Četiri različite životinje, mačak sirokradac, tužna ptica buljina, miš mrežoglodac i dugostruka lisica, stanovale su u jednom trulom stablu jednog divljeg i starog bora. Živele su one tu sve dok jedne večeri čovek ne razepe svoje mreže oko toga bora.
Kad je počelo da sviće, mačak izađe iz stabla i pođe u lov. No, kako je još bilo mračno, on ne opazi mrežu i upade u nju. Videvši da mu preti smrtna opasnost, naš mačak poče da zove u pomoć. Miš otrča sav radostan; i dok je mačak bio sav očajan, miš je bio presrećan jer je u mreži video svog smrtnog neprijatelja. Jadni mačak mu reče: “Dragi prijatelju, ti si mnogo puta pokazao svoju naklonost prema meni; hodi i pomozi mi da se izvučem iz ove zamke u koju sam upao svojom nespretnošću. Imao sam pravo što sam jedino tebe od svih tvojih sunarodnika obasipao naročitom ljubavlju i uvek ti ugađao, jer sam te voleo kao svoje oči. Ja se zbog toga ne kajem i zahvaljujem bogovima, kojima sam baš maločas pošao da se pomolim, kao što to svaki pobožan mačak čini svakoga jutra. Ova mreža me je sputala i moj život je u tvojim rukama. Hodi raskini ove čvorove.”
“A šta će mi biti nagrada za tu uslugu?”, upita miš.
“Zaklinjem ti se na večito savezništvo”, odgovori mačak. “Moja šapa stoji tin a raspolaganju, i budi uveren da ću te braniti od svih i svakoga. Eto, poješću i lisicu i buljinu, jer te one obe mrze.”
Miš na to reče: “Glupače! Ja da budem tvoj spasilac! Nisam toliko glup!”, pa pođe natrag svome skloništu, ali blizu ulaza spazi lisicu. Miš se tada pope još vise uz drvo, no tamo ugleda buljinu. Sa svih strana pretila mu je opasnost i zato odluči da učini ono što je za njega najbolje. I tako se miš mrežoglodac vrati mačku i poče da grize, najpre jedno a zatim i drugo okce na mreži, dok na posletku ne oslobodi podloga mačka. Tada se pojavi čovek, te dva nova saveznika pobegoše, svak na svoju stranu.
Posle nekog vremena mačak izdaleka spazi svog saveznika miša, koji je kao i uvek budno pazio i bio na oprezu. “Ah, dragi brate”, reče on, “hodi da se poljubimo”. Ti me vređaš svojim nepoverenjem, jer na svoga saveznika gledaš kao na neprijatelja. Zar misliš da sam zaboravio da za svoj život imam najpre da zahvalim Bogu pa posle tebi?”
“A zar ti misliš da sam ja zaboravio kakva ti je narav? Zar ikakav ugovor može da prisili mačka da bude zahvalan? I zar se neko sme osloniti na savezništvo koje je stvoreno od nevolje?”
