-Dobro došla, draga prijateljice! – uzviknu lisica kada se roda, koju je pozvala na ručak, pojavi ispred njene jazbine. – Uđi, uđi, ručak je gotov! – I, stvarno, nasred sobice bio je postavljen sto, a u vazduhu se osećao prijatan miris kaše, tako da je rodi pošla voda na usta.
-Izvoli sedi! – reče preterano ljubazno lisica, pružajući joj sa osmehom stolicu. Ali kad roda vide pun tanjir razvodnjene kaše, odmah shvati da svojim dugačkim kljunom neće moći ni jedan gutljaj da proguta. I tako naša roda ostade gladna. U međuvremenu poče da smišlja kako da se osveti lisici za ovako glupu i neumesnu šalu.
„Ala sam ovoga puta ispala budala! Prepredena lisica hoće da mi se podsmehne“, -reče roda u sebi. „Ali ću joj ja to vratiti ravnom merom, videće već ona!“
I tako roda, ne govoreći ništa, kao da je ukusnu kašu pojela sa apetitom, predloži svojoj prijateljici: – Ako ti nije teško da se popneš na moj krov, želela bih da ti uzvratim za tvoju ljubaznost. Dođi sutra kod mene na ručak, pokazaću ti svoju kuću i svoje mladunce.
Lisica rado prihvati predlog i sutradan se ispentra na krov jedne kolibice, do rodinog gnezda, u kojem je bilo sve lepo i čisto. Četiri male rode bile su vrlo ljupke, živahne i lepo odnegovane.
– Ručak je gotov! – reče roda i iznese na sto dve lepe boce sa veoma uzanim i dugačkim grlićima. Lisici odmah bi jasno da joj to roda vraća „milo za drago“ i dok je roda svojim dugim i tankim kljunom lako lovila ribice sa dna boce, gutajući sa apetitom svaki zalogaj, lisica nije mogla ni vrhom jezika da dospe do riba, pa se zadovoljila samo time da mrzovoljno oblizuje grlić boce.
– Kako seješ, tako ćeš i požnjeti! – reče joj kratko roda, a lisica na to pocrvene do ušiju od stida.
Lisac i roda (verzija u stihu)
Kum Lisac je jednom malo troška smog’o
te tako na ručak pozva kuma-Rodu.
Gozba beše slaba i ne slasna mnogo:
spremio je za tu zgodu
samo bistru čorbu; ravno siromahu.
On posluži čorbu u tanjiru punom:
Roda nije ništa dograbila kljunom,
a mangup posrka sve u jednom mahu.
Da se spere ta mrska podvala
Roda ga je potom kod sebe pozvala.
„Rado“, reče Lisac, „jer ja prijatelje
nemam više za veselje.“
Stiže tačno i pun gladne želje
domaćici svojoj Rodi,
čija učtivost mu godi:
divan ručak predoseća;
glad takođe; Liscu glad je stalno veća.
On se obradova osetivši miris
iseckanog mesa što se kućom širi.
Da ga zbuni, Roda služi
sud s uskim grlićem i sa vratom dugim;
ali svoj kljun Roda mogla je da pruži,
dok kumova njuška bi s promerom drugim.
Morao je gladan krenut u sklonište,
jadan kao lisac kog koke skoliše,
rep podvivši, idući nevešto.
Hulje, to se vama piše:
očekujte slično nešto.
