Od rođenja deteta, pa sve negde do 5. – 6. meseca jedini način komunikacije bebe je plač. Od šestog meseca beba počinje da shvata reči, da izražava zadovoljstvo ili bes, da artikuliše pojedine zvuke. Ali negde oko 11. meseca ili navršene prve godine beba obično počinje sa izgovorom prvih reči. Od njenog prvog rođendana, pa u narednih nekoliko meseci, bebi predstoji gotovo zapanjujući razvoj. Moć razumevanja će se kod deteta tada povećati izvarednom brzinom i doći će do fantastičnog obogaćenja njegove moći izražavanja.
Ipak, ako vaša beba ne počne da priča kad napuni godinu, nemojte se plašiti. Svaki roditelj treba da zna da je svako dete, pa tako i njegovo, jedinka za sebe. Neke bebe su lenje pa se dugo koriste isključivo neverbalnom komunikacijom i zato počinju da pričaju kasnije.
Imenujte stvari i pojmove iz okruženja
Sve u vašem i bebinom okruženju ima svoje ime, na vama je da ga koristite, jer je to jedini način da ga vaša beba nauči. Kroz redovne aktivnosti oko vaše bebe izgovarajte nazive predmeta, recimo ako ste u kupatilu: kada, WC šolja, sapun itd. Bebinim ručicama prelazite preko vaših očiju, usta, nosa, imenujući ih, kada ste napolju pokazujte joj ptice, pse, drveće, lišće, cveće, automobile i sve drugo što vam je u vidokrugu. Oslovljavajte bebu njegovim ili njenim imenom, kako bi razvila osećaj sopstvenog identiteta.
Slušajte svoju bebu
Koliko je važno ono što vi govorite vašoj bebi, toliko je važno i ono što dopuštate da ona kaže vama. Kada postavite pitanje, sačekajte odgovor, makar to bio i samo osmeh, uzbuđeni govor tela ili brbljanje koje je nemoguće dešifrovati.
Učinite napor da iz bebinih verbalnih lutanja razaznate reči; mnoge „prve reči“ su tako nerazgovetne da ih roditelji i ne registruju. Kada imate problema da protumačite šta vaša beba traži, pokažite na predmete koji dolaze u obzir („Hoćeš loptu? Flašicu? Igračku?“).
Biće nerviranja na obe strane dok bebine želje ne budu jasnije izražene, ali ako nastavite da se ponašate kao prevodilac, pomoći ćete da se ubrza razvoj bebinog govora, a osim toga, pružićete joj zadovoljstvo da za početak bude barem ponekad shvaćena.
Koncentrišite se na pojmove
Toliko toga što vi prihvatate zdravo za gotovo beba tek treba da nauči. Evo samo nekoliko suprotnih pojmova koje beba uz vašu pomoć može da usvoji, a vi ćete se sami svakako prisetiti i mnogih drugih.
Toplo i hladno: pustite bebu da dodirne vašu šolju sa kafom, a zatim neki hladan predmet; hladnu pa toplu vodu dok ste u kupatilu itd.
Gore i dole: podignite vašu bebu uvis, a onda je spustite na zemlju, stavite igračku na orman, a onda je spustite na pod itd.
Puno i prazno: napunite flašicu vodom, zatim je izručite; napunite koficu peskom, onda je ispraznite.
Veliko i malo: postavite veliku loptu pored male; u kući i dvorištu postoje na hiljade pojmova za veliko i malo.
Objašnjavajte okolinu i uzroke i posledice
„Sunce sija, zato imamo svetla.“ „Hrana u frižideru je hladna, pa će biti ukusna i ostati sveža.“ „Mama koristi malu četku za tvoje zubiće, srednju da te očešlja i veliku da oriba pod.“ „Pritisni prekidač na zidu i upaliće se svetlo, pritisni ga opet i nastaće mrak.“ ,,Ako pocepaš knjigu nećemo više moći da je čitamo.“ I tako dalje.
Razumevanje okruženja i osećaj za druge ljude i njihove potrebe i osećanja važan su korak ka bebinom budućem savladavanju jezika i čitanja.
Kad god je moguće ukažite na boju
Ukažite na boju stvari kad god je to moguće. „Vidi, onaj crveni kamion, kao i tvoja jakna “ ili „Ovaj automobil je plav, tvoje cipele su takođe plave boje“.
Izgovarajte pravilno reči
Pravilno izgovarajte, bolje malo pojednostaviti svoj govor, nego imitirati bebin jezik. Na taj način pomoći ćete joj da brže nauči da govori ispravno. „Miša želi flašicu ?“ bolje je nego „Beba oce fasicu?“ ili „Gde je mamina dusa maja“ i slično.
Ne forsirajte
Podstičite dete da govori „Kaži mami šta hoćeš“ kad on ili ona koriste neverbalnu komunikaciju, pokazuje, guče, da bi izrazili svoje potrebe. Ako beba i dalje samo nešto mrmlja i pokazuje, ponudite joj izbor. Na primer „Jel’ hoćeš loptu ili kamion?“. Ako i dalje dobijate neverbalni odgovor, sami imenujte stvar „A, ti hoćeš loptu“ i onda joj je dodajte.
Nikad nemojte bebi da uskraćujete neku stvar zato što ne ume da je traži po imenu ili zato što pogrešno izgovara njeno ime. Ali postarajte se da naredni put tu stvar ponovo nazovete po imenu. Bez uslovljavanja i strpljivo.
