Početna Zabava Radoznalac Interesantne činjenice o pustinjskim biljkama – kaktusi i sukulenti

Interesantne činjenice o pustinjskim biljkama – kaktusi i sukulenti

135
0
PODELI

Kada bismo pošli u potragu za bilјkama koje zahtevaju minimum vode i hrane, put bi nas vodi u najnepristupačnije predele Amerike, Afrike, Mediterana, Australije, Indije, Cejlona i Burme, a morali bismo da se pentramo i do najviših planinskih vrhova. Tamo rastu kaktusi i sukulenti.

Oskudni životni uslovi stvorili su kaktuse i sukulente, grupe bilјaka najčudnijih boja i oblika koje na svojim staništima često čine jedine prirodne rezervoare sa vodom. Ovim bilјkama je priroda zakinula na hrani, vodi i drugovanju sa drugim bilјkama, ali im je pružila Sunce i toplotu u izobilјu, čak nekoliko pute veću od one koja je potrebna za normalan životn jedne biljke.

Kada pustinja procveta

Ove biljke su veoma raznovrne. Neke izgledaju kao da su ogrnute finom paperjastom tunikom, sačinjenom od mnogobrojnih, nežnih dlačica koje ne dozvolјavaju ni jednom molekulu vode da napusti bilјku. Drugima su savršeno ukomponovane bodlјe, dlačice i cvetovi, tako da podsećaju na sjajne cvetne aranžmane.

Oko pojedinih vrsta kaktusa isprepletane bodlјe stvorile su divne, simetrične mreže. Neki kaktusi podsećaju na maštovito ukrašene torte, neki na pertle, pa na dugmiće, školјke i druge nepredvidlјive oblike.

Ni cvetovi ovih pustinjskih lepotana nisu manje atraktivni. Neki su višespratni, neki kožnati mesnati, u više boja i slojeva, dugulјasti u obliku stabla, zvonoliki i ko zna kakvi još. Cvetovi često mirišu intenzivno i egzotično, a neke vrste, iz posebnih razloga, svoje jarke cvetove otvaraju samo noću.

Poznati kaktusi i sukulenti

Ehinokaktus
Ehinokaktus

Priroda kao da je ravnomerno podelila kaktuse i sukulente između severne i južne hemisfere. Kaktusi i sukulenti Južne Amerike odlikuju se tamno-smeđim ili crnim bodlјama. U Južnoj Americi raste i Blossfeldia liliputana najmanji kaktus na svetu, veličine svega nekoliko santimetara, a u Meksiku gigantski, dvadesetmetarski Carnegiea gigantea ili Ehinokaktusi, bilјke u obliku ogromnih bodlјikavih kugli.

Smatra se da je Meksiko postojbina skoro hilјadu vrsta kaktusa. To je skoro četvrtina svih poznatih vrsta. Ali, najčudnije je to da Meksiko nije direktna pradomovina kakusa. Novija naučna istraživanja pokazuju da su bilјke prenete iz centralne Amerike i da su se u Meksiku odomaćile.

Agava na cvet mora da čeka desetak, pa i više godina. Pogledi hilјade posetilaca sajmova hortikulture najduže zastaju na pet metara visokoj agavi. Posle cvetanja agave, nakon parade lepote i mirisa , životni ciklus bilјke se završava i ona počinje da vene. Agava spada u sukulente a ne u kaktuse.

agava
agava

Živi kamenčići su vrsta koja se izgledom i bojom potpuno uklapa u pustinjski ambijent. Maska je savršena sve dotle dok kamenčići ne procvetaju.

Mali kaktus Pelecyphora Aselliformis raste samo u državi San­Luis-Potosi. Nјegove tvrde izrasline – papile, podsećaju na male sekire, a na njihovom dnu kao da stoji mala stonoga. Ova bilјka se veoma retko sreće u prirodi.

Visoki kaktus – Mirtilokaktus ima žute cvetove iz kojih se razvija plod jagoda (sama reč znači jagodoliki kaktus). Slatke jagode mogu se kupiti na meksičkim pijacama sirove ili sušene. Osušene na na suncu liče na grožđe.

Encephalocarpus strobiliformis je veoma redak. To je mali kaktus sa krupnim lјubičastim cvetovima, koji raste u državi Tamaulipas. Sličan je mladoj jelovoj šišarci, pošto njene sočne papile tesno naležu jedna na drugu. Plodovi kaktusa sazrevaju na samom vrhu, gde se i sasuše i oblože vlaknima.

U planinama istočne Sijera Madre raste Mamularia Melanocentra, sa modrikastim centralnim bodlјama, a nedaleko od nje na kamenitim obroncima može se sresti Vilkoksija Tamaulipska. Nјena tamna uspravna stabla nose na svojim vrhovima prekrasne ružičaste cvetove. Ovakav položaj se retko sreće kod kaktusa. Na severu Meksika rastu dva veoma retka kaktusa – Apiocarpus Trigonus, sa trouglastim papilima i Poceocactus Ficupatus sa ružičastim cvetovima prečnika oko 4 cm. Oba kaktusa imaju sivkasta stabla i lako se maskiraju među okolnim kamenjem.

Džinovi sa belim cvetovima

Na severozapadu Meksika su pustinje Čivava i Sonora. Pustinja Sonora je postojbina gigantskih Karnegi kaktusa, koji se u ovom kraju zovu Saguaro kaktusi. Ovi džinovi sa belim cvetovima mogu dostići visinu sedmospratnice. Pošto su ih lјudi masovno uništavali zakonom su stavlјeni pod zaštitu.

Na poluostrvu Donja Kalifornija u kalifornijskom zalivu na priobalnim peskovitim ravnicama u rastresitom pesku raste kaktus neobičnog debelog stabla koji se pruža po zemlјi, a prednji kraj mu je izdignut. Izgleda kao da gigantska gusenica puzi po pesku. Na površini položenog stabla obrazuju se bočni koreni. Stari deo stabla odumire, a mladi nastavlјa da raste na prednjem delu. Tako se kaktus polako kreće, prelazeći svake godine oko pola metra.

To je Stenocereus eruca, guseničasti kaktus. Nјegove oštre bodlјe, okrenute su u nazad i podsećaju na bodež. Ovi kaktusi rastu u kolonijama u kojima od zajedničkog stabla – kao centra stabla – rastu po radijusu slično žicama na biciklu. Stenocereusi se gaje da bi se sprečila erozija zemlјišta. Jarko crveni plodovi ovog kaktusa koriste se za ishranu.

 

OSTAVITE ODGOVOR