Početna Škola Prepričana lektira Koreni (Dobrica Ćosić), prepričana knjiga

Koreni (Dobrica Ćosić), prepričana knjiga

5144
0
PODELI

Pred vama se nalazi ukratko prepričano delo Dobrice Ćosića, “Koreni”. Tekst koji je pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate delo i doživite ga na svoj način.

Koreni (prepričano)

Roman “Koreni” jedan je od najpoznatijih romana Dobrice Ćosića i predstavlja važan reprezent političkog, društvenog, porodičnog romana. Zbog toga je teško za ovaj roman reći da je samo politički ili samo društveni. Zapravo, odlike jednog tipa ne isključuju odlike drugog, trećeg i tako dalje. Radnja romana je takva da ujedno prikazuje psihološke crte likova, političku situaciju tog doba, socijalne razlike, ali kroz brojne odlomke i delove pokazuje i elemente porodičnog romana.

Uz raznovrsnost motiva i jedinstvenu tematiku, ovaj roman na poseban način rekonstruiše 20. vek, prikazujući sve važne apekte tog perioda, kakvi su raslojavanje bogate seoske porodice, generacijske razlike, kako se Srbija koja se razvila iz hajdučije dalje razvijala i kako su preci izneverili tu hajdučiju i da je težište na tragici ne samo jedne porodice, već i naroda.

Odlike porodičnog romana

Za roman “Koreni” može se reći da je porodičan, jer prikazuje porodične odnose u porodici Katić. Međutim, pažnja nije samo na porodičnim odnosima, već i očuvanju jedne porodice, nastavljanja njene loze i borba da ostvari potomstvo. Premda, kada je reč o potomstvu, stvari nisu sasvim jasne, čak ni kada je u pitanju Aćim Katić, glava porodice i njen gazda, koji se trudio i uvek se ponosio svojim poreklom i ocem Vasilijem, Karađorđevim četovođom, iako se znalo da mu je pravi otac Luka Došljak. Stoga se Aćim nije ni prezivao po ocu, već je prezime uzeto iz majčinog imena Kata, a Aćim je često izjavljivao: “Od mene počinje život naše loze, ja sam koren i stablo”.

Kako se nije brinuo za svoje potomstvo, toliko je strepeo za postomstvo sinova – Vukašina i Đorđa, čiji su životi od malena bili predodređeni. Đorđa je otac obavezao za rad, obradu zemlje, sticanje bogatstva i širenje imanja, dok se Vukašin školovao u inostranstvu, gde je upoznao i poprimio običaje, kulturu, promenio pogled na svet i odlučio da sam vodi brigu o svom životu. On je bio očeva nada da će nastaviti njegovu politiku i biti njegov ponos, ali je sve ispalo drugačije, jer Vukašin nije želeo da slepo sluša oca, već opijen nekom novom kulturom i manirima, suprotstavlja se očevim željama. U njihovom odnosu se jasno vide generacijske razlike, sukobi mišljenja i to donekle ukazuje na raslojavanje porodice Katić.

S druge strane, trebalo je da Đorđe ostavi naslednika, ali njegov i Simkin život to nije mogao da ispuni. Upravo taj problem nemogućstva nastavka loze uzrokovao je brojne probleme, nemire i stalni pritisak kod Katića. Čak i kada se naslesnik Adam rodi, javljaju se sumnje i strepnja da li je to zaista potomak Katića. Naravno, brojni su bili pokušaji da se potomatvo Katića nastavi bez ikakvih problema i nemira, ali uzrok toj nemogućnosti leži u samim likovima, na prvom mestu u Đorđu Katiću. Odnos oca sa sinovima je strog, jer je Aćim patrijarhalan, autoritet koji zahteva pokornost svoje dece. Zato će se razočarati u obojicu sinova, kada shvati da mu ipak nisu pokorni, a pogotovo ne Vukašin.

Odlike političkog romana

Elementi političkog romana najviše su prisutni uz lik Aćima Katića, čoveka zadojenog legendama i mitovima i ustaničkim buntom. On je veliki govornik, borac za slobodu i prava. On je pobunjenik protiv vlade i zato na sve načine radi protiv tadašnjeg režima, ne birajući načine. On je hrabar, a njegovo ponašanje prkosi normama i pravilima. Usmeren je politički i ne dozvoljava neprijatelju da ga savlada, a sve to može se videti u odlomcima gde podiže budu protiv vojske koja dolazi u selo Prerovo, njegovo hapšenje i odbijanje da izađe iz zatvora. Politika ima veliki značaj u Aćimovom životu, što pokazuje i to da je zarad nje u stanju da naruši odnose sa sinom Vukašinom, koji ga je duboko razočarao, odlučivši da se oženi kćerkom njegovog političkog neprijatelja, naprednjaka Tošića i što dodatno ugrožava odnos oca i sina.

