Kalendar vakcinacije predstavlja zakonski propisan redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast. Ovaj vodič za sprovođenje obavezne imunizacije različit je od zemlje do zemlje. U nastavku teksta mi ćemo se baviti vakcinama koje su obavezne u Srbiji i navesti neobavezne koje roditelji sve češće odlučuju da daju deci.
Kalendar vakcinacije dece u Srbiji – kada se daje koja vakcina
Hronološki kalendar vakcinacije izgleda ovako:
BCG vakcina
Još u porodilištu, novorođenče treba da primi BCG vakcinu. Međutim, ukoliko nisu zadovoljeni zdravstveni uslovi, može se odložiti do navršenih 12 meseci života deteta. Cilj imunizacije BCG vakcinom je zaštita bebe od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. Prima se u levu ruku, a reakcija se manifestuje kao mali crveni plik na mestu davanja vakcine, koji je ponekad ispunjen tečnošću bele (ili žućkaste) boje ili ima sukrvice. Spontano plik pukne i tečnost iscuri, a nakon toga se na tom mestu formira maleni ožiljak. Roditelji se često uplaše reakcije, jer se ne javlja odmah nakon vakcinacije, već nakon tri do osam nedelja. Lekaru se treba javiti ako dete ima povišenu temperaturu, slabije jede, ukoliko iz ožiljka curi sukrvica, ukoliko je veliki otok limfne žlezde i slično.
Hep B vakcina
Vakcina protiv hepatitisa B odnosno Hep B vakcina daje se u tri doze: 24 sata nakon rođenja, sa navršenih mesec dana i sa navršenih šest meseci života bebe. Ona štiti dete od zarazne žutice tipa B. Euvax B sastoji od visoko prečišćenih, neinfektivnih čestica površinskog antigena Hepatitisa B (HBsAg) adsorbovanog na aluminijumove soli, kao adjuvans. Nakon imunizacije stvaraju se antitela na površinski antigen virusa HBsAg.
Kombinovana petovalentna vakcina
Kombinovana petovalentna vakcina (IPV DTaP Hib) se daje u tri doze tokom prve godine života i to: prva doza se daje detetu u trećem mesecu (sa navršena dva meseca), druga sa navršenih tri i po meseca i treća doza u šestom mesecu (sa navršenih pet meseci). Godinu dana posle treće doze kombinovane vakcine sprovodi se prva revakcinacija i dete dobija četvrtu dozu navedenih vakcina. Druga revakcinacija obavlja se pre polaska u osnovnu školu (u sedmoj godini života), dok se sa 14 godina sprovodi treća revakcinacija odnosno dete prima još jednu buster dozu vakcine (ovog puta samo protiv difterije i tetanusa (dT), a u cilju postizanja osigurala dugotrajne zaštite od ovih bolesti).
Kombinovana petovalentna vakcina štiti od pet bolesti: dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa B. Daje se injekcijom u mišić natkolenice (kod male dece) ili u mišić nadlaktice (rame) kod starije dece. Ova vakcina se može davati sa drugim vakcinama istovremeno.
PCV vakcina
Vakcina protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (PCV) imunizuje decu se u dve doze: u trećem mesecu (sa navršena dva meseca) i u šestom mesecu (sa navršenih pet meseci). Revakcinacija ovom vakcinom obavlja se u drugoj godini života deteta (između 12 i 18 navršenih meseci). Daje se injekcijom u mišić natkolenice. Vakcina protiv pneumokoke u Srbiji uvrštena je na listu obaveznih vakcina za decu 2018. godine, stručnjaci preporučuju da je prime i stariji i rizične grupe.
Kombinovana vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR)
Ova vakcina se daje u drugoj godini života (preporuka je u rasponu između 12 i 15 navršenih meseci), a revakcinacija se obavlja u sedmoj godini života (pre polaska u školu). Reakcija na vakcinu u vidu temperature i osipa javlja se obično sedam do deset dana nakon imunizacije. Poslednjih nekoliko godina vodi se žustra rasprava oko MMR vakcine, pa mnogi roditelji odbijaju da imunizuju decu protiv morbila, zaušaka i rubeole. Manji odaziv na imunizaciju uzorokuje pojavu epidemije.
Vakcine koje nisu na spisku obaveznih u Srbiji, a roditelji ih često daju svojoj deci
Na ovom spisku nalaze se dve vakcije koje su izuzetno popularne među roditeljima beba. Prva je vakcina protiv stomačnog Rotavirusa odnosno Rotarix. Vakcina protiv Rotavirusa je još 2015. godine uvedena u kalendar imunizacije u čak 77 zemalja, među kojima su Australija, SAD, države Južne Afrike i Južne Amerike, ali i devet evropskih: Nemačka, Austrija, Finska, Norveška, Letonija, Luksemburg, Belgija, Velika Britanija, Estonija. Kod nas se teško nabavlja, a u apotekama postoje liste čekanja. Cena vakcine je oko 7000 dinara. Daje se bebama do trećeg meseca, a druga doza četiri nedelje kasnije.
Kada vodite dete kod privatnog pedijatra, na istoj toj klinici možete zakazati vakcinaciju. Ukoliko tražite dobrog pedijatra u Beogradu, pretražite na Guglu pojam privatni pedijatar Beograd. Isti princip možete primeniti i za grad u kome vi živite.
Druga vakcina koja nije na listi obaveznih, a roditelji sve više žele da njome imunizuju decu je vakcina protiv virusa varičela. Ovčje boginje su vrsta veoma zarazne infektivne bolesti koja nastaje kao posledica aktiviranja varičela zoster virusa, a najčešće se javljaju kod dece starosti od pet do deset godina. Iako sama vakcina ne može da zauvek da spreči nastanak ove bolesti, u slučajevima kada se varičele jave bolest je dosta slabijeg intenziteta. Daje se u gornji deo ruke. U najvećem broju slučajeva vakcina protiv ovčijih boginja prima se u dve doze, gde je prva doza nemenjna odojčadima starosti između dvanaest i petnaest meseci, a druga deci između četiri i šest godina starosti.
Iako nije na listi obaveznih, ovu vakciju vaše dete može primiti u domu zdravlja kod svog izabranog lekara. Isto je slučaj kao sa prethodno navedenom vakcinom: teško se nalazi u apotekama, a cena je oko 6000 dinara.