Početna Zabava Radoznalac Kontinenti – šta su kontinenti i kako su nastali?

Kontinenti – šta su kontinenti i kako su nastali?

6139
0
PODELI

Poznavanje pojma i nastanka kontinenata spada u elementarno poznavanje opšte kulture. Čak i kada ne volimo ili nikada nismo voleli geografiju, svi volimo da putujemo i upoznajemo nove kulture. Kada maštamo o destinacijama na kojima ćemo provesti odmor, pitamo se da li ćemo obilaziti evropske destinacije, neke egzotične predele Azije, Afrike i Južne Amerike, moderne gradove Severne Amerike i Australije ili se uputiti u ekspediciju na jedini kontinent pod ledom – Antarktik. Slažete se da nam je osnovno poznavanje kontinenata neophodno u svakodnevnom životu i kao predznanje za putovanje sa decom, zato hajde na rešimo nedoumice i obnovimo šta su kontinenti, kako su nastali i koliko ih na svetu ima.

Šta predstavljaju kontinenti i kako su nastali?

Kontinenti na mapi sveta
foto: pixabay.com

Kontinentni predstavljaju velike kopnene mase tla na planeti Zemlji. Pojam kontinent (terra continens što znači „neprekidna zemlja“) prvi put je upotrebljen u 16. veku. Kontinenti su odvojeni morima i okeanima, ali postoje izuzeci koje ćemo opisati u sledećem poglavlju. Danas je poznato da se kontinenti polako pomeraju i da oblici koje vidimo na geografskim kartama i globusima nisu oduvek bili takvi. Prvi naučnik koji je izneo teoriju o pomeranju kontinenata (kontinentalni drift) bio je Alfred Vegener 1915. godine. Saradnik našeg Milutina Milankovića bio je veliki avanturista, pa su temeljima njegove hipoteze doprinele brojne ekspedicije na Grenland, gde je čak instalirao prvu meteorološku stanicu (1906. godine). Njegova knjiga „Poreklo kontinenata i okeana“ i svi njegovi radovi prihvaćeni su tek šezdesetih godina 20. veka.

Vegener legal deca durabolin i norge je još kao student uvideo prema oblicima kontinenata da se oni mogu uklopiti u jedan. Danas pouzdano znamo da je pre više od 250 miliona godina postojao samo jedan kontinent tzv. superkontinent. Naučnici su taj kontinent nazvali grčkim imenom Pangea, što znači „sva zemlja“. Kao i današnji kontinenti on je bio okružen vodenom površinom – okeanom Pantalasa (u prevodu sa grčkog „sva voda“). Zbog pomeranja tektonskih ploča, Pangea je počela da puca i tako je došlo do nastanka kontinenata. Južnoafrički geolog Aleksandar de Tua, zaključio je da se Pangea podelila najpre na dva dela – Lauraziju (severni kontinent) i Gondvanu (južni kontinent). Blokovi su se udaljavali i dalje delili, pa su kontinenti za koje danas znamo nastali pre oko 190 miliona godina.

Rane teorije o nastanku kontinenata i otkrića novih

Putovanja na različite kontinente
foto: pixabay.com

U antičkoj Grčkoj, geolozi su smatrali da na svetu postoje samo 3 kontinenta: Evropa, Azija i Afrika. Nije iznenađujuće, jer sva tri kontinenta zapljuskuju talasi Sredozemnog mora. Za prosečnog antičkog čoveka to je bio jedini poznati svet. Međutim, neki ljudi su gledali mnogo ispred svog vremena. Još u 3. veku pre nove ere legendarni geometar koji je upravljao Aleksandrijskom bibliotekom, prvi je izmerio obim zemlje. Eratosten je shvatio da pomoću kretanja sunca i senke koju ono stvara, matematičkim proračunima može odrediti poluprečnik čitave planete. I znate li za koliko je pogrešio? Za samo 6%! Upravo to otkriće veličine zemlje, otvorilo je novo pitanje – da li postoje još neki kontinenti?

U srednjem veku su bile popularne takozvane T i O mape. Svet je opet bio prikazan kao kopno od  tri kontinenta  – velike Evrope na severu, male Afrike i Azije na jugu. Između njih se nalazilo Sredozemno more, a Afriku i Aziju je delila reka Nil. Kada je Kolumbo sa svoja tri broda 1492. godine krenuo u Indiju, zapravo je otkrio američki kontinent, popularno nazvan “Novi svet”. 

U starom i srednjem veku u Evropi se pretpostavljalo da u južnim morima postoji kopno koje su srednjovekovni geografi nazivali Nepoznata južna zemlja, na latinskom “Terra australia incognita”, pa otuda i naziv Australija. Do njenih severnih obala prvi su od Evropljana doplovili Portugalci i Španci. Portugalac Luis Vaez de Tores je oko 1588. godine prošao kroz moreuz između ostrva Nove Gvineje i poluostrva Jork, dok su sa većim istraživanjima obala Australije započeli Holanđani od 1605. do 1606. godine. Moreplovac Abel Tasman, dospeo je na ostrvo koje je po njemu dobilo ime Tasmanija.

