Početna Zabava Radoznalac Kameleon – može da vidi ultraljubičastu svetlost…

Kameleon – može da vidi ultraljubičastu svetlost…

1726
0
PODELI
kameleon

Među najfascinantnijim i najneprijatnijim životinjama na zemlji, kameleoni su obdareni sa toliko jedinstvenih adaptacija. Na primer, nezavisno rotirajućim očima, jezikom koji se račva i sposobnošću da promene boju. Kameleon ponekad deluje kao da je sa neke druge planete. Njihova sposobnost kamuflaže i menjaja boja su vrlo zanimljivi, naročito deci, pa ih često požele za ljubimca. Postoji mnogo zanimljivosti o životinjama koje svi ljudi vole da otkrivaju. Zato sada vi sa nama otkrijte nekoliko zanimljivosti o kameleonima, od porekla njihovog imena do njihove sposobnosti da vide ultraljubičastu svetlost.

Najstariji identifikovani primerci živeli su pre 60 miliona godina

Koliko paleontolozi mogu da primete, prvi kameleoni su evoluirali ubrzo nakon izumiranja dinosaurusa pre 65 miliona godina. Najranija identifikovana vrsta, Ankingosaurus brevicephalus, živela je u srednjem paleocenu Azije. Međutim, postoje neki indirektni dokazi da su kameleoni postojali pre 100 miliona godina, možda poreklom iz Afrike. To bi objasnilo njihovu obilnost na Madagaskaru. Najupečatljivije i logično je da su kameleoni morali da dele poslednjeg zajedničkog pretka sa blisko srodnim iguanima i „zmajevim gušterima“, „koncesionarom“ koji je verovatno živeo pred kraj mezozojske ere.

Ima preko 200 vrsta

Klasifikovani kao gušteri „starog sveta“ jer su autohtoni samo u Africi i Evroaziji, kameleoni se sastoje od desetak imenovanih rodova i preko 200 pojedinačnih vrsta. Uopšteno govoreći, ove gmizavce odlikuju mala veličina, četvoronožni položaji, urolani jezik i nezavisno rotirajuće oči. Većina vrsta takođe ima fleksibilan rep i sposobnost promene boje, što signalizira drugim kameleonima i kamuflira ih. Većina kameleona su insektivori, ali nekoliko većih sorti dopunjuje svoju ishranu malim gušterima i pticama.

“Kameleon” znači “prizemni lav”

Kameleoni, kao i većina životinja, postoje mnogo duže od ljudi, što objašnjava zašto reference na ovog gmizavca pronalazimo u najstarijim dostupnim pisanim izvorima. Akadijanci, drevna kultura koja je dominirala današnjim Irakom pre više od 4.000 godina, nazvali su ovog guštera nes kakkari. To doslovno znači „lav zemlje“. Ovaj naziv su tokom sledećih vekova prihvatili nepromenjen prvo Grci “ khamaileon”, zatim Latini “chamaeleon” i na kraju savremeni Englezi “kameleon”, što znači “prizemni lav”.

kameleon - zanimljivosti

Gotovo polovina populacije živi na Madagaskaru

Ostrvo Madagaskar sa istočne obale Afrike poznato je po raznolikosti lemura (porodice primata koja živi u drveću) i kameleona. Tri kameleonska roda (brookesia, calumma i furcifer) ekskluzivni su za Madagaskar. Među njima su pigmejski kameleon veličine gusenice, kao i džinovski (skoro dva kilograma) Parsonov kameleon. Takođe je poznat i jarko obojeni panter kameleon i ozbiljno ugroženi tarzanski kameleon. Nazvan je tako ne po Tarzanu iz priče, već po obližnjem selu Tarzanville.

Većina menja boje

Iako kameleoni nisu baš toliko spretni da se stapaju sa okolinom kao što su prikazani u crtanim filmovima, oni ne mogu postati nevidljivi ili prozirni. Takođe ne mogu oponašati tačke i karirane prekrivače. Pa ipak, ovi gmizavci su i dalje veoma talentovani. Većina kameleona može promeniti boju i šare manipulišući pigmentima i kristalima gvanina (vrsta aminokiselina) ugrađenih u njihovu kožu. Ovaj trik je koristan za skrivanje od predatora ili znatiželjnih ljudi. Međutim, većina kameleona menja boju kako bi signalizirala drugim kameleonima. Na primer, kameleoni jarkih boja su dominantni u takmičenjima muškaraca nad muškarcima, dok prigušenije boje ukazuju na poraz i potčinjenost. Takođe kada muški kameleon vidi suparnika menja boje od zelene do žute, pa čak i do narandžaste i crvene.

