Koprivnjača ili urtikarija je oboljenje prepoznatljivo po ružičastom ili crvenom osipu na koži. Kada nastaje naglo, i bez očiglednog okidača, naziva još i spontanom urtikarijom, a simptomi pojavljuju bez ikakvih predznakova upozorenja.
S obzirom na naglu prirodu bolesti, naročito kod dece može izgledati dramatično i uznemirujuće. Treba razlikovati hroničnu (traje duže od šest nedelja) od akutne urtikarije, kod koje se osip povlači do šest nedelja (a nekad i u roku od nekoliko sati ili dana). Kako se nositi sa ovim stanjem i reagovati na simptome? Koje su efikasne strategije u lečenju i kako da svom detetu pomognete? Pročitajte.
Kako prepoznati koprivnjaču?
Kao što sam naziv kaže spontana urtikarija, simptomi kod ovog oboljenja nastupaju naglo i iznenada. U imenu “koprivnjača” zapravo se krije opis svih znakova – na koži se javlja osip, crvenilo i otok kao kada vas ožari kopriva. Crvene izbočine mogu da budu manje ili veće, kao i različitih oblika. To znači da se mogu javiti u vidu prstena, krofne ili krugova poput mete. Boja kože u sredini ovih prstenova može biti normalna ili pak purpurna, kao modrica. Jedan od pratećih znakova je i svrab, koji je poprilično nezgodan kada znamo da se koprivnjača može pojaviti bilo gde na telu.
Uobičajeno je da se kod male dece sa osipom takođe pojavi oticanje ruku i stopala. Otok stara dodatnu neprijatnost zbog čega mališan može biti nervozan, razdražljiv i uznemiren. Angioedem je bolan, osetljiv, obično lokalizovan na jednom području (ruke, stopala i genitalije), a kod dece najčešće pogađa lice. Može im biti otečen jezik, usne ili očni kapak.
Zašto nastaje koprivnjača – uzroci
Deca i odrasli bilo kog uzrasta mogu dobiti koprivnjaču. Zapravo, 15-20% ljudi će u nekom trenutku u životu dobiti osip. Stoga se sasvim logično postavlja pitanje – zbog čega ovo oboljenje nastaje?
Kao što je već pomenuto, postoje akutni i hronični oblik. Kod dece se najčešće javlja akutna koprivnjača čiji simptomi se mogu manifestovati i povući kroz nekoliko sati do dana. Hronična urtikarija podrazumeva trajanje simptoma duže od mesec i po dana.
Treba reći da su devojčice nešto podložnije riziku od dečaka. Takođe, veće su šanse da će deca koja imaju astmu, alergije, dermatitis i slične probleme dobiti koprivnjaču nego oni mališani koji nemaju ovih tegoba.
Koprivnjača je reakcija na mnogo različitih okidača. Kod male dece se često javlja usled manjih virusnih infekcija, kao što je infekcija gornjih respiratornih puteva, virusni hepatitis ili infektivna mononukleoza. Uzrok može da bude i bakterijska infekcija, poput zubnog apcesa ili sinusitisa.
Međutim, dešava se da se čini da je dete dobro i da nema drugih simptoma, a da se osip javi. Neki od uzroka koprivnjače kod mališana su hrana (alergija na hranu kao što su jaja, mleko, kikiriki, soja…), zatim, lekovi, aditivi u hrani, vitamini, a ponekad čak i sunčeva svetlost ili pak led kada dođe u dodir sa kožom. Do naglog razvoja urtikarije može doći i nakon uboda ose ili pčele. Ponekad se simptomi javljaju i zbog hemikalija koje se nalaze u deterdžentima, losionima i drugim preparatima. Dodatni faktor rizika su i kućni ljubimci u stanu, kao i prašina i polen.
Ipak, u većini slučajeva ne može se pronaći specifičan uzrok urtikarije.
Koliko dugo traje koprivnjača i kako se dijagnostikuje?
Kod većine dece, izbijanje osipa će se završiti u roku od dve nedelje. Može se dogoditi da se u narednim nedeljama, pa i mesecima (ako je u pitanju hronična urtikarija) periodično pojavljivanje. Uglavnom, ne postoje testovi kojima se može utvrditi zašto dete ima osip. Lekar postavlja dijagnozu uritkarije na osnovu pregleda. Kod dužih oblika bolesti može se uputiti na dalje analize ukoliko postoje i neki drugi simptomi. Za lečenje koprivnjače potražite savet lekara u Nišu, gde postoje privatne lekarske prakse sa dugogodišnjim iskustvom u tretiranju ovog zdravstvenog problema.
Koprivnjača – pristupi i opcije lečenja
U slučaju da se osip pojavi jednom, bez težih simptoma i nelagodnosti, nije obavezno da dete odvedete lekaru. Međutim, kada su znaci izraženi u toj meri da mališan ne može da spava ili da osip pokriva veliku površinu tela, obavezno se obratite pedijatru za savet.
Ako postoji poznati okidač za osip, treba ga izbegavati. Međutim, to je veoma retko, pa se postavlja pitanje kako postupati u onim slučajevima kad nema jasnog i očiglednog uzroka. Što se medikamentne terapije tiče, glavni lekovi u suzbijanju koprivnjače su antihistaminici. Preporučuje se redovno uzimanje, po propisanom redosledu kako se simptomi ne bi navraćali. Kod hroničnog oblika koprivnjače lekar će verovatno zahtevati da se uradi testiranje na alergije da bi utvrdio šta izaziva ovo stanje.
Kućni lekovi i metode lečenja
Kod kuće, roditelji mogu preduzeti izvesne mere da olakšaju i ubrzaju oporavak (posebno ako se simptomi ne povuku nakon 24 sata). Izuzetno korisno je nanošenje hladne obloge na zahvaćeno područje kože. Ovim se može ublažiti svrab i takođe smanjiti upala, a dobro je što se može upotrebljavati onoliko često koliko detetu to prija. Ujedno, vlažna pamučna krpa ili mekani peškir pomažu da se dete manje češa i tako izbegne dodatnu iritaciju kože.
Jedna od efikasnih metoda je da okupate dete u ratvoru od sode bikarbone, koji umiruje kožu i smanjuje iritaciju. Izbegavajte mirisne sapune i kreme, kao i da se dete previše izlaže suncu. Možete napraviti kupku za dete koristeći lekovite biljke sa jakim antihistaminskim dejstvom kao što su kamilica, komorač, bosiljak, hajdučka trava, maslačak, ehinacea. Vruće kupke zapravo pomažu da se izbace toksini iz kože. Nakon toga, hladne obloge su odlične, za umirenje.
Osigurajte da u svakom trenutku dete nosi široku, pamučnu odeću, odnosno odeću od prirodnih materijala i udobnih tkanina. Svako izbegavanje sintetičkih materijala i uskih krojeva je za preporuku, jer će se u suprotnom simptomi koprivnjače samo pogoršati.
Ekstremne, ali srećom retke, situacije su kada dete ima znake anafilaktičkog šoka i tada odmah pozovite hitnu pomoć.
Dobro je znati da se skoro sva deca sa osipom potpuno opravljaju i da nemaju ožiljke. Ukoliko se simptomi ne povlače nakon par dana ili se kod deteta razvila hronična urtikarija, obavezno popričajte sa lekarom o svim opcijama lečenja, eventualno dodatnim testiranjima i analizama, dok se ne pronađe trajno rešenje.
