Početna Škola Kreativni kutak Kreativnom nastavom do bržeg usvajanja znanja

Kreativnom nastavom do bržeg usvajanja znanja

591
0
PODELI
Foto: Pixabay.com

Mnogi roditelji slab uspeh svoje dece u školi vide isključivo u propustima i nezainteresovanosti dece. Nedostatak i kratkotrajnost znanja opravdavaju time što im deca ne uče onoliko koliko je potrebno ili su preokupirani drugim stvarima, a ne knjigom.

Ipak, nije sve tako. Veliki uticaj na zainteresovanost dece da gradivo lako savladaju i postignu odlične uspehe krije se upravo u samoj nastavi, tj. načinu na koji kako će gradivo doći do njih. Učenici su u stvari deca, i to nikada ne treba zaboraviti.

Dragi roditelji, možda su njihovi propusti u strogim i šablonskim kalupima punim dosadnih informacija i lekcija, koji znanje čine sasvim nedostižnim.

Tradicionalni vid nastave – nedostaci i pasivna pozicija učenika

Tradicionalni vid nastave godinama je, čak i vekovima bio prisutan u školama širom sveta.Ovaj vid nastave bio je označen kao jednoličan pristup u izučavanju određenog gradiva, ali i kao jednolično, najčešće monotono i suvoparno usvajanje istog. Ovakav problem stvara se, pre svega zato što predavač – učitelj, nastavnik, profesor ima vodeću ulogu u nastavi.

Frontalni oblik rada i pasivni slušaoci

Naime, njegova pozicija sastoji se u sledećem: on se nalazi suprotno svim učenicima, ispred table i vodi gotovo neprekidan monolog koji traje čitav školski čas. Važne pojmove i definicije diktira učenicima ili ih zapisuje na tabli, a radni nalozi (zahtevi) su retki i ukoliko ih ima, diskutabilno je da li nastavnik nadgleda, sugeriše i kontroliše rad učenika. Takvim frontalnim oblikom rada nastavniku je omogućeno da obradi nastavnu jedinicu i završi svoj čas.

Ipak, postavlja se pitanje kakva je pozicija učenika u takvoj nastavi. Ukoliko nastavniku pripada sva govorna ativnost i sve afirmativne delatnosti (nastavnik sam dolazi do zaključaka, vrednuje, nameće svoj stav…), učenicima neće ostati ništa drugo nego da postanu pasivni slušaoci.Takva pozicija učenika nikada neće učiniti da škola, predmeti, gradivo i nastavnici postanu zanimljivi.

Zašto je to tako?

Odgovor je savim lak i očekivan.Učenici nemaju priliku da ispolje svoju radoznalost, kreativnost, stvaralačke sposobnosti. Uskraćena im je prilika da se ostvare u saradničkoj ulozi i tako su sprečene njihove intelektualne moći.

Primer: nastavnik matematike postavlja učenicima zadatak, koji će zatim sam rešiti nekim postupkom koji je njemu najlogičniji; čitav postupak, sa konačnim rešenjem ispisaće na tabli, dati obrasce, uokviriti ih i reći učenicima da ga prepišu.

Na taj način, učenik će biti sprečen da sopstvenim razmišljanjem dođe do rešenja nekim drugim postupkom, već će nastavnikovo mišljenje prihvatiti kao jedino.

Ovakav vid nastave pokazao je nedostatke prilikom usvajanja gradiva. Učenici mehanički pamte i uče određene lekcije koje kasnije, za ocenu, reprodukuju nastavnicima, a nakon što ocenjivanje prođe i lekcije se brzo zaborave. Znanje nije usvojeno na pravi način i zato je kratkotrajno.

Kreativna nastava – šta je to?

Da bi školski čas kvalitetno protekao, a gradivo bilo lako za usvajanje, neophodno je tradicionalni vid nastave potisnuti iz školskih kabineta u korist  inovativnih i kreativnih metoda. To nije nemoguće, jer savremeno društvo prati sva dešavanja i promene, i u skladu s tim i potrebe su veće, ali su i načini da se one zadovolje u potpunosti dostupni. Tako je i sa nastavom – nastavniku je danas dostupan neograničen broj mogućnosti da nastavu učini kreativnom.

