž, c, l. Oni ‘teži’: č, ć, đ, dž, lj, r izgovaraju se tek od četvrte godine.
Kada su u pitanju prve reči, dete bi trebalo da do prve godine u svom rečniku ima stalnih 5 reči, a minimum 1 reč. Sa godinu i po dana taj broj raste minimum do 10, a maksimum do 50 reči. Već sa dve do dve i po godine dete treba da pravi rečenice, tj. fraze koje bi se sastojale od 2-3 reči. Sa trećom godinom počinje i korišćenje zamenica, množine, identifikacija svih uobičajenih predmeta i slika itd.
Treba naglasiti i to da su sve ove norme vrlo različite kod svakog deteta, pa na njih ne treba gledati kao na jedinstveno pravilo, već kao na smernicu i orijentaciju.
Kada je pomoć logopeda neophodna?
Roditelji ponekad ne umeju da procene da li i koliko njihovo dete govorno napreduje u odnosu na svoj uzrast. Mnogi i nesvesno zanemaruju određene propuste i poremećaje u govoru, jer misle da je dete još uvek malo i da ima vremena da nauči da priča.
Učenje i usavršavanje govora jeste proces koji zahteva vreme, ali vreme može biti i neprijatelj, jer predugim čekanjem da se neki problem sam od sebe reši, kasni se sa korigovanjem istog. Zato je važno da roditelji pomno prate dete na putu do progovaranja – kada, kako, koliko brzo i sa kojom lakoćom/poteškoćom izgovara određeni glas/reč; da li ima problem sa disanjem dok priča itd. Ukoliko postoji i najmanja sumnja da u govoru deteta nešto nije kako treba poseta logopedu je najmudrija odluka. Ne postoji stručnija osoba koja će uspostaviti tačnu dijagnozu i napraviti adekvatan plan kako bi se artikulacija ispravila. Logopeda birajte pažljivo, jer mališani umeju da se postide pred neznancem i da odbijaju saradnju. Ako ne dobijete adekvatnu preporuku, pretražite internet portale sa ocenama i komentarima.
Uvek imate opciju da u pretraživaču ukucate fraze kao što su “logoped Beograd” (ili grad u kome živite) i da kontaktirate sa više ordinacija, da se detaljno informišete o načinu rada, cenama itd.
Pomoć logopeda je nezamenjiva ako:
- Dete ima dve godine i nema nijednu stalnu reč u svom rečniku;
- Dete ima 3 godine i ne formira prve rečenice od po 2-3 reči;
- Dete ima 5 godina i nepravilno izgovara većinu glasova;
- Dete muca i zamuckuje.
Kako najlakše pomoći detetu da ispravi govor: logoped – dete – roditelji
Saradnja između logopeda i deteta je najvažnija za uspešne rezultate, ali ne i jedina. I roditelji imaju zaista značajnu ulogu i trebalo bi da pruže detetu podršku i pomoć kod kuće istu kao logoped na tretmanu. Uključivanje roditelja u korekciju detetovog govora naročito je važno ako problem nije veliki, ako se može rešiti uz instrukcije logopeda, ako se vežbice moraju izvoditi svakodnevno ili ako roditelji nisu u prilici da redovno odvode dete na tretmane.
Na pitanje šta sve roditelji mogu da učine kod kuće da bi detetu pomogli da ispravi govor, logopedi imaju brdo saveta i smernica pa pokušajte sa nekima od njih.
Najpre budite dobar govorni model
Dete je zaista poput sunđera koji sve upija – usvaja i uči od starijih, oponaša ih u ponašanju, oblačenju, navikama itd. Na isti način funkcioniše i usvajanje jezika. Roditelji su prve osobe koje kroz pričanje, tepanje, pevanje i čitanje bajki upoznaju dete sa jezikom. I nadalje, kada dete progovori, roditelji i bliža okolina ostaju govorni modeli pa je u tom kontekstu veoma važno kako se i o čemu priča pred detetom. Logopedi savetuju da odrasli sa detetom uvek pričaju jasno, glasno i umerenim tempom. Dete ne treba ispravljati i kritikovati, već mu na ličnom primeru pokazati šta je ispravno. Takođe, odrasli ne treba da govore kao deca i namerno prave greške u izgovoru, ma koliko im to bilo simpatično. Ako dete govori jukica umesto rukica, a onda i roditelji počnu da koristi taj oblik, velike su šanse da dete pomisli da je to ispravno i da nastavi tako da priča.
Govor ispravljajte uvežbavanjem glasova
Pojedini glasovi umeju da budu teži za izgovor pa ih mališani ne izgovaraju ili to čine na neki svoj način. Najpre utvrdite koji su to glasovi i krenite od njih. Prvo se pripremite – izgovorite glas i razmislite kako tačno nastaje i gde je potrebno postaviti jezik kako bi se glas pravilno artikulisao. Objasnite detetu šta se dešava sa jezikom i u kom položaju bi trebalo da se postavi da bi izgovorilo taj glas. Koristite prst, dršku kašike ili štapić za sladoled da mu dodirnete usta ili jezik na ciljanim mestima. Kada dete nauči da proizvede glas, svakodnevno vežbajte sa njim, sve dok ga ne izgovori potpuno samostalno svaki naredni put.
Vežbanje reči i rečenica
Kada dete savlada izgovor glasa koji dotad nije izgovaralo počnite da vežbate najpre izgovor reči koje počinju ili se sastoje od tog glasa. Izbegavajte dugačke i apstraktne reči, kao i one koje nisu svakodnevno u detetovom okruženju.
Onda kada dete nauči da proizvede glas u rečima sa 95% tačnosti, počnite da ga vežbate u rečenicama. Ove vežbice mogu trajati nekoliko nedelja, pa čak i meseci, jer ne treba očekivati da će dete odmah upotrebiti glas u razgovoru.
Još saveta kako najlakše pomoći detetu da ispravi govor
Ukoliko su vežbe dosadne, a roditelji su strogi i kritični velike su šanse da će dete odbiti da sarađuje. Zbog stručnosti, posvećenosti i strpljenja, logopedi su ovakvim situacijama zaista nezamenjivi, ali i roditelji, ako se potrude i posvete, mogu mnogo pomoći.
Pre svega, neka vežbe budu kratke, ali svakodnevne. Izvodite ih u prijatnom okruženju – dok se igrate sa detetom, dok se šetate, dok ručate… Kada dete savlada neku reč (npr. mama) proširujte je (npr. mama je ovde); ne forsirajte dete da misao iskaže punom rečenicom (za početak će to biti kratke rečenice sa ključnom rečju); kada postavljate detetu pitanja trudite se da to budu ona koja traže odgovor sa da/ne. Takođe, ako dete nije ovladalo maternjim jezikom odluka o učenju stranog jezika može da sačeka do polaska u predškolsko ili vrtić.
Problem u razvoju govora može se pripisati velikoj izloženosti dece video-sadržajima i crtaćima koji utiču na dečju pasivnost i sporiju aktivaciju govora. Zato ograničite ove sadržaje i trudite se da ih zamenite bajkama, društvenim igrama i fizičkom aktivnošću; koristite svaki trenutak da sa detetom komunicirate i da na raznorazne načine stimulišete pravilan govor.
