Kanjoš Macedonović je najpoznatije pripovedno delo Stjepana Mitrova Ljubiše. Priča je zasnovana na zapletu u kojem se život glavnog junaka Kanjoša Macedonovića, paštrovskog trgovca, naglo menja. Suočen sa nizom problema i u borbi za sopstveni život i čast shvata da se pobeda ne postiže uvek snagom, već i pameću.
U daljem tekstu sledi analiza pripovetke Kanjoš Macedonović. Naša preporuka je da delo svakako pročitate i doživite ga na svoj način.
O autoru
Stjepan Mitrov Ljubiša je crnogorski književnik iz 19. veka. Pripadao je poznatom srpskom primorskom plemenu Paštrovići. Svoj stvaralački opus je tematski najviše vezao upravo za život svojih sunarodnika iz primorja. O tome svedoči i podatak da je godine 1845. u srpsko-dalmatinskom magazinu („Srbsko-dalmatinski magazin” 1836–1848) u Splitu objavio svoj prvi književni i etnografski tekst posvećen upravo ovom plemenu. Ljubiša je bio pravi predstavnik svog naroda. Pisao je o životu i problemima sa kojima se seljak suočava; o običajima i duhovnim osobinama svojih zemljaka. Njegova najpoznatija dela su: Pripovesti crnogorske i primorske, Pričanja Vuka Dojčevića, Krađa i prekrađa zvona, kao i pripovetka Kanjoš Macedonović, čija se analiza nalazi pred vama.
Sadržaj pripovetke Kanjoš Macedonović
Već je u podnaslovu pripovetke Kanjoš Macedonović naznačeno da je u pitanju „Priča paštrovska iz petnaestog vijeka”. Uzevši u obzir naslov i podnaslov pripovetke lako je zaključiti da se fabula odvija u određenom vremenskom kontekstu, kao i to da je njen glavni junak Kanjoš Macedonović, po kome je ona i naslovljena.
Dakle, priča je vezana za 15. vek, a obrađuje zaplet u vezi sa jednim paštrovskim trgivcem (Kanjoš Macedonović), koji se iz primorja uputio u Veneciju da prodaje rodu. Iako su njegovi sunarodnici ranije već imali problema sa Mlecima, Kanjoš je bio uveren da će oni poštovati sporazum koji su ranije potpisali sa njegovim plemenom, te da neće biti nikakvih problema. Međutim, Mleci su lukav i pokvaren narod, pa se Kanjoš suočava sa čitavim nizom prepreka. Najpre mu ne dozvoljavaju da proda robu, a onda mu traže da plati skupu carinu. I ko zna na kakve bi još neprilike nailazio da mletački narod nije zadesio jedan neobičan događaj.
Naime, dok Kanjoš brine o svojoj trgovini koja je nepravedno obustavljena, Mleci se suočavaju sa ozbiljnim problemom. U njihovu državu je došao neustrašiv junak iz pokrajne Furlanije – Furlan i odmah je izazvao mletačkog dužda na megdan. Dužd je bio star i nejak za dvoboj, a niko od njegovih doglavnika nije smeo da se suoči sa novim neprijateljem.
Početak zapleta
Do zapleta dolazi onog trenutka kada Kanjoš, čuvši za kukavičluk duždevih doglavnika, izjavljuje u jednoj mletačkoj kafani kako bi se u njegovom plemenu našlo bar stotinu mladića spremnih za takav megdan. Kada su ove glasine stigle do mletačkog dužda on je od Kanjoša zatražio da ode u svoje rodno mesto i da iz plemena Paštrovići dovede junaka koji će se boriti sa Furlanom. Kanjoš se vraća u svoje pleme baš u trenutku kad zaseda lokalna skupština u Drobnom pijesku i prenosi duždevu poruku. Okupljeni glavari smatraju da nije ni morao da dolazi i uznemirava ih takvom besmislicom, već da je trebalo da se on sukobi sa Furlanom. Nakon ovakvog stava svog plemena, Kanjoš shvata u kakvoj se situaciji našao. Još više ga brine to što nije naročito jak, pa bi ga neprijatelj lako mogao poraziti.