Aćim Katić, autentična ličnost, misli se da je nastao kao protip Ranka Tajsića, podpredsednika radikalne stranke, koji je podigao bunu u dragačevskom kraju, kako bi se suprotstavio apsolutističkoj vladavini Obrenovića, što je Ćosiću, veruje se, dalo materijala i inspiraciju da napiše ovaj roman.

Odlike psihološkog romana

Najviše psiholoških osobina sadržano je u Đorđevom liku. On je možda ličnost sa najtragičnijom sudbinom. Uvek je bio u podređenom položaju, što govori i to da slepo slušao oca, ispunjavao njegove želje, ostvarivao njegove zamisli i nikada se nije bunio, pa čak ni onda kada je otac odlučio da ga oženi Simkom. Iako izgleda kao moćnik, ugledan trgovac, bogat i silan, on je u stvari najveći nemoćnik i nesrećnik. Okružen je svime, ali oseća se usamljeno. On je mučen traganjima za identitetom, dokazivanjem, noćnim morama i mržnjom prema svima i ubeđenjem kako se svi site njegovoj nemoći. Najviše od svega, njega muči činjenica da ne može da dobije dete sa Simkom.

U takvoj situaciji koja se postepeno pretvarala u agoniju Đorđe sve više narušava odnos sa Simkom, usled čega je ponižava, maltretira, a u nekoliko navrata i moli da ima osnos s kim god, samo da rodi naslednika. Njegova tragedije je u tome da je gonjen samo jednom željom, a vođen putevima koje on nije birao i koje ne može da promeni. Pored ovog problema sa Simkom, on je potišten i sputavan na svaki način što pokazuje i odnos sa ocem, razočarenje jer postoje razlike između njega i brata i zato što je uvek bio u Vukašinovoj senci. Stoga, s različitih strana možemo posmatrati Đorđevu nemoć, dok je Simkin lik obeležen strahom, borbom i izdržljivošću.

Ona je svesna da potiče iz nadničarske porodice,  pa joj život u gazdinskoj i bogatoj porodici lepo odgovara. Ipak, bila je uobražena, stroga i preka, pogovo prema slugama, te je nisu mnogo voleli, ali zapravo, to je bio njen štit i zaklon od svega. Iako je u kuci Katića imala sve, Simka je i pored toga vrlo nesrećan lik. Ona je mučena Đorđevim ponašanjem, a njihova tragedija da ne mogu ostvariti potomstvo dodatno je upropastila brak. Za nju je bračni krevet bio pravo mučilište puno poniženja i uvreda. Iako je znala da problem sa nemogućstvom potomstva nije u njoj, već u Đorđu, trudila se na sve načine da dobiju naslednika.

Ipak, njena poslednja odluka, da iz odnosa sa Tolom Dačićem dobije dete, bila je ujedno njen spas, a Đorđeva sreća, ali i nespokoj, ali Simka čak ni na samrti ne priznaje Đorđu da dete nije njegovo, vođena strahom da će ga se Katići odreći. Stoga Simkin lik nosi najveći teret na duši i jedini spas i olakšanje joj je smrt.

Odlike društveno-socijalnog romana

U romanu “Koreni” prepoznatljivi su elementi koji ovaj roman čine društveno-istorijskim. Iz likova Simke i Đorđa, njihovog porekla i odnosa, mogu se ti elementi uočiti. Simkino poreklo je drugačije, ona nije rođena u bogatoj porodici, već naprotiv, naviknuta je od malena na rad. Zato joj gazdinstvo i ugled koji ima u porodici Katić odgovara, ali pomalo je i strah da sve to ne izgubi s ozbirom na Đorđevo ponašanje i problem oko naslednika.

Đorđe je odrastao u bogatoj porodici, koja je bogatstvo i ugled stekla na različite načine, što i Kata potvrđuje, ali to ga ne čini srećnim, jer njegove nemire jedino bi smirio sin. Elementi raslojavanja bogate porodice uslovljeni su razlikama i sukobima mišljenja i odluka koji postoje između generacija. Aćim pripada starijoj generaciji i zastupa određena mišljenja u skladu s kojim deluje, dok su njegovi sinovi već primeri novog doba, pogotovo Vukašin. Takođe se tu pojavljuje i problem naslednika, koji duboko potresa ovu porodicu i dovodi do unutrašnjih razaranja njenih članova.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR