Svi znaju koliko je zdrava hrana važna za organizam. Nažalost, veliki broj odraslih i dece ne hrani se u skladu sa pravilima zdrave ishrane. Iz tog razloga decu od ranog uzrasta treba učiti zdravim navikama. Ovo je jedan od težih izazova koji roditelji imaju, pa mnogi odustanu nakon nekliko pokušaja. Rezultat toga je prekomerna gojaznost kod dece i odraslih koja je svakodnevno u porastu.
Kada se stiču zdrave navike u ishrani?
Detinjstvo je najznačajniji period za razvoj deteta. Tada se stiču sve zdrave navke, dolazi do razvoja psihičkih, fizičkih, kognitivnih sposobnosti. Posebnu ulogu imaju roditelji koji moraju raditi na tome da dete razgraniči šta je zdravo za njegov organizam, a šta nije. Zdrava hrana ima osnovni cilj da dečjem oganizmu obezbedi optimalne količine svih hranljivih sastojaka.
Pravilna ishrana deteta počinje još kada je dete u stomaku majke. Loša ishrana majke u trudnoći otežava razvoj mozga deteta, što kasnije dovodi do problema. Iz tog razloga sve trudnice moraju da vode računa o hrani koju unose tokom trudnoće.
Mnoga istraživanja pokazuju da loša ishrana ima uticaja na slabljenje imuniteta i podložnost dece čestom razboljevanju. Uz pomoć nekoliko saveta podstaknite decu da se hrane zdravo, a ono što je najvažnije pokažite im na sopstvenom primeru kako to izgleda.
Ne odustajte od namere
Prvi savet svim roditeljima jeste da nikako ne odustaju od namere. Ne postoji dete koje će odmah prihvatiti da jede šargarepu, brokoli, karfiol, spanać, ali doslednost u nameri dovešće vas do željenog cilja. Svakodnevno detetu nudite povrće u ishrani i vremenom će početi da ga jede.
Budite dobar primer kako se treba hraniti
Deca su odraz svojih roditelja. Nemojte zahtevati od deteta da jede boraniju, ako vi jedete pomfrit i pijete gazirane sokove. Budite dobar primer kako se treba hraniti. Nakon što dete uvidi kako vi bez problema jedete spanać ili brokoli, brže i lakše će prihvatiti ove namirnice kao deo svoje ishrane.
Pustite decu da sami biraju
Uključujte decu u kupovinu zdrave hrane. Kada god imate vremena, odvedite dete na pijacu i pustite ga da samo izabere voće ili povrće koje želi. Kada ste u kuhinji, pozovite decu da vam pomogu u pripremi zdravih obroka. Na taj način razvićete svest o tome da je ono što sami spremimo provereno, za razliku od grickalica, slatkiša i ostale kupovne hrane koju deca obožavaju.
Doručak je najvažniji obrok u toku dana
Naučite dete od malena da je doručak najznačajniji obrok u toku dana. On organizmu daje energiju pomoću koje je dete aktivno tokom celog dana. Takođe, još u nižim razredima osnovne škole deca uče da pravilna ishrana podrazumeva pet obroka dnevno. Pokažite im na konkretnom primeru da je to istina. Doručak, dve užine, ručak i večera su obavezi obroci koje u toku dana mora imati svaka osoba. Ukoliko se dete bavi nekim sportom i trenira, onda se može ubaciti još jedna užina.
Igrajte se dok spremate zdrave obroke
Deci pažnju privlačni ono što im sve vizuelno svidi. Neka zdravi obroci izgledaju veselo. Potrudite se da zdrava hrana koju spremite izgleda primamljivo za dečje oko. Deca će zavoleti da konzumiraju hranu koja ima oblik nečega što se nalazi u domenu njihovih interesovanja. Kreativnost se može razvijati i u kuhinji, pa mame radne ploče gde inače spremaju hranu mogu iskoristiti za pravu malu scenu. Ovde mogu od povrća praviti različite figure, likove iz crtanih filmova i slično. Kuhinja će postati njihovo platno na kojem će stvarati mala umetnička dela koja će kasnije sa uživanjem i pojesti.
Šta je sa slatkišima?
Slatkiši svakako imaju svoje mesto u ishrani. Znamo da svako dete voli poslastice, međutim zbog visokog nivoa šećera koji imaju svi slatkiši, deci se kolači, čokolade i sl. moraju servirati u smanjenim količinama. Prekomerni unos peciva, grickalica i slatkiša, su najveće greške u programu zdrave ishrane kod dece. Budite otvoreni sa svojim detetom i objasnite mu zbog čega navedeni proizvodi ne smeju biti deo svakodnevne ishrane čoveka.
Šta izaziva loša ishrana?
Posledice loše ishrane kod dece mogu biti različite: različite bolesti (dijabetes, anemija, poremećaj organa za varenje, oslabljeni umunitet), slab kognitivni, intelektualni, psihički, fizički i telesni razvoj deteta, ali i nizak nivo socijalne razvijenosti, što se posebno manifestuje kod gojazne dece.
Statistika govori da je svako peto dete u Srbiji gojazno i da problem sa viškom kilograma postane problem za ceo život. Dete koje se zdravo hrani je zdravo dete.
Živimo u vremenu kada se teško pronalazi prirodna i zdrava hrana, ali uz malo truda možemo je naći po jako pristupačnim cenama. Kupujte kod proverenih ljudi koji se bave uzgojom orhanskih proizvoda. Na taj način bićete sigurni da vašoj deci i sebi obezbeđujete najbolje od prirode.