Na kraju prihvata megdan sa Furlanom. Mleci nisu bili oduševljeni što će se Kanjoš boriti, ponižavajući njegovu snagu i sposobnost. Na sumnje i omalovažavanje od strane Mletaka, Kanjoš odgovara: Moja gospodo! Bolji i viši pođoše boljijema i višijema, a ja jedva vas dopadoh. Ovim rečima iskazan je prkos i inat naizgled malog i nejakog paštrovskog junaka. Iako ni sam nije verovao u srećan kraj i pobedu nad Furlanom, Kanjoša su hrabrile sopstvene reči, dajući mu snagu da se nepokolebljivo suprotstavi neprijatelju.
Kanjoš i Furlan na megdanu – ne pobeđuje jači, već pametniji
Megdan između Kanjoša i Furlana prikazan je na epski način i veoma podseća na dvoboje Marka Kraljevića protiv njegovih neprijatelja. Odmah po dolasku na ostrvo gde se nalazio furlanski div, Kanjoš je rešio da odmah zauzme čvrst stav – odgurnio je čamac kojim je doplovio. Na Furlanovo pitanje ko je i zašto je odgurnuo čamac, prkosno odgovara: Ja sam zatočnik duždev; nego kaži gdje ćemo se sjeći i Ne trebaju nam dva, ja ću se tvojijem vratiti; a tebi već ne trebuje ni čunja ni konja; ti si svoju čašu ispio.
Ovim rečima Kanjoš nije pokazao samo hrabrost, već i mudrost. Znao je da će Furlan, kao i Mleci posumnjati u njegovu snagu, pa je odlučio da oštrim opaskama odmah spreči takve sumnje. Mudro nastavlja i tokom borbe – vešto obigrava oko Furlana sve dok ga nije okrenuo očima prema suncu. Kad ga je sunce zaslepilo Kanjoš je iskoristio priliku da ga ubije. Ovakav ishod pokazao je da nije sve u snazi. Omalen i ne tako jak paštrovski trgovac svojom dosetljivošću i lukavstvom postaje junak.
Kanjoš odbija počasti Mletaka
Nakon što je pobedio Furlana, Kanjoš zadobija divljenje i poštovanje mletačkog naroda. Dužd je, želeći da mu se oduži zato što je žrtvovao život za njega, ponudio Kanjošu sanduk zlata, što ovaj odbija. Dužd mu potom nudi da oženi njegovu kćerku i da postane naslednik prestola, ali Kanjoš i tu počast odbija. Jedino što je paštrovski junak želeo jeste da se poštuje ugovor koji je nekada uspostavljen između njih, te da njegovi sugrađani mogu da trguju bez plaćanja carine. Mleci su se složili sa tim, ali se iz epiloga ove pripovetke saznaje da taj dogovor nisu ispoštovali.
Lik Kanjoša Macedonovića
Kanjoš Macedonović predstavljen je kao paštrovski trgovac koji se suočava sa ozbiljnim problemima. Najpre nesuglasice sa Mlecima, a kasnije i megdan sa mnogo jačim junakom, učinile su da Kanjoš shvati dve važne stvari. Prva je ta da se ne sme uzdati u obećanja neprijatelja, a druga, i mnogo važnija jeste to da pobeda nekada nije u snazi.
Ova druga je mnogo značajnija za njegovu ličnost, jer Kanjoš ne pobeđuje Furlana snagom, već dosetljivošću. Iz opisa njegovog fizičkog izgleda ne naslućuju se ni junaštvo ni snaga. On je čovek iz naroda, niskog rasta i naizgled prosečne snage. Videvši kako izgleda, Mleci mu se podsmevaju i sumnjaju da može da porazi diva Furlana. Sve to navodi Kanjoša da im prkosi i ni sam ne verujući u ono što priča, pokaže da je jak, hrabar i odvažan. Ova mudra odluka i te kako mu je pomogla na samom megdanu.
Lik Kanjoša Macedonovića odlikuju i poštenje i nepodmitljivost, jer odbija sve počasti koje mu nudi mletački dužd. Od dužda traži da se poštuje davno uspostavljen sporazum i da njegov narod može neometano da trguje u Veneciji, čime pokazuje i da je veliki patriota.
