Priče su važan deo odrastanja svakog deteta, one podstiču maštu i kreativnost. Ne propustite da svojoj deci od najranijeg uzrasta pričate ili čitate priče i bajke. Evo nekih predloga:
Pile – G. Ciferov
Neko Pile je ko zna zbog čega htelo da liči na čaplјu. Stalo je na jednu nogu pa pita:
– Jel ličim na onu pticu?
– Ne.
– Pa na koga onda ličim?
– Na žuti cvet – osmehnuše se ostali
Ptica – G. Ciferov
Posmatralo pile drvo, pa od jednom zaplaka.
– Šta ti je? – začudi se mama.
– Kako šta mi je? – odgovori Pile.
– Jako mi je žao one zelene ptice. Celog proleća stoji li stoji na jednoj nozi.
Lane – G. Ciferov
Lane spavalo ispod bora. Probudilo se a na trepavicama mu kapi rose.
– Jao kako su slatke, kako su lepe – primeti mama.
– Ma nisu – reče Lane – to su tužne kapi. Znači da sam u snu plakao zbog nečeg, a sad se više ne sećem zbog čega.
Prepirka – G. Ciferov
Magarence i Meda su se uvek prepirali. To je bilo zato što je jedan govorio „sve dolazi“, a drugi „sve odlazi“. Probudi se ujutro Meda i obraduje se:
– Gle, stiglo je jutro.
– Pa da – zaplakalo je Magarence – ali je otišla noć. I danju beše isto tako. Opet bi Meda povikao:
– Evo novog dana!
I opet bi zaplakalo Magarence:
– Pa da, ali otišlo je jutro.
A evo, šta se jednom dogodilo. Došao im je u goste Slon.
– Gle, gle – povika Meda – došao nam je Slon.
– Pa da – zaplaka Magarence – ali je otišao od kuće!
Mudri gavran – J. Kuznjec
Artjom je uvek nosio u džepu praćku i strašno se ponosio time.
Jednoga dana ugledao je u dvorištu gavrana. ,,Divno, sad ću ga gađati!“ – pomisli i izvadi praćku. Gavran je bio star. Stajao je na grani i gledao Artjomu pravo u oči.
– Zašto ne bežiš? – upita dečak.
– Zašto bih bežao? – odgovori gavran. – Ako si pametan, nećeš me gađati, a ako si tupav – promašićeš!
Hrabri san – S. Loginov
Ja sam san. Ne bojim se ni vuka, ni medveda. Mogu da ih nateram da sanjaju lava – videli bi tad s kim imaju posla!
A u lavlјi san mogu da dovedem lovca, a lovca da nateram da sanja kako je kod kuće zaboravio pušku…
Vidite kako sam hrabar!
Od svega na svetu bojim se jedino petla: čim kukurikne, odmah se probudim.
Dobro drvo – priča iz Zmajevog „Nevena“
Na jedno drvo doleti ptica i zamoli ga: „Dopusti mi da se na tebi odmorim.“
„Odmori se“ – reče drvo.
Druga ptica ga upita: „Mogu li da na jednoj od tvojih grana načinim gnezdo?“
„Samo izvoli“- odgovori joj drvo.
Tako je došlo još mnoštvo ptica koje se tu nastaniše. Letele su, skakale po granama, negovale mlade i veselo pevale, kao kod svoje kuće.
Grm pun trnja, koji je rastao ispod drveta, opazi sve to pa mu reče: „Puštaš da po tebi skače sva gamad, a meni ni jedna ptica ne sme da priđe“.
Dobro drvo odgovori: „Moje grane ne rastu samo za mene, nego i za druge. Meni je milo kada mogu nekome da pružim zaklon i sve što mu treba. A tebe grme svi izbegavaju jer nisi takav.“