Antarktik je poslednji otkriveni kontinent. Iako je prva hipoteza o postojanju južnog kontinenta nastala još u 2. veku pre nove ere (Hiparh, Pomponije Mela i Plinije), jedini kontinent bez stalnih stanovnika je zvanično otkriven u januaru 1912. godine.

Koliko ima kontinenata i koji su?

Kontinenti
foto: pixabay.com

Na svetu postoji sedam kontinenata: Evropa, Azija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Australija i Antarktik.

#1 Evropa

Evropa, kontinent na kome se nalazi i Srbija kao jedna od 44 nezavisne država, smatra se kolevkom civilizacije i nosi nadimak „stari kontinent“. Geološki gledano, Evropa se smatra velikim poluostrvom Azije, odnosno predstavlja njen potkontinent. Međutim, kulturološki i politički posmatrano, Evropa se potpuno razlikuje od svog „velikog brata“. Ona je šesti po veličini kontinent i treći po broju stanovnika. Njene granice čine na zapadu Atlantski okean, Sredozemno more na jugu, na istoku Mramorno i Crno more, planina Kavkaz, Kaspijsko jezero, reka i planina Ural i na severu Severni ledeni okean.

#2 Azija

Azija je najveći kontinent na svetu koji zauzima 30% zemljine površine. Ujedno i najnaseljeniji, jer na teritoriji Azije nalaze se dve najmnogoljudnije zemlje sveta – Kina i Indija. Pored dve navedene, u Aziji postoji još 47 država. Njenu granicu na zapadu sa Evropom smo već spomenuli, na jugu dopire do Indijskog okeana, na zapadu do Tihog okeana, dok na severu izlazi na Severni ledeni okean. U Aziji se nalazi i najviši planinski venac na svetu – Himalaji, najviši vrh na svetu – Mont Everest (8.848 m), najdublje jezero na svetu – Bajkalsko, najniža tačka na svetu i jezero sa najvećim salanitetom – Mrtvo more.

#3 Afrika

Afrika ili „tropski kontinent“ zauzima drugo mesto po veličini i broju stanovnika, odmah posle Azije. Zajedno sa Evroazijom čini stari svet. Okružena je okeanima sa zapadne, južne i istočne strane, na severu je od Evrope razdvojena Sredozemnim morem i Gibraltarskim moreuzom, dok je od Azije odvaja Crveno more i Suetski kanal. Na afričkom kontinentu se nalazi 56 država koje su pretežno bile kolonije i zemlje iz kojih su odvođeni robovi u Novi svet. Njihova broba za nezavisnost bila je surova. Iako se države u Africi konstantno razvijaju, ona i dalje važi za nasiromašniji kontinent.

#4 Severna Amerika

Severna Amerika je treći kontinent po veličini, a četvrti po broju stanovnika. Na severu izlazi na Severni ledeni okean, njene istočne obale zapljuskuje Atlantik, zapadne Pacifik (Tihi okean) dok je od Južne Amerike odvojena Panamskim kanalom. Srednja Amerika u geografskom smislu pripada Severnoj Americi, dok u kulturološkom je svakako deo Latinske Amerike. Severnu Ameriku čine 23 nezavisne države, od kojih su najveće SAD i Kanada. Prvi oblakoderi na svetu izgrađeni su upravo na ovom kontinentu.

#5 Južna Amerika

Južna Amerika nalazi se na četvrtom mestu po površini i na petom po broju stanovnika na svetu. Kao i kod Severne Amerike, od koje je odvojena Panamskim kanalom, njene granice predstavljaju dva najveća okeana na svetu – Tihi i Atlantski. Na njenoj teritoriji postoji 12 država, od kojih je najveća Brazil. Sa samog juga ovog kontinenta, iz argentinskog grada Ušuaja, kreću ekspedicije na Antarktik.

#6 Antarktik

Peti po veličini među kontinentima i kontinent sa ubedljivo najmanjim brojem stanovnika. Štaviše, može se reći da na njemu i nema stalnih stanovnika. U naučnim i istraživačkim stanicama privremeno živi oko 1.200 ljudi. Prekriven je ledenom pločom celom površinom i okružen je okeanima. Ne postoje države na ovom kontinentu, samo 7 zavisnih teritorija.

#7 Australija i Okeanija

Australija sa Okeanijom predstavlja najmanji kontinent po površini i po broju stanovnika. Australiju čini jedna država, dok je Okeanija podeljena na 14 država, 16 zavisnih teritorija i brojna nenaseljena ostrva. Okeanija je podeljana na tri oblasti: Mikroneziju, Polineziju i Melaneziju, arhipelage u najvećem okeanu na svetu – Pacifiku. Ovo je ujedno i najtrusnija oblast na svetu, deo takozvanog „Vatrenog pojasa Pacifika“.

 

OSTAVITE ODGOVOR