Kreativna nastava je vid nastave koji utiče na afirmaciju i stvaralaštvo učenika, te ga tako čini aktivnnim u nastavi. Kreativna nastava ne trpi šablone, jednolično, monotono i ustaljeno.Ona teži ka raznovrsnom i novom; fleksibilna je i otvorena za sve što je inovativno, a podstiče učenike na aktivnost.

Kombinovanje nastavnih metoda

Da bi se nastava mogla nazvati kreativnom neophodno je da se kombinuju različite metode. Na primer, kombinacijom dijaloške metode sa monološkom i tekstovnom, učenici mogu da određenu nastavnu jedinicu obrađuju tako da pored toga što slušaju nastavnikovo izlaganje i sami povedu dijalog na određenu temu, da iznose svoja mišljenja i kritički se odnose prema datoj problematici, da pred sobom imaju nastavne listiće koji će im olakšati rad i usmeriti ih ili određene tekstove na kojima će se lakše upoznati sa materijom koju izučavaju.

kreativna-nastava
Foto: Pixabay.com

Naravno, brojne su metode koje se koriste u nastavi (monološka, dijaloška, tekstovna, metoda zapažanja i pokazivanja, analitičko-sintetička metoda, komparativna metoda…), ali svaka nastavna metoda potencijalno može biti i dobra i loša, zavisno od mnoštva uslova. Važno je da se nikada ne primenjuje samo jedna metoda, jer se učenici lako mogu zasititi istim načinom rada.

Radoznalost kod učenika

Pogrešno je mišljenje da kreativna nastava ne podrazumeva intenzivan rad učenika i predanost poslu i obavezama.Da je tako nigde u školama ona ne bi našla svoju primenu. Pre svega, kreativna natava podstiče radoznalost učenika koja je najvažnija, jer od nje sve polazi. Učenik se trudi da u običnim situacijama i stvarima pronađe neobično, da svojom slobodom i bez ustručavanja nečemu da svoj vlastiti sud i ocenu; da usvoji gradivo koje nastavnik predaje, ali na svoj način i uz vlastite primere.

Takođe, onome što je stereotipno i prati određeni šablon, učenik ne mora biti naklonjen, jer kreativna nastava dozvoljava originalnost i divergentno mišljenje, ona ne uskraćuje raznovrsnost postupaka i načina da se određeni problem reši.

Razvijanje mašte i imaginativnog mišljenja

Učenici mogu razvijati i imaginativno mišljenje, kojim će izmišljati, stvarati fantastične odnose i pomerati okvire realnog. Kreativni nastavnik  svojim učenicima neće lekciju iz istorije, o Prvom svetskom ratu, na primer, mehanički pročitati iz udžbenika, objasniti određene pojmove i reći im koje godine treba da zapamte, već će se potruditi da učenicima pored važnih informacija saopšti i neku zanimljivost u vezi sa nastavnom jedinicom ili da pomoću projektora i računara pusti odlomak iz neke emisije ili filma sa temom rata o kome govore.

Pored toga, nastavnik može da u dogovoru sa nastavnikom srpskog jezika i književnosti organizuje čas na kome će učenici imati prilike da povežu istorijska dešavanja sa književnim stvaralaštvom – kako su veliki pisci opisali strahote rata i posledice koje je on ostavio. Kreativni nastavnik tražiće da čuje što više različitih mišljenja i da učenike podstakne da sami dođu do zaključka.

Ipak, čini se da ovakav vid nastave još uvek nije ušao u sve školske klupe i zaživeo među nastavničkim kadrom, te se nastavnici radije opredele da sami budu vođe u nastavnom procesu. Tako učenici  `cupkaju`  u klupama, zagovaraju jedni druge, bave se drugim aktivnostima i čekaju zvono. Đačko doba brzo prođe, a postavlja se pitanje šta, sem šala i druženja, ponesemo iz školskog života.

kreativno učenje
Foto: Pixabay.com

Kreativnom nastavom svaki predmet i svaka nastavna jedinica postaće zanimljiva i omiljena učenicima, a nastavnici neće biti loši saradnici, već pomagači koji dobrim metodičkim vođenjem čine da znanje ne bude `bauk`.

Predlozi i pridevi na kreativan način

Časovi srpskog jezika i književnosti daju mogućnost kreativnoj nastavi da pokaže svoj značaj. Brojne nastavne jedinice iz gramatike mogu se učenicima predstaviti na kreativan način, čime bi se razbila predrasuda da je gramatika suvoparna i dosadna i da se mora učiti napamet. Na primer, raznovrsnost predloga u srpskom jeziku ne mora da predstavlja problem učenicima, jer brojne ilustracije mogu pomoći da apstraktna jezička pojava bude projektovana na vidljivu predmetnost. Ipak, ilustracija nikada nije sama, već združena sa iskazima koji joj prethode ili slede – dakle, svoju snagu predaje rečima.

