Dok su mala, deci je igra jedna od osnovnih aktivnosti. Kroz igru neuporedivo lakše i bolje usvajaju mnoge sadržaje. Nekada se smatralo da je igra u stvari razbibriga i način da se dete zanima nečim i ne smeta starijima u obavljanju svakodnevnih poslova. Međutim, ovo mišljenje je danas odbačeno, a igra zauzima visoko mesto u vaspitnom i obrazovnom sistemu.
Svako dete već u prvim godinama života prolazi kroz nezadovoljstvo, razočarenje, strahove, konflikte. U igri se dete ponaša spontano, prirodno i lako uspostavlja kontakte. Kroz igru dete se razvija, pokazuje svoje veštine, sposobnosti i znanja. Kroz nju uči, stiče moralne osobine, prijatelje, raduje se i tuguje. Njen doprinos leži i u tome što oslobađa napetosti, rešava konflikte i zadovoljava dečje želje i njihovu potrebu da se osećaju odraslim.
Igrom dete razvija kako psihičke tako i fizičke sposobnositi, stiče mnoga znanja i obogaćuje svoj društveni život, bogati rečnik i usavršava govor i komunikaciju.
U pogledu fizičkog razvoja dece, igra je odlično sredstvo za razvijanje dečjeg organizma. Kroz igru dete usavršava svoje pokrete i zadovoljava osnovnu potrebu organizma za kretanjem.
U prvim godinama dete karakterišu funkcionalne igre: puzanje, penjanje, prenošenje predmeta, škrabanje, igranje loptom i slično. A od treće godine pa na dalje sve više preovlađuju igre mašte i stvaralaštva. Igre mašte i stvaralaštva sastoje se u tome da deca koriste svoju maštu i uz pomoć najuobičajenijih predmeta mogu satima graditi svoj imaginarni svet. U takvim igrama deca gotovo verno imitiraju roditelje, vaspitačice ili druge bliske osobe, pa tako satima „kuvaju“, „majstorišu“, „uče svoje imaginarne đake“ i slično. Njihova mašta može svašta. Običan štap u dečjoj mašti može da bude i bič, i puška, i čarobni štapić. Klupa u parku, posataje kamion, brod ili konj.
Ovakve igre treba podsticati jer pozitivno utiču na dečji razvoj. U igrama mašte i stvaralaštva „ostvaruju“ se mnoge dečje želje i nadanja. Detetu treba omogućiti mesto za igru i neophodan materijal i ako je moguće društvo u vidu vršnjaka.
Primeri nekih igara, koje unapredjuju dečje sposobnosti i izgrađuju karakter:
Igre uloga
Igre uloga se koriste u školama i vrtićima a možete ih koristiti i kod kuće. Decu možete staviti u ulogu koja je vezana za sadržaj koji uče (škola, porodica i sl.) i pustiti ih da na svoj način prikažu tu društvenu situaciju. U igri uloga se polazi od neke stvarne situacija. Mogu se koristiti i kostimi, pribor kojim se ti likovi služe, lutke itd. Nakon toga sledi razmišljanje i razgovor o toj igri kao i izvođenje određenih zaključaka za stvarni život.
Igre po pravilima
Igre po pravilima su po pravilu najpogodnije za primenu u učenju, u njih se vrlo lako može ugraditi vaspitno-obrazovni zadatak. To su na primer igre poput „Čoveče ne ljuti se“, „Domine“ itd. Većina ovih igara se može kupiti u knjižarama a neke se mogu napraviti i kod kuće.
Zaboravljena igra „Mica“
Nekada popularna igra kojom su se dečica, a bogami i stariji, često zabavljali, koja se vrlo lako može napraviti kod kuće je „Mica“. Parče kartona, olovka i lenjir, malo pasulja i kukuruza i zabava može da počne. Iscrtavanjem šeme na modelu kvadrata ili pravougaonika, od kartona dobijamo „bojno polje“ na kome svaki takmičar ima po 9 figurica. Igrači naizmenično stavljaju svoju dugmad na obeležena polja, ali na taj način da ne dozvole onom drugom da sastavi liniju od tri polja, bilo u vodoravnom, horizontalnom ili kosom redu.
Kada igrač sastavi liniju, ima pravo da „pojede“ jednu protivničku figuru. Kada jednom sve figure budu iskorišćene, tek tada nastaje prava borba, igra nerava i strpljenja. Igrači naizmenično povlače poteze i pokušavaju da od raštrkanih figura sastave liniju. Igrač je u igri do trenutka kada ostane na manje od tri figure.
Šemu ove igre možete preuzeti OVDE.
Sve društvene igre, poput ove pogodne su za razvijanje intelektualnih sposobnosti, logičkog razmišljanja, koncentracije, pažnje, ali i drugih važnih osobina, poput strpljenja, upornosti, morala, razumevanja i poštovanja pravila i sl.
