Početna U svetu knjiga Dečije priče Kraljeve čarape – Gunard Brolund

Kraljeve čarape – Gunard Brolund

656
0
PODELI
zamak

Negde daleko. Daleko na južnom moru, živeo je kralj Ne. Čudno ime – zar ne? On je vladao jednim lepim ostrvom. To ostrvo nije bilo veće od palačinke. Malo domaćih životinja, malo divljih i sto šezdeset četiri kraljevih podanika živelo je u tom kraljevstvu. Svi su bili veoma srećni na tom ostrvu.

Sunce je svakog dana obasjavalo ostrvo, more je bilo puno ribe, a drveće plodovima svake vrste. Bilo je dovoljno zatresti drvo i u more baciti mrežu i – eto ručka. Jedina briga ovih srećnih stanovnika bila je što je njihov kralj Ne uvek nosio poderane čarape.

– Potrebna mu je kraljica – govorili su kraljevi podanici. – Potrebna mi je kraljica – govorio je i sam kralj, ali nije ništa preduzimao da sebi kraljicu nađe. A kako je i mogao kad je ustajao oko jedanaest sati, oko dvanaest doručkovao a oko jedan sat odlazio u šetnju. Ako se u međuvremenu probudi njegov Prvi sluga, onda sa njim odigra partiju „trik-traka“.  Ova igra s kockicama koja je na dvoru bila u velikoj modi, zvala se tako zato što je pobednik povlačeći svoj poslednji potez izgovarao: – TRIK – TRAK!

Posle uspešno odigrane partije, kralj je ćeretao sa podanicima sve dok ne padne veče, a tada se uvlačio u svoju mekanu stolicu, da okružen dvoranima, slatko zaspi.  Eto zašto je kralj Ne zaboravljao da potraži sebi kraljicu. Ali jednog dana, usred partije „trik-traka“ lupi se on po kolenu i reče odlučno: – Moj prijatelju, ovo više ne mogu da trpim. Treba mi kraljica koja će umeti da mi krpi čarape!

Možda je najbolje da organizujem takmičenje i da od devojaka, učesnica na takmičenju, odaberem onu koja mi donese najlepši par čarapa. – Pih, čarape! – reče prezrivo sluga.

– U pravu si – odgovori kralj. – Najlbolje je da idem bosonog. – A šta mislite, vaše veličanstvo – odgovori mu Prvi sluga – da obojite vaše noge umesto da nosite čarape? Bilo bi to isto tako lepo, ako ne i lepše! Čak zanimljivo. Pogotovo što bi ste se jednom za svagda rešili rupa na čarapama. Biće potrebno samo da s vremena na vreme dodate pomalo boje. – Sjajno! – uzviknu kralj Ne. – Tvoj predlog je odličan! Moram ti odati priznanje. Prijatelju, ti si od sada Glavni Sluga kraljevine!

Od toga dana kralj Ne nije više nosio čarape. Išao je, prosto naprosto – bosonog, nogu obojenih živim, veselim bojama njegovog srećnog kraljevstva. To je, zaista, bilo mnogo lepše od pocepanih čarapa. A kraljevim podanicima nije više bilo teško da pogode koji  je dan u nedelji. Bilo je dovoljno  samo da pogledaju u noge svog čuvenog kralja. Njegovo veličanstvo, kralj Ne, menjao je boju nogu svakog jutra: ponedeljak – zelena, utorak – plava, sreda – ljubičasta i tako redom…

 

OSTAVITE ODGOVOR