Na sličicama, albumima, isečcima iz dečijih časopisa, ilustrovana je, na primer, dečija soba sa velikim krevetom na sredini sobe, a nad njim se nalazi veliki luster. Pored kreveta smeštena je korpa sa igračkama, a iza nje se nazire jedna lopta. Nastavnik može da iskoristi sliku i da započne razgovor o tome šta se sve nalazi na slici – učenici opisuju sobu i raspored nameštaja, a nastavnik  kredom u boji zapisuje na tabli ključne reči (predloge), dok učenici iste ipisuju direktno na ilustraciji koju imaju pred sobom.

Ista nastavna jedinica može se izvsti i na času, bez ilustracija, sa korpom voća, na primer. Nastavnik voće iz korpe premešta na različita mesta i položaje u odnosu na korpu, a u isto vreme postavlja učenicima pitanja gde se voće nalazi. Ključne reči – predloge, jedan od učenika može zapisivati na tabli. Ista korpa sa voćem može da posluži i za obnavljanje gradiva o pridevima.

Dok jedan od učenika isprobava voće, drugi učenici zapisuju samo reči koje opisuju ukus voća (kiselo, slatko, gorko) ili se trude da u što više primera opišu izgled voća ili bilo kog drugog predmeta u učionici ( drvena stolica, velika vrata, pocepana sveska…).

Brojne asocijacije, ukrštenice ili igre ‘vešala’ mogu poslužiti nastavniku da  usprešno započne čas. Obično se u konačnim rešenjima nalazi naslov nastavne jedinice, te čas neće početiti rečenicom: „Deco, dobar dan. Danas radimo…”, od koje svakom učeniku ne preostaje ništa drugo nego da pomisli kako su gradivo, čas i škola ‘moranje’.

Prednosti kreativnog časa

Ovakve ‘igre’ pomoći će učeniku da znanje o pridevima ili prilozima stiče ne zanimljiv i kreativan način, jer čas ne prati monotono definisanje prideva i ispisivanje niza stereotipnih primera. Naprotiv, učenik sam razmišlja i daje primere kojih možda nema u udžbeniku. Pritom je atmosfera u učionici vesela, prijatna, deca će se nasmejati ako učenik koji isprobava voće pravi čudne grimase, poželeće da i oni sami budu na njegovom mestu, ili će zanimljivom aocijacijom kojom se najavljuje nastavna jedinica deca biti opuštenija i lakše će prihvatiti novu oblast.

Sve to govori o slobodi koju kreativna nastava pruža i koja mora postojati u školi, inače će, ne samo lekcije iz gramatike, nego i iz drugih školskih predmeta biti jedne u nizu dosadnih i brzo zaboravljenih.

Kako postati omiljeni nastavnik

Pitanje sa kojim se gotovo svaki nastavik susreo jeste i to kako da učenicima omile svoj predmet i postanu omiljeni nastavnik. Koje su osobine omiljenih nastavnika, kako oni dobijaju naklonost učenika i utiču da njihov predmet bude voljen?

Istraživanja koja su sprovedena u učeničkim klupama pokazala su da učenici imaju određeni `model` omiljenog nastavnika. Ukoliko se neki nastavnik tu ne uklopi nikada neće postati omiljen. Učenici najčešće navode sledeće osobine: nastavik mora da poštuje učenikovu ličnost, da uvažava njegovo mišljenje, da mu dozvoli da bude orginalan i slobodan, da veruje u učenikove ideje i mogućnosti, i da mu nikako ne nameće svoj stav. Trebalo bi da je nastavnik kreativan i podstiče učenike na kreativnost, da lepo govori – sa zanimljivim digresijama, da ima zanimljive šale, da bude odgovoran, da voli svoj posao i ima široko znanje o predmetu koji predaje. Učenicima je važno da nastavnik pravično postupa i ocenjuje, da ne pravi razliku između učenika, da ume da bude fleksibilan, ali kad zatreba i strog, da rado sasluša pitanja učenika i odgovara na njih, ali najvažnije – da voli učenike.

 

OSTAVITE ODGOVOR