Nekad, davno, živela su dva brata: Kon i Mon. Kon je bio stariji i lukav, a Mon mlađi i naivan.
– Slušaj, Mone – jednog dana reče Kon – hajde da podelimo ovaj naš zajednički pokrivač: danju će biti tvoj, a noću moj.
– Dobro – pristade naivno Mon.
A šta da čovek radi sa pokrivačem u toku dana? Tek što se Mon zamotao pokrivačem, sav se oblio znojem. Nema druge nego zbaci pokrivač sa sebe. Noću dok je Kon slatko spavao pod toplim pokrivačem, Mon je cvokotao od zime. Prošlo je nekoliko dana. Kon opet predloži Monu: – Slušaj, Mone, hajde da podelimo našu jabuku: tebi donji deo stabla, meni gornji.
– U redu, pristade naivni Mon. Od toga dana Mon je brinuo za voćku: okopavao je, đubrio, zalivao. Jer, po dogovoru sa bratom, donji deo stavla pripadao je njemu. Jabuka, dobro gajena, dala je dobar rod. Ali gornji deo stabla pripadao je Konu. Moni nije drugo preostajalo nego da se samo oblizuje, gledajući kako se njegov brat sladi sočnim jabukama.
Uskoro Kon opet predloži Monu: – Slušaj, brate, hajde da podelimo našu kravu: tebi glava meni telo.
– Dobro – opet pristade naivno Mon. Otada je Mon hranio i pojio kravu, jer po dogovoru glava krave je pripadala njemu. Krava je davala obilno mleka. Ali mleko je pio samo Kon, jer je telo krave pripadalo njemu.
Rastužio se Mon. To je opazila jedna starica iz njegovog sela. Zapitala je Mona zašto je tako potišten. On joj je ispričao kako ga je rođeni brat prevario.
– A šta da radim? Moram da ga slušam, on je stariji.
– Baš i ne moraš! – reče starica. – Pamet u glavu i ne daj se! Slušaj požljivo šta ću da ti kažem: preko dana pokvasi pokrivač! Kada se naveče Kon pokrije, pokrivač će biti vlažan i hladan. I Kon neće moći da zaspi. A kad te upita zašto si pokvasio krekrivač, ti mu odgovori:
– Pokrivač je preko dana moj i ja mogu sa njim da radim šta mi je volja! Kada se Kon popne na jabuku, uzmi sekiru. Priđi stablu kao da ćeš ga poseći. Kon će vikati: – Šta to radiš?! Ne diraj Jabuku! A ti mu odgovori: – Donji deo jabuke je moj. Sa stablom mogu da činim šta mi je volja! Kada Kon sedne da pomuze kravu, ti uzmi slamku i golicaj krvu po uvu. Krava će početi da se rita i Kon neće moći da je pomuze. Kon će ti reći: – Hej, ostavi kravu na miru! A ti mu odgovori: – Glava je moja, i sa glavom mogu da radim po svojoj volji. Eto, učini sve tako kao što sam ti rekla, pa će posle sve biti dobro, bratsko i zajedničko. Poslušao Mon staricu. Uradio sve onako kako mu je ona savetovala. Uvideo Kon kako više ne može da vara Mona, pa reče:
– Slušaj, brate, hajde da živimo kao što smo nekad živeli. Neka sve bude zajedničko: i pokrivač, i jabuka, i krava! – Dobro – pristade Mon. I od toga danasve je bilo dobro, braća su se lepo slagala.
