Knige su u modi – Uroš Tirnanić (VIII razred)

Priču pod nazivom „Knjige su u modi“ nam je poslao Uroš Tirnanić, učenik 8. razreda Osnovne škole „Ratko Mitrović“ Novi Beograd. Uživajte!

Knige su u modi

Kada sam bio u Muzeju knjiga, zaneo sam se njihovim razgledanjem. Nisam osećao, ni vreme, ni prostor, tako da su me svi, kada su otišli kući, zaboravili. Dočekao svoj prvi, pravi san u carstvu knjiga. Čuo sam ih kako pričaju, pa sam pokušao da i ja nešto kažem i da se umešam:

„Zdravo, ja sam…“

„Znamo mi ko si ti, jer mi smo knjige, pa sve znamo. Ti si jedan mali pisac, ali moraš još mnogo, mnogo da čitaš, i mnogo, mnogo da naučiš i shvatiš da bi jednog dana postao veliki pisac.“

„Hvala na savetu. Mnogo toga lepog sam saznao iz Vas, ali želeo bih da saznam što više o Vama samima.“

„Mi smo najstarije preteče knjiga“, rekle su glinene pločice. „Na nama je ispisan «Ep o Gilgamešu».“

„A mi smo nastale posle Vas. Premazivali su nas slojem voska po kome se pisalo zaoštrenom pisaljkom“, hvalile su se drvene pločice.

„Zdravo, mi smo prve, prave knjige“, rekle su u glas, knjiga sastavljena od bambusovih gračnica i svitak od svile.

„Ipak sam ja u davna vremena najviše ličio na list knjige“, šepurio se egipatski papirus.

„Kada sam se ja pojavio, ti si bio zaboravljen“, hvalio se pergament.

„Šta se toliko hvalite? Kada sam ja pronađen u Kini, svi ste Vi postali davna prošlost i izašli iz mode, jer se danas knjige prave od mene“, rekao je s ponosom papir.

„Sve ste Vi važne“, rekla je savremena Enciklopedija. „Nikada nijedna dobra i značajna knjiga nije izašla iz mode. Knjige su se pisale i na kori drveta, životinjskim kožama, palminom lišću, na pločicama od metala, drveta, slonovače, voska. Da mi nismo nastale, bila bi samo usmena predanja, prenošena s kolena na koleno i pitanje koliko bi ona do danas bila sačuvana kao neizmenjena i istinita, a što je najteže, mnoga bi bila zaboravljena. Zato smo mi, knjige, tu da sačuvamo sve što je čovek smislio i o čemu je mislio, da sačuvamo njegovo iskustvo. Uvek nas neko čita i uvek smo u modi.“

„Mudro govoriš“, reče jedan roman. „Pamćenje nije trajno. Da nema nas, mnogo toga bi se zaboravilo. A neke sledeće generacije koje dolaze, ne bi znale šta je nekada bilo. Svaki čovek ima drugačije interesovanje i bez nas, ne bi mogao da dođe do onog što ga zanima. Zato naša vrednost i lepota nikada ne prolazi, zato smo uvek u modi. “

„Svaka knjiga željno čeka da pruži ruku nekom čitaocu, da je on otvori i počne da se druži sa njenim stranicama“, rekao sam.

„Šta ti misliš, da li su knjige i čitanje u modi?“ – upitala me je Enciklopedija.

„Da, u modi su. I kao što neko nosi moderne patike, majicu ili pantalone i kao što svako od nas voli neku drugu robnu marku ili modnog kreatora, tako su neke knjige i pisci moderni za jednog čoveka, a neki drugi žanr i pisac za drugog čoveka.“

„A šta je za tebe u modi?“

„Imam više omiljenih knjiga i one su za mene uvek u modi. Da njihova moda ne prestaje potrvđuje činjenica da sam neke od njih pročitao više puta. To su: „Tom Sojer“, „Oliver Tvist“, „Moj deka je bio trešnja“, „2000 milja pod morem“, „Alisa u zemlji čuda“, „Put u središte zemlje“…Knjiga koju sam pročitao najviše puta i koju ću sigurno pročitati još koji put je „Mali princ“. I svaki put kada bih ponovo čitao istu knjigu saznao bih nešto novo, imao neki novi doživljaj, zapamtio neku novu misao, izvukao novu pouku. To samo govori da vreme prolazi, a vredne knjige ostaju uvek u modi i uvek sa ponovo čitaju.“

„Knjige su u modi pedeset vekova! Sve to vreme, one usrećuju i oplemenjuju ljude. One  ulepšavaju njihove duše!“ – vikala su deca sa slike na zidu.

Bio sam ushićen u društvu svojih neobičnih i zanimljivih sagovornika…

Dočekao sam jutro i portir me je zatekao među knjigama.

„Mali, šta radiš tu?“ – upitao je.

„Modiram se, modiram…“ – rekoh zadovoljno.