Početna Zabava Radoznalac Koliko, u stvari, stonoga ima nogu?

Koliko, u stvari, stonoga ima nogu?

587
0
stonoga

Već nas njen živopisni naziv – „stonoga” asocira na insekta koji ima stotinak nogu. Toliko?

– Verovatno da, jer se inače ne bi tako zvala. A da li je sve te noge i nožice ikada iko pobrojao? – zanimljivo je pitanje.

Iz dečjeg ugla, sa tolikim brojem nogu, stonoga verovatno može biti i najbrža životinja na svetu. Sasvim očekivano za logičko razmišljanje deteta – kad već ima toliko nogu, sigurno se i kreće najbrže od svih životinja. A kada sve maštovite mogućnosti ostavimo po strani, za biologe je stonoga ipak samo zglavkar, koji je zbog specifične građe dobio ovo simbolično ime. 

U nastavku teksta otkrivamo koliko stonoga zaista ima nogu, da li je opasna za čoveka, čime se hrani i brojne druge zanimljivosti.

Kako je građena stonoga?

Stonoga pripada zglavkarima, čije se telo sastoji od glave i duguljastog trupa. Na glavi ima par antena na kojima su smeštena čula mirisa i dodira, a na trupu se nalazi veliki broj sličnih članaka, koje podsećaju na velike izdužene noge. Zanimljivo je da se na svakoj od njih nalazi još po jedan ili čak po dva para udova, tj. manjih nogu. Dakle, zbog velikog broja nogu i nožica, stonoga ili na latinskom myirapoda (myriad = “deset hiljada” i pados = “noga”) dobila je ovaj simboličan naziv. Telo stonoge je duguljasto sa crvolikim oblikom, a veličina varira od 1 mm do 28 cm. 

Stonoga nema zaista sto nogu!

Stonoga je dobila naziv prema velikom broju nogu, ali taj broj je vrlo upitan. I time priča o stonozi i njenih sto nogu postaje sasvim paradoksalna. Entomološke studije i dosadašnja proučavanja ukazuju na nejednak broj nogu kod različitih vrsta stonoga. Još je zanimljivija činjenica da taj broj varira, pa čak i drastično u odnosu na broj 100, koji je u njihovom nazivu. Stonoga može imati od 17 do čak 300 nogu. Ponavljamo, broj je specifičan u odnosu na različite vrste, pa će neke stonoge biti izuzetno male, a neke će biti toliko dugačke, tako da podsećaju na glistu. 

Čemu im služi toliki broj nogu? 

Sasvim logično pitanje kada u obzir uzmemo toliki broj nogu jeste – čemu, u stvari, sve one služe? 

– Prvenstveno kretanju, a zatim i hvatanju plena (što neposredno znači – i preživljavanju). Zanimljivo je to što stonoge ne koriste baš sve noge dok se kreću. Kako to? 

Prilikom kretanja, stonogama se noge pomeraju u talasima sa svake strane tela. Dok je jedna noga u efektivnom zamahu, druga je u fazi povratka u prvobitan položaj i tako sve u krug. Otprilike, stonoga prosečne dužine kreće se sa deset do dvadeset nogu istovremeno, a brzina kretanja utiče na to da čak ni tlo ne dodiruju sve noge istovremeno.

Druga važna svrha velikog broja nogu jeste hvaltanje plena. Kod biljojednih vrsta, koje su dosta spore, noge nemaju značajnu funkciju u preživljavanju, a kod grabljivica su one ključne. Zanimljivo je i to što grabljive stonoge imaju dosta izražen i uvećan prvi par nogu, kroz koje prolazi otrovna žlezda. Noge su kukatno povijene i otrov se izlučuje upravo na vrhu kukica. Ovakav par nogu prvenstveno služi hvatanju i ubijanju plena, dok ostali parovi nogu omogućuju brzo kretanje. Pojedine otrovne vrste imaju trup i noge jarkih boja, čime “upozoravaju” druge insekte da su opasne.

Da li su stonoge opasne po čoveka?

Stonoge su često nepoželjni gosti u domu, ali nisu opasne po čoveka. Kućne stonoge se uglavnom noću aktiviraju, dok ih preko dana možete pronaći na tamnim, hladnim i vlažnim površinama. Skrovišta napuštaju tek u potrazi za hranom: bubama, muvama, moljcima, paucima.

Šta ako stonoga ujede čoveka?

– Ujed stonoge može biti bolan, ali nisu opasni kao ujedi stršljena, ose, krpelja… Čak i ukoliko se pojavi reakcija, ispoljava se u vidu trenutnog crvenila, a kod osoba sa naročito osetljivom kožom mogući je i blagi otok. Međutim, sve se srećno završava već posle nekoliko sati.

Da li ste znali …?

Najzad, evo još nekih zanimljivosti u vezi sa ovom živopisnom životinjom:

  1. Stonoga je jedan od najstarijih insekata na planeti; 
  2. Prosečan životni vek joj je između tri i sedam godina;
  3. Striga je najveća stonoga na našim prostorima;
  4. Stonoga sa najvećim brojem nogu imala je čak oko 750 nogu;
  5. Scolopendra gigantean je najduža stonoga  na svetu (čak 30 cm), a naziva se još i amazonskom džinovskom stonogom;
  6. Neke vrste stonoga se hrane opalim lišćem i uginulim ostacima životinja, pa imaju korisnu ulogu čistača u prirodi; 
  7. Stonoge inače imaju brz metabolizam, zbog čega često jedu;
  8. Do sada je zabeleženo oko 11.000 različitih vrsta stonoga.
Prethodni članakTrikovi za školarce: Kako da učenje ruskog jezika postane lakše
Sledeći članakNov roman popularnog nemačkog pisca Olivera Ušmana – TAJNI PLAN: MORE

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here