Jednom je došlo nekakvo jagnje na potok da se napije vode, mirno je i tiho pilo, baš nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom, odozgo iz šume, pojavio vuk, besan nasilnik željan jagnjećeg mesa.
– Kako se samo usuđuješ da mutiš vodu koju pijem? – urliknuo je iz sve snage. – Bićeš kažnjen za takvu drskost!
– Ali, gospodine vuče , – odgovori jagnje smireno – nemojte se ljutiti, saberite se, i razmislite: kako bih vam ja mogao mutiti vodu, kada sam čitavih dvadeset koraka nizvodno. Potok teče od vas ka meni, vidite li?
– Mutiš! Mutiš, kad ja kažem! – zaurla nasilnik. – A rekao bih i da si ti onaj što je o meni, prošle godine, po svim pašnjacima zlo govorio!
– Ali, gospodine? Prošle godine nisam bio ni rođen, ja sam još uvek sisanče. – odgovori tiho jagnje.
– Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! – nastavio je da grmi dalje vuk.
– Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog proleća prvi put ojagnjila, ja nemam brata!
– Svejedno, onda je to bio neko iz tvog naroda! – uporno je vikao vuk Jere. – Svi vi, a i čobani i psi, stalno me ogovarate, čuo sam, svuda se priča! Sad ćeš mi platiti! – pa zgrabi jagnje i odnese ga u svoju jazbinu. Proždrao ga tamo…
Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, žao mu beše sirotog jagnjeta, pa kroz suze reče:
Laž kao istinu nasilnik ima, –
krivdom se služi, vara u svemu,
slabije gazi, hrani se njima,
al kraj će doći, jednom i njemu!
Žan Lafonten – kratka biografija
Žan Lafonten je francuski književnik iz 17. veka. I ako je boravio među ljudima iz takozvanog visokog društva Lafonten nije bio bogati besposličar. On je bio darovit pisac koji je umeo da vidi sve nedostatke i tog društva i ostalih ljudi. Jedan je od najpoznatijih basnopisaca u svetskoj književnosti.