Kameleon vidi ultraljubičasto svetlo

UV zračenje ima više energije od „vidljive“ svetlosti koju detektuju ljudi i može biti opasno u velikim dozama. Jedna od najmisterioznijih stvari kod kameleona je njihova sposobnost da vide svetlost u ultraljubičastom spektru. Pretpostavlja se da je njihov ultraljubičasti osećaj evoluirao kako bi kameleonima omogućio da bolje ciljaju svoj plen. To takođe može imati veze sa činjenicom da su kameleoni aktivniji, društveniji i zainteresovaniji za razmnožavanje kada su izloženi UV zracima. Verovatno zato što UV svetlost stimuliše epifize u njihovim sićušnim mozgovima.

Nezavisno pokretanje očiju

Za mnoge ljude kod kameleona su najviše uznemirujuće oči, koje se nezavisno kreću u očnoj duplji i tako pružaju vidokrug od skoro 360 stepeni. Pored toga što percipiraju UV svetlost, sjajni su u proceni razdaljine, jer svako oko ima izvrsnu percepciju dubine. Ovo omogućava kameleonu da ubaci u usta ukusne insekte, jer plen vidi i na udaljenosti do 6 metara bez binokularnog vida. Kontra svom izvrsnom čulu vida, kameleoni imaju relativno primitivne uši i zvukove mogu čuti samo u izuzetno ograničenom opsegu frekvencija.

Dugi, lepljivi jezici

Nezavisno pokretne oči kameleona ne bi bile od velike koristi ako ne bi mogle da i praktično dođu do plena. Zbog toga su svi kameleoni opremljeni dugim, lepljivim jezicima, često dva ili tri puta dužim od tela,  koje na brzinu izbacuju iz svojih usta. Kameleoni za izvršenje ovog zadatka imaju dva jedinstvena mišića: jedan mišić koji lansira jezik velikom brzinom i drugi koji ga vraća nazad sa plenom pričvršćenim za kraj. Neverovatno, kameleon može puštati jezik punom snagom čak i na temperaturama dovoljno niskim da druge gmizavce učini izuzetno tromima. Kameleon se vrlo malo kreće i uglavnom veoma smireno i strpljivo čeka svoj plen.

kameleon

Neverovatno specijalizovane noge

Zbog ekstremno  naglog trzaja izazvanog izbacivanjem jezika, kameleonima je potreban poseban način da čvrsto ostanu vezani za grane drveća. Rešenje prirode su zigodaktilna stopala. Kameleon ima dva spoljna i tri unutrašnja prsta na prednjim nogama, a dva unutrašnja i tri spoljna na zadnjim nogama. Svaki nožni prst ima oštar nokat koji se ukopava u koru drveta. I druge životinje, uključujući ptice, kokoške i lenjivce, takođe su razvile sličnu strategiju sidrenja, iako je anatomija kameleona sa pet prstiju jedinstvena.

Većina ima „hvatački“ rep

Kao da im zigodaktilna stopala nisu dovoljna, većina kameleona (izuzev vrlo malih) takođe ima hvatačke repove kojima se mota oko grana drveća. Njihovi repovi pružaju kameleonima veću fleksibilnost i stabilnost prilikom penjanja po drveću i dole, i poput njihovih nogu pomažu u spremanju uzvrata eksplozivnog jezika. Kada se kameleon odmara, rep mu se uvija u čvrstu kuglu. Za razliku od nekih drugih guštera koji mogu da odbacuju i obnavljaju rep mnogo puta tokom svog života, kameleon ne može da obnovi rep ako je odsečen. Ukoliko im se nekad dogodi da padnu sa drveta, imaju mogućnost da naduvaju svoja pluća i na taj način maksimalno ublaže neizbežan pad.

 

OSTAVITE ODGOVOR