Mnogi ljudi se rode sa darom da svoja osećanja pretoče u pesme, u prelepe rime koje izazivaju najlepše emocije čitalaca. Ali osim dara, potrebne su vam prave, a neobične reči, jer su one sastavni deo pesme. Što veći fond reči posedujete lakše vam je da pesmu uobličite na pravi način.
Te neobične, a prave reči rađaju se u pesnikovoj mašti. Postaju žive tek onda kada se zapišu ili izgovore. Ako postanu povod za razgovor – traženje značenja i simbola, dugo će “živeti”. Reči obožavaju svetlost, ali nažalost u poslednje vreme su osuđene na tamu, čame u velikim prostranim bibliotekama, na prašnjavim policama, čekajući baš tebe, mladog budućeg velikog pesnika. Ako želiš da budeš veliki moraš od velikih učiti, a mnogi veliki pesnici nažalost žive jedino još u knjigama, u zbirkama pesama, u zbornicima i antologijama. Čekaju da nekome svojim stihovima ulepšaju dan, budu uzor, pouče i pokažu put.
Ne postoje srecijalne škole za pesnike, možda poneka literarna sekcija, kreativna radionica i sl., ali postoje knjige, milioni knjiga. Ne morate ih sve pročitati, ali ih pročitajte dovoljno. Kada jednom zavirite u ovaj mogu slobodno reći čaroban svet, ostajete tu zauvek. Ovim čudesnim svetom gospodare velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, zatim Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića i drugih značajnih gospodara stihova i rima.
U jednom tekstu koji je objavljen u dečjem časopisu „Đačko doba“ Ljubivoje Ršumović je govorio ovako:
Ljubivoje Ršumović o neraskidivoj vezi pesnika i biblioteke
Dakle, mnogi će vam reći da ne postoji škola za pesnike! Ali, ja vam kažem: POSTOJI!
Zove se malo drugačije: BIBLIOTEKA! Biblioteka je puna učitelјa i profesora, pisaca, pesnika, koji se kriju u knjigama! I jedva čekaju, takoreći, da se upoznaju sa vama, i vi sa njima! Oni će vam najbolјe, ličnim delom, ispričati, ili ispevati, kako treba pisati pesme!
Oni su već izabrali najlepše reči i stavili ih u svoje pesme!
Oni su pronašli najlepše rime!
Oni su ugradili najlepše priče u svoje pesme! Da, da, pesma za decu, ali i ona koju čitaju odrasli, mora da ima priču u sebi… Setite se: “Bio jednom jedan lav, kakav lav, strašan lav, narogušen i lјut sav! Strašno! Strašno!”
Kao što znate, sve bajke, i sve dobre priče, počinju sa „Bio jednom jedan…“
Probajte i vi, slobodno, počnite svoju pesmu sa “Bio jednom jedan…” Može to da bude pesma o vašem drugu iz razreda, ili o nekoj poznatoj životinji, ili o nekom junaku iz prošlosti, ili o nekom Marsovcu… široko vam polјe, uklјučite maštu i pišite!
U Biblioteci potražite srpske narodne junačke pesme, i pročitajte! One su pune zanimlјivih priča, ispričanih lepim srpskim jezikom! Nemojte se razočarati ako poneku reč i ne razumete, pitajte onog učitelјa koji se zove REČNIK SRPSKOG JEZIKA, on zna sve o rečima, objasniće vam!
Čitajući pesme drugih, velikih pesnika, i vi ćete izučiti pesnički zanat, zavolećete pisanje, i siguran sam da ćete vrlo brzo osetiti želјu da svoje pesme štampate u našem i vašem “Đačkom dobu”, a onda i u samo vašoj prvoj knjizi pesama!
Srećno! I ne zaboravite da je čitanje najlepši način da se slobodno vreme korisno upotrebi… A Biblioteka je najuzbudlјivija škola koja postoji!
O mladim pesnicima
Jednom drugom prilikom Ljubivoje Ršumović je rekao i još nekoliko zanimljivih činjenica vezanih za ovu temu:
“Pesme se moraju mamiti, dozivati, varkati I vabiti, moraju se očekivati, mora im se davati značaja i pažnje, moraju se paziti i maziti… Gotovo da pesme nemaju mnogo veze sa pesnicima koji ih pišu… Ogromnu ulogu u svemu tome imaju nastavnici, oni najčešće moraju biti mamitelji, dozivači pesama iz dece, iz pesnika…”
Časopis „Dečje iskre“ (30.07.1981)
Jedan drugi takođe veliki pesnik je govorio ovako:
“Darovit čovek će, neizostavno, pronaći pravi put po cenu odbacivanja laži kojima je u detinjstvu sputan. Pišući, nastojte da budete iskreni, – prema sebi i prema rečima kojima se služite – i slobodni. Jer iskrenost proširuje slobodu, a sloboda učvršćuje iskrenost. I čitajte. Čitajte sve do čega dođete, a pre svega narodne junačke pesme, i, uopšte, Vukove zbirke”
Milovan Danojlić
Oni koji stalno prate naše objave znaju da puno prostora posvećujemo mladim pesnicima, čak smo i pokrenuli nagradne literarne konkurse jer želimo da podstaknemo i okupimo pesničke duše i da na neki način usmeravamo njihov dar. Ali to nije dovoljno, zato moj dragi mladi pesniče, pravac u u biblioteku. Izoštri svoja čula i svoj dar, možda ćeš i ti nekada nekome služiti kao uzor. Možda ćeš i ti nekada biti sjajna zvezdica na našem pesničkom nebu.
