Kineski folklor je deo ponosne tradicije najveće azijske zemlje, sa stotinama priča koje podjednako vole mladi i stari. Mnoge narodne priče i bajke se koriste za podučavanje određenih vrlina za divljenje, uključujući umerenost, vrednost obećanja, poštovanje starijih, ali i zašto treba slediti puteve kulture, pravdu i razumeti moć mudrosti.
Bajke osvetljavaju tradiciju i kulturu Kine vekovima. Neke od narodnih priča traže odgovore na pitanja o svetu i oblikovane su prema kineskoj filozofiji. Ovi drevni tekstovi prevedeni sa kineskog jezika danas su dostupni deci širom sveta. Jedna od poznatijih zbirki jeste ona koju je sabrao strastveni proučavalac Kine R. Vilhelm. U ovoj knjizi su 74 priče, koje predstavljaju presek kineskog folklora, uključujući priče o bogovima, priče o magiji, bajke, priče o duhovima i još mnogo toga.
Bitno je reći das u bajke i uopšte folklor kineskog naroda oduvek bili pod uticajem religija zemlje, kao što su verovanja budizma, taoizma i konfučijanizma. Nesumnjiv je uticaj tradicije Zapadne Azije, kao i Indije. Baš kao i u evropskim basnama, i u kineskim pričama životinje često imaju ljudske karakteristike i mogu govoriti, rasuđivati i obavljati zadatke na isti način kao i ljudi.
Predstavljamo vam skroman izbor iz raskošnog i bajkovitog sveta kineske narodne književnosti za decu. Nadamo se da je dovoljan za početak da vas zaintrigira i uvuče u neobičan azijski svet.
Legenda o Konfučiju
Legenda o znamenitoj figuri kineskog naroda govori o njegovom rođenju i magijskoj predrodeđenosti da postane nekrunisani kralj Kine. Naime, prema priči, kada je Konfučije došao na zemlju, pojavila se čudna zver Kilin, princ svih četvoronožnih životinja. Kineska tradicija kaže da se kilin pojavljuje samo kada postoji veliki čovek na zemlji. U ovoj legendi, zver je potražila dete i ispljunula žad na kome je pisalo: „Sine Vodenog kristala ti si predodređen da postaneš nekrunisani kralj!“
Konfucije je odrastao, marljivo učio, naučio se mudrosti i postao svetac. Učinio je mnoga dobra na zemlji, i od svoje smrti bio je poštovan kao najveći učitelj i majstor. Imao je predznanje o mnogim stvarima.
Napomena: „Vodeni kristal“ je mračni Gospodar Severa, čiji su element voda i mudrost, zbog čega je Konfučije nazvan njegovim sinom.
Ptica sa 9 glava
„Ptica sa devet glava“ je kineska narodna bajka koja govori o otetoj princezi i junaku koji je spasava od strašne ptice. Dok je lepa kraljevna šetala vrtom, podigla se velika oluja i odnela je u pećinu ptice sa devet glava. Očajni kralj je proglasio da će onaj koji spas i vrati princezu moći da je uzme za ženu.
Jedan mladić je video gde je princeza odvedena, ali kako se pećina nalazila usred strmog zida od stene i na nju se nije moglo popeti ni odozdo ni odozgo, on se samo vrteo okolo, razmišljajući kako da dođe do nje. U međuvremenu pojavio se drugi mladić koji je, saznavši da je princeza baš tu zarobljena, pronašao način da do nje dođe – prijatelj ga je sa stene spustio u korpi do ulaza u pećinu.
Tamo zatiče kraljevu kćer kako pere ranu ptici sa devet glava, jer joj je nebeski pas odgrizao desetu glavu, a rana joj je još krvarila. Princeza je, međutim, dala znak mladiću da se sakrije, i on je to učinio. Kada je kraljeva ćerka oprala ranu i previla je, ptica sa devet glava se osećala tako dobro da je uskoro zaspala. Tada je mladić izašao iz svog skrovišta i mačem odsekao njegovih devet glava.
Prepreke tek počinju
Kraljeva kći je želela da se prvo izbavi mladić, ali je on mislio da je bolje da princeza bude na sigurnom. Na tom kratkom rastanku, devojka je uzela dugačku iglu iz svoje kose, prelomila je na dve polovine i dala mu jednu, a drugu zadržala. Takođe je podelila sa njim svoju svilenu maramu i rekla mu da dobro pazi na oba njena dara. Ali kada je drugi čovek izvukao kraljevu ćerku, uzeo ju je sa sobom i ostavio mladića u pećini, uprkos svim njegovim pozivima i molbama.
Dalje se bajka usložnjava, govori o svim avanturama i preprekama na koje mladić nailazi na svom putu da se izbavi iz pećine i dođe do princeze. Ona je, s druge strane, strpljivo čekala hrabrog junaka i mudro odlagala venčanje s prevarantom govoreći:
„On nije pravi čovek. Moj izbavitelj će doći i doneti sa sobom polovinu duge igle za moju kosu i polovinu moje svilene marame kao znak.”
Kao i u svim bajkama koje drže čitaoca napetim do kraja, i u ovoj se susret mladića i princeze konačno dešava, i to u poslednji čas, na dan zakazanog venčanja. Lažni mladoženja je kažnjen, a svadba ipak održana i proslavljena. Princeza i junak su živeli u miru i sreći do kraja svojih dana.
Panter
Priča “Panter” je čuvena u kineskoj tradiciji, a zanimljivo je da u sebi ima motive iz poznatih bajki sa evropskog tla – “Crvenkapa” i “Vuk i sedam jarića”. Glavni junaci bajke su udovica i njena deca, dve ćerke i mali sin. Jednog dana žena kreće u posetu baki i povede malog sina, a od devojčica zatraži da dobro čuvaju kuću i budu oprezne. Na putu je sretne panter, koji krene da je nagovara da odmori dok je on počešlja. Dok ju je češljao i kandžama prolazio kroz kosu, otkinuo joj je deo kože i progutao ga. Kada se pobunila, zgrabio je i pojeo i nju i njenog sina. Potom se preobukao u njenu odeću i krenuo natrag ka kući, gde su bile devojčice.
Ali kao i u priči o vuku i sedam jarića, devojčice se nisu dale prevariti, sve dok ih panter svojim smicalicama ipak nije nagovorio da vrata otvore. U toku dana shvatile su da to ipak nije njihova majka, pa su se i same poslužile nizom lukavstava da se izbave iz te nezgodne situacije.
Kineski folklor obiluje raznovrsnim motivima, legendama i mitovima, pun je poučnih priča na kojima su odrastale generacije. Danas su zahvaljujući kvalitetnim prevodima sva deca sveta mogu uživati u njihovim zanimljivim i bajkovitim zapletima i graditi veru u to da dobro uvek pobeđuje zlo.
