Početna U svetu knjiga Dečije priče Kći vilinog konjica – Desanka Maksimović

Kći vilinog konjica – Desanka Maksimović

866
0
PODELI

Pođite kroza šumu stazom pravo, onda skrenite desno, pa kod jaruge levo zaobiđite šumarevu kuću, i opet krenite desno, pa kad najzad udarite još jednom ulevo, u pravcu stare bukve, tamo je panj gde živi kći vilinog konjica.

Ona je mala, mala devojčica, vesela i prozračna kao vilin konjic. Svi do poslednjeg stvora u njenoj okolini vole je i maze. Bube, pauci, komarci, svici, mravi i patulјci rado se s njom igraju. Kad pođe daleko u šumu, patulјci je čuvaju da se ne uplaši vuka ili medveda. Kad padne mrak, svici dolete da joj svetle. Kad zadrema, komarci i pčele zuje, da je što pre uspavaju. Ako joj se voza, mravi od čašica žira naprave kolica pa se po njih dvadeset upregne, da bi mogli juriti kao strela. Ako zaželi da se lјulјa, pauci načine začas lјulјaške, obese ih o kakvu grančicu, i mala kći vilinog konjica se njiše na njoj po čitav dan.

Ali se jednog jutra mala nestašnica iskrade od svojih drugova i sama pobeže na reku. Htelo joj se da se malo po vodi provoza. Sedne na list bukve što je stajao u vodi kraj obale i otisne se na njemu kao na čamčiću niz talase. Plovila je tako ona, plovila, i bila mnogo vesela, posmatrajući krajeve kroz koje je tekla reka. Zečevi sa obale su je zadivlјeno gledali, nikad nisu videli tako male devojčice. Patke što ih je sretala duboko su joj se klanjale, a ptice letele kraj nje obalom.

Sve je bilo ne može biti lepše, ali nesreća se uvek iznenada dogodi. Naišavši na nekakvu maticu, čamac joj se prevrne i ona upadne u reku te se udavi. A posle nekog vremena talasi izbace na obalu telo male kćeri vilinog konjica. Tuda slučajno naiđe vrabac, njen sused, pa kad vidi da je sirota mala devojčica umrla, prhnu odmah da javi njenim prijatelјima. Tako se glas o njenoj smrti raširi brzo po šumi, i patulјci brzo otrče da odnesu glas njenom ocu, vilinom konjicu. Trčali su što su igda mogli i nađu ga kraj nekog potoka. Čim ču šta se dogodilo njegovoj devojčici, vilin konjic pojuri na livadu gde je ležalo njeno telo, ali se patulјcima činilo da ne leti dovolјno brzo.

– Vilin konjic je nemilosrdan reče prvi patulјak glasno plačući – on ne žali svoju kćer.

– On sada razmišlјa o načinu kako će je oživeti – primeti drugi.

Čim su stigli na livadu kraj reke i čim je vilin konjic oslušnuo srce male utoplјenice, zamolio je patulјke da odmah pronađu istočni vetar i dovedu ga na livadu, jer ako ga pre večeri ne nađu i devojčica zanoći obamrla, niko joj više ne može pomoći.

Čuvši ovo, pojure patulјci i svi njeni drugi prijatelјi da traže istočni vetar, ali, kao za pakost, od njega ni traga ni glasa, jer je već bilo prevalilo podne. Jedva u zlo doba, kad se sunce stalo kloniti zalasku, nađu ga u jaruzi, zavukao se i ćuti.

– Mala kći vilinog konjica je umrla, hajde brzo do nje, jer će skoro noć – doviknu mu patulјci.

I vetar je mnogo voleo lјubimicu patulјaka i buba, pa se odmah digne iz jaruge i brzo, za tren oka, nađe se na livadi. Ugledavši ga, vilin konjic ga zagrli preklinjući:

– Oživi moju malu kćer, molim ti se, oživi što pre, jer će za koji čas zaći sunce i biće kasno. Oživi mi je, ti jedini to možeš učiniti.

A istočni vetar stade prvo tiho, tiho, pa onda sve jače duvati u krioca obamrle devojčice, ne bi li ih pokrenuo. Zanjiha se od njegova daha okolna trava, potom šumica oko livade, a krila male devojčice još ležahu nepomična. Nјeni drugari, misleći da je ni vetar ne može oživeti, stanu plakati neutešno. Uto on još jednom iz sve snage dunu, a njena krilca se lagano pokrenu, oči joj se začuđeno otvore kao kod dece probuđene iz dubokog sna.

– Oživela je, oživela! – poviču radosno njeni prijatelјi patulјci, a vilin konjic je uze u naručje i obasu je polјupcima.

Kad se istočni vetar opet vratio u jarugu, posade mravi svoju lјubimicu u kolica načinjena od žirove čašice i povezu je njenoj kući. Kraj kola pođu svici sa svojim svećicama, jer je već padao mrak, bube udese najlepšu svirku, a vilin konjic se vrati na potok kraj koga je obično noćivao.

 

OSTAVITE ODGOVOR