Pred vama se nalazi kratak sadržaj lektire „Koštana“ Borislava Bore Stankovića. Čitavo delo je ukratko prepričano i prilagođeno za pismeni sastav ili pismeni zadatak. Naša preporuka je da ipak pročitate knjigu i doživite je na svoj način.
„Koštana“ – Bora Stanković
Među delima koja su proslavila jednog od najpoznatijih i najboljih srpskih pisaca, Borisava Stankovića, svakako je i drama „Koštana“. Ona dokazuje da je Stankovićev pripovedački talenat stao uz rame sa mnogim velikanima koji su se bavili ovim žanrom. Iznedrio je izuzetne drame, među kojima je svakako i ova. „Koštana“ nije samo jednostavan pozorišni komad sa pevanjem i manje složenom radnjom. Ona je mnogo više. Ona je priča o životu i sudbini, promašenoj ljubavi i nesreći. Njen smisao je težak i podstiče na duboka razmišljanja o prolaznosti, promašenosti, patnjama.
Da je ova drama zaista teška potvrđuju sudbine njenih likova. Likovi tužnih sudbina, života praznih i promašenih, i srca zgaženih i neispunjenih. I svi ti prazni životi traže utehu u pesmi i igri, veselju, u jednoj prelepoj Ciganki, čiji je život sloboda, čiji je život pesma. Tamnoputa, topla pogleda, lepog lika, razigranog tela i raspevanog glasa, poznata i čuvena Ciganka Koštana, po čijem je imenu drama i dobila naziv, biće utočište za sve tužne duše. Biće okrilje za usamljene i razočarane, za sve one koji žale za slobodom, za nekim prošlim vremenom.
Međutim, Koštana ipak nije glavni lik ove drame, iako se sva zbivanja dešavaju oko nje i bez nje ne bi bilo ni radnje ni drame, uopšte. Ona, zapravo, motiviše druge likove da razvijaju radnju i priču, da oblikuju svoje karaktere i upotpune svoje nesrećne sudbine. Međutim, Koštana, razvija i svoje karakterne osobine. Ne samo da je bila sasvim okrenuta životu, igri i pesmi, već je bila i moralno čista osoba, sa jakim i nepokolebljivim dostojanstvom. Njena sloboda se ne kupuje dukatima, njena pesma se plaća, njen život, takav kakav je njoj bio najlepši, nema cenu. Ni pokušaji da je proteraju iz varoši i tako spasu sve one koju su ludovali za njom, nisu uspeli.
Hadži-Toma, čiji je sin Stojan bio opčinjen lepom Koštanom, pokušao je da utiče na njen odlazak iz varoši, a cilj je bio da pomogne sinu, da mu otvori oči i umiri ga, a samim tim pomogne i drugima. On je bio ljut i besan na sina, jer je umeo da provodi dane kraj Koštane, a jednom prilikom je čak odveo na očevo imanje, sa sve društvom i Ciganima. Međutim, tom prilikom i Hadži-Toma, nakon što je čuo Koštanin glas i pesmu, postaje očaran njome, uživa u njenoj lepoti i talentu i priseća se svojih prohujalih dana. To dokazuje Koštaninu moć i među mladima, ali podjenako i među starima.
Međutim, iako je Stojan spreman da je oženi, jer zna da će imati sreću i ljubav, ona na to ne pristaje. Njena sloboda je sputava da bude ponizna pred Stojanovim roditeljima, što znači da njen život ne trpi pravila. Tužnih i prošlih dana, kraj lepe Ciganke, proseća se i Mitke. On čak čini jednu od centralnih ličnosti u drami. Naizgled bekrija, u sebi nosi veliki rascep ličnosti: na ono što je nekada bio i ono što je sada. Zašao u pozne godine života, pritisnut porodičnim obavezama, učamelošću i jednoličnošću, Mitke u Koštaninoj pesmi vidi spas. Oženjen na silu, željan ljubavi i sreće, on neprestano oživljava prošle godine i prohujalu mladost. „Žal za mladost“ jedino može umiriti Koštanina pesma i igra.
Međutim, njena sudbina, ma koliko bila ispunjena veseljem i srećom, ipak je nesrećna. Pokušavši da izbene ugovoreni i nametnuti brak, ona jasno stavlja do znanja da ne ume da voli i da hoće slobodu. Njoj nije mesto u gospodskoj kući niti može da živi po pravilima. Čak u tom dramatičnom trenutku za nju, ona ne uspeva da se izbori za svoju slobodu i sama, dostojanstveno, ulazi u kočija i kreće za Banju, bez prisiljavanja policijaca. Iako svoj život ne zamišlja takav kakav joj se nudi, ona nema izbora. Ona smisao života vidi u slobodi, lepotama, uživanju. Ona uveseljava ljude, čini da ne misle na tugu, nudi spas pesmom. Njena sudbina je podjednako tragična onima koji žale za lepotama života i mladošću.
Gubitak vlasti nad svojim životom dovodila je junake do čestih unutrašnjih lomova i kriza. Jaz između ljudske prirode i kulture u kojem i počivaju unutrašnji sukobi junaka ostaje nepremostiv za svakog od njih. Svi Stankovićevi likovi u ovoj drami su nesrećni. Njihovi životi su neispunjeni i prazni. Svaki život je zasebna priča sa istim motivom – prolaznost, bol, tuga. Po teškim sudbinama je ova drama toliko poznata, i zato nije obična drama, već mnogo više, drama života i sudbine.
