Prvo što trebamo uzeti u obzir kada je u pitanju ishrana tokom letnjih meseci jeste to da je u vrelim danima organizmu potrebno manje hrane. Apetit deteta obično slabi leti, pa je vrlo važno da ono što pojede može da mu obezbedi optimalnu količinu najvažnijih nutritijena, pre svega vitamina i minerala.
Prema tvdnjama nutricionista, bazu letnje ishrane deteta treba da čine sveže voće i povrće i hrana bogata proteinima. Jelovnik za decu, još od samog uvođenja čvrste hrane, treba da sadrži što više voća i povrća. Ali, ako to nije slučaj, upravo su letnji mesecu pravo vreme da se dete navikne na razne vrste voća i povrća, jer je reč o lakšoj hrani, idealnoj za velike vrućine, koje u letnjem periodu ima u izobilju.
Povrće
Povrće je najbolje služiti detetu u sirovom stanju. Njegovom termičkom obradom uništava se mnoštvo vrednih hranljivih sastojaka. Zato su salate od svežeg povrća idealno rešenje. Sveža paradajz salata, salata od svežih krastavaca, svežeg kupusa ili narendane sirove šargarepe, odličan su izbor za letnji jelovnik deteta. One su lake, a obezbeđuju dovoljno energije.
Međutim, bez obzira što povrće treba da bude neizostavni deo svakodnevnog jelovnika, za mnoge roditelje to je skoro nemoguća misija. Deca često nisu ljubitelji povrća, a iako ga jedu, to uglavnom čine nevoljno i veoma su probirljiva.
Prema savetima nutricionista, najvažnija je roditeljska upornost. Mnogobrojne studije su dokazale da dete, pre nego što proba neku novu vrstu povrća i prihvati njegovu ukus, treba najmanje desetak puta da je ima posluženu na kuhinjskom stolu.
Voće
Kada je reč o voću, i ono treba da bude što više zastupljeno u ishrani dece tokom leta. To neće biti toliko teško, jer deca obično više vole da jedu voće nego povrće, a i izbor tokom leta je odličan. Kao i kod povrća, i voće je najbolje jesti u svežem stanju. Još jedna važna stvar je da voće predstavlja odličnu alternativu za slatkiše, čije konzumiranje tokom leta deca treba da svedu na minimum.
Meso
Obzirom da letnja ishrana treba da obezbedi više proteina nego obično, belo meso je uvek bolji izbor od težih, crvenih mesa. Belo meso, poput živinskog mesa ili ribe, sadrži više proteina, a pri tom je i lakše za varenje.
Sladoledi
Veoma su rekta deca koja ne vole da jedu sladoled, ako ih uopšte i ima. Međutim, iako je reč o namirnici koju deca prosto obožavaju, treba imati na umu da je to hrana koja sadrži puno kalorija. Veoma je važno da naučite dete da pravilno konzumira sladoled, jer ako to čini na halapljiv način, može naškodoti i grlu i organima za varenje. U 100 gr sladoleda sadržano je u proseku između 150 i 200 kalorija. Neke vrste imaju čak i više. Najkaloričniji su sladoledi sa čokoladom i karamelom.
Doručak i leti najvažniji obrok
Naravno, doručak je najvažniji obrok i tokom vrelih letnjih dana. Njegovo preskakanje može izazvati niz posledica, od negativnih metaboličkih promena do promena u kilaži, bilo da je reč o mršavljenju ili gojenju.
Ako se ujutru organizmu ne obezbedi dovoljno energije i hranljivih materija, on neće moći normalno da funkcioniše. Pored toga, preskakanjem doručka kod dece se razvijaju negativne metaboličke navike koje u kasnijim godinama može biti uzročnih za razne zdravstvene tegobe.
Što više tečnosti
Zbog visokih temperatura postoji povećan rizik od dehidracije, pa je neophodan povećan unos tečnosti. I to pre svega vode, dok količina sokova treba da bude što manja, jer oni obično sadrže puno šećera i veoma su kalorični. Jedna čaša, odnosno mali sokić u tetrapaku na cevčicu sadrži oko 100 kcal. Umesto soka, bolje je dati detetu šolju čaja sa kašičicom meda.
Higijena
Važno je obratiti i pažnju na higijenu.Velike vrućine stvaraju toplu sredinu, idealnu za razvoj bakterija, pa je leti rizik od infekcija povećan. Voće i povrće koje dajete deci obavezno dobro operite pre kozumiranja. Učite decu da to i sama rade. Pranje ruku takođe treba da bude što češće.
